Dodikova ofanziva: Zašto je važan novi savez Republike Srpske i Tatarstana

Za Republiku Srpsku najvažnije je da probije „spoljni zid sankcija“ koje joj nameću SAD, Velika Britanija i Nemačka. I to je uspešno uradila tokom sastanaka koje su u Budimpešti imali Milorad Dodik i Željka Cvijanović. Među najvažnijim događajima je najava posete Moskvi i postizanje sporazuma sa Tatarstanom.

Na ovaj način dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Moskve Đuro Bilbija sumira rezultate posete najviših zvaničnika Republike Srpske, predsednika republike Milorada Dodika i srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović Budimpešti.

Cvijanovićeva i Dodik imali su niz sastanaka u mađarskoj prestonici i razgovarali su, između ostalog sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim, ali i sa predsednikom Tatarstana Rustamom Minihanovim. Dodik je na sastanku sa liderom Tatarstana inicirao potpisivanje sporazuma o saradnji između Republike Srpske i ove ruske federalne jedinice.

Srpska se kreće u ispravnom smeru – ka Rusiji

Prema Bilbijinim rečima, najava da će predsednik Republike Srpske u oktobru posetiti Moskvu potvrda je ispravne politike koju Banjaluka vodi.

„Sastavni deo i stub nosač te ispravne politike su odnosi sa Rusijom. Dodik vrlo dobro zna da ga progone zbog stavova prema NATO, prema BiH i stava o pokušajima uspostavljanja zapadnog protektorata nad njom, kao i zbog odnosa sa Vladimirom Putinom i Rusijom“, objašnjava Bilbija.

Pokušaje Zapada da ekonomski slome Republiku Srpsku, Milorad Dodik je sanirao sporazumom o ulaganju sa Mađarskom i Azerbejdžanom, čime će šteta od odustajanja Nemačke da kreditira četiri infrastrukturna projekta u Republici Srpskoj biti sanirana. Dodiku ostaje da do kraja godine ugovori širu saradnju sa Tatarstanom.

Tatarstan je republika u okviru Ruske Federacije i koja je, prema Bilbijinim rečima, u dobroj meri centar ruske industrije. Na teritoriji Tatarstana nalaze se automobilska i industrija teških kamiona, kao i dobar deo vojne industrije – gradovi Kazanj i Samara spadaju u najrazvijenije gradove u Rusiji. Tatarstan ima jako razvijenu petrohemijsku i automobilsku industriju, u čemu Bilbija vidi moguća polja saradnje sa Republikom Srpskom.

„U svakom slučaju, za Republiku Srpsku je izlazak na teritoriju Rusije jako značajan i tek će biti značajan jer će Rusija postati jedan od megaekonomskih i geostrateških regiona sveta“, smatra on, piše RT Balkan.

U prekompoziciji međunarodnih odnosa, Republika Srpska će morati da nađe svoje mesto, a trenutno ide u dobrom smeru, dodaje on.

Srpska, Turska i Mađarska imaju isti interes

Dodik ima srdačne odnose sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i mađarskim premijerom Viktorom Orbanom zato što se ove dve države osamostaljuju od istih centara moći od kojih se osamostaljuje i Republika Srpska, kaže Bilbija.

„Mađarska neće da legne pod američku liberalnu protektorsku ambiciju da oni njome vladaju, formiraju svest mlade generacije i tako dalje. To ni Dodik neće. I zato su Mađarska i Republika Srpska postale bliske, jer postoji nešto što ih zbližava“, objašnjava on.

Sa druge strane, Turska je najsamostalnija država u okviru NATO i Erdogan u tom smislu gaji određeno razumevanje prema Republici Srpskoj koje nemaju oni koji žele i pokušavaju da stvore unitarnu BiH. Erdogan će svakako nastaviti da podržava Bošnjake, međutim, on ne gaji isključivo imperijalne ambicije prema toj zemlji, napominje Bilbija.

„On ima i druge interese. On mora, da bi pobegao od Amerikanaca, da bi ekonomski i vojno bio jači, da se osloni na Rusiju. I tako, kada se pogleda, Erdogan, a on to govori čak i javno, ekonomski i delom geopolitički se orijentiše ka Rusiji. To isto radi i Dodik i zato neka vrsta razumevanja u trouglu Erdogan-Dodik-Orban postoji“, zaključuje Bilbija.