Додик: Невесињска пушка доказ да су Срби увек били на страни антифашиста
1 min read
Додик, Фото: РТРС
Председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је Херцеговачки устанак, познатији као Невесињска пушка, који је подигнут 9. јула 1875. у селу Крекови код Невесиња, означио почетак краја османлијског царства и увод у проглашење Србије и Црне Горе независним државама, истичући да су Срби увек, кроз своју богату историју, били на страни ослободилаца, победника, праведника и антифашиста, преноси РТРС.
„То је кроз векове потврђивао и храбри и поносни народ Херцеговине“, нагласио је Додик.
Он је подсетио да је Херцеговачки устанак и први пуцањ у Крековима прерастао у српско-турски рат, јер се убрзо проширио на целу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.
„Свако обележавање овог значајног датума, 9. јула, прилика је да се сетимо храбрости и јунаштва Пере Тунгуза, који је испалио први метак на турски караван чиме је означио почетак устанка против османлијског окупатора. Овај његов херојски и јуначки подвиг уписан је златним словима у славну историју наших предака“, нагласио је Додик.
Поводом обележавања 148 година од почетка устанака у Херцеговини – Невесињске пушке, председник Српске је рекао за Срну да је хајдук Перо имао част да својим херојским подвигом уздрма и пробуди умртвљену Европу.
„Након овог устанка убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ. Нажалост, они који су били најхрабрији, који су подигли устанак остали су под влашћу, али другог окупатора. Уместо османлијске империје, БиХ је анектирана од Аустроугарске“, подсетио је Додик.
Упркос свему, рекао је Додик, Невесињска пушка остаје историјски датум не само за слободарски народ Херцеговине, већ за све Србе, јер је овај устанак, храброст и одважност српских устаника био подстрек и звезда водиља свих наредних устанака, па тако и посљедњег Одбрамбено-ослободилачког рата.