Dojče vele: Japanski nagli oproštaj od Kurilskog sna

Početkom decembra je Rusija na Dalekom Istoku pustila u upotrebu visoko-moderni raketni sistem: baterija na kurilskom ostrvu Iturup je u borbenoj spremnosti, javila je TV Zvezda, kanal ruskog ministarstva odbrane. Rusko saopštenje je bilo iznenađenje za japansku vladu. U oktobru je Moskva govorila samo o privremenom premeštaju zbog održavanja manevara. Tokio je korak Moskve odmah proglasio za “neprihvativ”.

Stacioniranje ovog sistema stvara vojne činjenice sa dalekosežnim posledicima: Rusija pomera liniju svoje odbrane u Pacifiku prema USA i vašingtonskom savezniku Japanu direktno uz japansku teritoriju i tamošnje američke vojne baze. Mobilni odbrambeni sistem S-300V4 ispaljuje hipersonične rakete i može da istovremeno pogodi 24 cilja na do 400 km udaljenosti i na do 37 km visine.

Uzaludna ofanziva šarma

Stacioniranje na Iturupu takođe dokazuje da Rusija hoće i da zadrži ova ostrva i da ih vojno koristi. Čime umiru sve nade Japana da će postići sporazum u konfliktu oko Kurila sa Rusijom. Za sedam godina je bivši premijer Japana Šinzo Abe više od dvadeset puta pregovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ne bi li okonačao teritorijalne nesuglasice oko četiri Kurila, severno od Hokaida, koja je SSSR zauzeo u završnoj fazi drugog Svetskog rata. Ovom pregovaračkom ofanzivom šarma je Abe izazvao veliki začuđenost kod svojih zapadnih partnera, no on je itekako hteo da nađe rešenje za Kurile ne bi li otvorio put za potpisivanje mirovnog sporazuma sa Rusijom a time stavio tačku na drugi Svetski rat.

Njegov naslednik Yošihide Suga je u septembru potvrdio da želi da dovede do kraja ove pregovore. Iz tog sna je sada Japan vrlo grubo probuđen. “Stacioniranje znači da je Abeov kurs prijateljstva sa Rusijom doživeo totalni krah”, smatra Sebastian Maslov – nemački ekspert za Japan. “Skorašnje potpisivanja mirovnog sporazuma između dve zemlje je stoga postalo malo verovatno”, kaže Maslov koji je docent na prvom Ženskom Univerzitetu Sendai u Japanu.

Sa druge strane najnoviji razvoj situacije bi za Japance morao da bude sve, samo ne iznenađenje. Jer Rusija na ostrvima Iturup i Kunaširi već godinama drži oko 3.500 svojih vojnika a u martu 2018 je na civilnom aerodromu na Iturupu stacionirala i dva borbena aviona tipa Su35S. Sem toga je Moskva na ovo ostrvo dovukla rakete kratkog dometa, radarske stanice, dronove i jednu artiljerijsku jedinicu. Da Rusija uopšte nema nameru da Japanu vrati Kurile je u avgustu 2019 potvrdio i tadašnji premijer Dmitri Medvedev oficijelnom posetom Itrupu.

Dugotrajuće iluzije

Uprkos tome je Japan i dalje negovao iluziju da može ostvariti proboj u pregovorima. Još na susretu s početka 2019 su Abe i Putin bili dogovorili da ih ubrzaju. Kao podloga je trebalo da posluži zajednička deklaracija iz 1956 godine, kojom je SSSR obećao da će Habomai i Shikotan,  dva Japanu najbliža ostrva, vratiti Tokiu a pitanje suverenosti nad dva preostala definisati mirovim sporazumom. Sva je prilika da je Abe bio siguran da će svojom politikom dobiti nazad prva dva ostrva a nad druga dva, za početak, dogovoriti zajedničku japansko-rusku upravu.

Ali očito je pravio račun bez krčmara. Rusija Kurile posmatra isključivo u svetlu svoje odbrambene strategije na pacifičkoj obali, stretegije usmerenoj ka USA. Moskva želi da ratnu mornaricu USA drži na distanci. Rusija je uvek posmatrala odbrambeni savez između Japana i USA kao centralnu smetnju dogovoru oko Kurila i mirovnom sporazumu sa Japanom a plaši se i stacioniranja USA raketa srednjeg dometa na teritoriji Japana nakon što Amerika nije produžila ugovor o zabrani ovog oružja, koji je istekao u avgustu 2019.

Ruski prodor u vakum moći

Sem pretvaranja Kurila u vojnu bazu, Moskva je odlučila i da pojača svoju pacifičku flotu do 2027 sa 70 novih brodova. Samo ove godine je u more porinuto njih 15. “Rusija očito pridaje veći značaj svom geostrateškom prisustvu u azijsko-pacifičkom prostoru”, objašnjava ekspert Maslov. Pri čemu Moskvi očito godi vakuum moći, koji je USA pod Trumpom ostavila u regionu.

Sada japanska vlada zazire od pacifičkog savezništva između Rusije i Kine. Zabrinutost Tokia je opravdana: krajem oktobra je Putin izjavio da je vojni pakt Moskve sa Pekingom “itekako moguć”. Već osam godina Rusija i Kina održavaju zajedničke manevre u Japanskom, Istočnokineskom i Žutom moru. Pre dve godine je na stotine tenkova i hiljade vojnika iz Kine učestvovalo na najvećim manevrima posle drugog Svetskog rata u ruskom istočnom Sibiru. Kroz Japansko more zajednički patroliraju kineski i ruski bombarderi od jula 2019 što i Južna Koreja doživljava kao tešku provokaciju.

Stacioniranje moćnog ruskog oružja na Kurilima će svakako postaći japansku debatu o sopstvenom raketnom odbrambenom sistemu iako se ove godine japanska vlada još pod Abeom odlučila protiv instaliranja zemaljskih raketnih baterija AEGIS. Sadašnja već planira kupovinu odbrambenih baterija za ratnu mornaricu.

Na dnevnom redu budućih razgovora japanske vlade sa novim USA predsednikom Džo Bajdenom o budućnosti japansko-američke alijanske će faktor Rusija biti još više pozicioniran na dnevnom redu nego u prošlosti, smatra ekspert za Japan Maslov.

Autor: Martin Fritz

Prevod: Mirko Vuletić

Pročitajte JOŠ:

Mišina: Tvrdnja da umanjujem broj žrtava u Jasenovcu je suluda optužba bez ikakvog osnova