Dodik: Donja Gradina – dokaz da zatiranje jednog naroda nije moguće
1 min read
Milorad Dodik
Donja Gradina je simbol stradanja, koje svedoči o sistematskom ubijanju i tome da postoje monstrumi koji su hteli da zatru jedan narod, ali da je današnje okupljanje dokaz da to nije moguće, rekao je Milorad Dodik predsednik Republike Srpske
„Ljudi su ovde sistematski ubijani, zato što je to bila zvanična ideologija Nezavisne Države Hrvatske. Ljudi su ubijani u strašnim mukama. Jedno dete od dve godine stavili su u džak zajedno s mačkom, svezali i žive bacili u Savu. Takmičili su se u izmišljanju metoda zatiranja naroda“, poručio je Dodik, prenio je Sputnjik.
On je naglasio da je ovo mesto koje govori samo od sebe, gde nije potreban nijedan zvučnik da bi se čulo šta se ovde desilo.
Iskazao je podršku izraelskom narodu.
„Moramo biti zajedno sa našim prijateljima stradalnicima Jevrejima u odbrani njihove slobode i države. Gotovo identično okruženje i ciljevi. Ništa drugo ne vidimo u onome što je radio Hamas nego ono što su nama radili na Ozrenu, sekli nam glave, a onda prikazivali u zapadnim medijima da su to glave koje su Srbi odsekli. Na lažnom narativu su pravili planove kako bi oštetili nas“, rekao je Dodik.
On je istakao da danas mora biti poslata podrška Izraelu i jevrejskom narodu za istrajavanje u njihovoj borbi za državu i naciju.
Dan sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i 80. godina od proboja logoraša iz koncentracionog logora Jasenovac obeežen je u Donjoj Gradini.
Obeležavanje je počelo polaganjem venaca na grobnom polju „Topole“, nakon čega je služen parastos i pomen žrtvama. U toku su obraćanja zvaničnika.
Sistem logora smrti NDH obuhvatao je oko 80 logora, a Donja Gradina kao najveće stratište u sistemu koncentracionih logora Jasenovac formirana je u avgustu 1941. godine.
Poslednji preživeli zatočenici u Jasenovcu počeli su proboj 22. aprila 1945. godine.
Prema podacima Spomen-područja Donja Gradina, u zloglasnom logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata stradalo je 700.000 žrtava ustaškog zločina, među kojima 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja i 127.000 antifašista.
U Jasenovcu je stradalo i 20.000 dece.
Dan sećanja zajednički obeležavaju vlade Srbije i Republike Srpske.
