Dokumentarni film „Uska vrata“ – manastir Gračanica u zlo vreme (VIDEO)

Dokumentarni film „Uska vrata“ autorke Kirsti Ubo, predstavlja izuzetno dobro zabeleženi trenutak u savremenoj istoriji Kosova i Metohije kroz svedočenje mati Teodore u manastiru Gračanica – najjačem oslonacu srpskog naroda tog vremena.

Autorka je za glavni lik odabrala mati Teodoru, u to vreme u 38 godini monaštva a 86 godini života. Nekadašnja igumanija manastira Svetog Arhangela Gavrila u Buzoviku, u narodu prozvan i manastir Binač, mati Teodora, spontanom pričom prenosi nam deo istorije, svog životnog iskustva na Kosovu i Metohiji ali i trenutak u kome je film sniman i to na sasvim autentičan način.

Ono što je u ovom filmu izuzetno dragoceno jeste i to što se iz ugla posmatrača, reklo bi se čak „sa strane“, može videti i deo zalaganja i truda episkopa Artemija da do Međunarodne zajednice dopre istina o stradanju srpskog naroda i crkve na Kosovu i Metohiji kao i njihova nebriga o tome. Takođe, otvoreno je prikazan i odnos prema mirjanima, preostalim Srbima i briga za njihov opstanak.

„Uska vrata“ je za Kirsti Ubo izuzetno važan film.

Pokušavajući da se zaposli radi kao reditelj dokumentarnog programa na televiziji odlučila je u međuvremenu da neće praviti filmove jer „toliko ljudi očajnički želi da napravi film. Konkurencija je toliko velika a svetu više kao da ne trebaju filmovi. I odlučila sam da stanem“. U tom trenutku prišao joj je procent iz Kanade i tražio da radi sa njom. Pristala je.

„Otišla sam tamo (na Kosovo i Metohiju) samo kao svedok, možda i da napravim film… Nisam bila baš sigurna šta se tamo dešava, mislila sam da je moguće obnoviti odnose između ljudi čak i na Balkanu i to me je odvelo tamo. Čudno je to što kada idete tamo ne znate šta će se desiti. Da znate, ne bi ni bilo filma. Ne bi bilo smisla praviti film. Da sam znala kako će biti teško, mislim da ne bih ni odlazila na Kosovo i Metohiju. Ali ono što sam znala jeste da nisam želela da imam taj ustanovljeni dualistički pristup gde su ‘ neprijatelji i mi’, ‘oni’ i ‘mi’, da ima puno ljudi različitih od nas i da su oni negativci, zlikovci, a da su ovi drugi dobri momci…“, pojasnila je Kirsti u jednom od intervjua povodom ovog filma. Iako je dugo boravila u pokrajini mati Teodoru nije ranije primetila, tek pri drugom dolasku, sasvim neočekivano, dok je snimala manastir Gračanicu pri jutarnjem svetlu „upucala je žena sa štapom“. I odmah je znala da je to soba koju je tražila. „Prepoznale smo se i znale smo da je pred nama posao koji treba da uradimo“ priseća se Kirsti o tome ako je nastao film.

Autor je za ovaj film nagrađena na više svetskih festivala među kojima su za najbolju režiju na festivalu pravoslavnog filma Zlatni vitez u Rusiji 2003., za izuzetnost i kreativnost glavna nagrada festivala u Americi 2003. za najbolji dokumentarni film, a takođe i u Teheranu, Mumbaiju, Minhenu…