Добросављевић: Параноични режим у ЦГ немоћан пред упорним демонстрантима

Режим који је склон ауторитарним методама управљања , по правилу тражи спољног непријатеља коме ће приписати сву кривицу због нефункционалности сопствене заједнице. То је чисти пропагандни спин којим се желе закамуфлирати противуречности и структуре отпора унутар сопствене државе – поручује у интервјуу за ИН4С Владимир Добросављевић, савјетник лиде Нове Андрије Мандића, који је од стране режимских таблоида означен персоном која по налогу из Србије управља текућим протестима грађана у организацији Демократског фронтa .

По његовим ријечима, упорношћу и креативним сензибилитетом у артикулацији својих ставова, демонстратни су однијели побједу над агресијом и производњом страхова од стране управљачког апарата у Подгорици.

ИН4С: Господине Добросављевићу, како оцјењујете безбједносну ситуацију у Црној Гори с’ обзиром на то да вас већ неколико дана прозивају за рушење режима у Подгорици иако се налазите тренутно у Београду?

В.Д.: Дјелује ми да су, из потпуно непознатих разлога, безбједносне прилике постле изузетно комплексне и тензичне. Током свог боравка у Подгорици, нисам видио аргументе за такву процјену власти и ангажовање безразложно великог броја, припадника апарат принуде. Протести који су у току, а чији су захтјеви основа сваке модерне демократије, дакле слободни и поштени избори, нису пружили ни један доказ да су потенцијална опасност за грађански мир у Црној Гори. Учесници на демонстрацијама су изузетно мирни и цивилизовани, у презентацији својих политичких захтјева. Међу њима не постоје ексцесне или наоружане групе, шта више, организатори су се потрудили да њихове редарске службе маргинализују сваку инцидентну појаву или појединца.

Тим прије је необјашњив приступ власти овим догађајима, са извођењем борних возила опремљеним аутоматским оружјем, камиона са воденим топовима, специјалних антитерористичких јединица и мобилизацијом цјелокупног потенцијала униформисаних припадника снага безбједности. Сматрам да је то нерационално претјеривање, чији је једини циљ био психолошки рат против организатора и учесника протеста. И као такав, он је потпуно промашио очекивања његових заговорника, јер су протестанти, својом упорношћу и једним креативним сензибилитетом у артикулацији својих ставова, однијели побједу над агресијом и производњом страхова од стране управљачког апарата.

Наравно, за мене је посебно био интересантан однос власти према мом ангажману у овим дешавањима. Напомињем, да сам већ десет година присутан на политичкој позорници у Црној Гори, кроз сарадњу са Андријом Мандићем, и прво Српском народном странком, а потом и Новом српском демократијом, те за то вријеме нисам никада доживио ниједну непријатност. Такође, поштујући чињеницу да радим у другој држави, никад себи нисам допустио да нарушим ниједан позитиван закон те земље. Зато сам био изненађен, када сам приликом доласка на подгорички аеродром, био задржан готово сат времена уз образложење да ми је пасош на провјери. Напомињем, да су службена лица током тог периода била љубазна и коректно се односила према мени, али исто тако је чињеница да су ме пустили, тек након што су представници медија почели да зову функционере Министарства унутрашњих послова и почели да се распитују о мом задржавању. Тим прије је било апсурдно, касније, саопштење министраства, како сам задржан само два минута, те да сам пуштен са осталим путницима. Након тога, постало је јасно да сам постао нежељени гост за власт у Црној Гори, тако да је каснија медијска агресија била логична последица већ припремљеног терена за моју стигматизацију.

ИН4С: Јако је занимљиво да је хајку на вас као увезеног рушитеља режима Мила Ђукановића покренула такође увезена новина из Београда ? Како то коментаришете?

В.Д: Само ставом креатора удруженог информативног злочиначког подухвата, изнесеном у последњој емисији „Утисак недеље“, код Оље Бећковић, након чега је забрањена и скинута са програма Б92. Тада је рекао, да премијери Србије и ЦГ, Вучић и Ђукановић, контролишу ТВ Пинк и новину Информер, као и да им он обојици даје савјете и мишљења. Пошто ово до данас нико није демантовао, једини могући закључак, поред оног о изузетној блискости и сарадњи првих људи двије Владе, јесте да су им и противници заједнички као што им је заједничка патолошка страст у покушајима да се они дискредитују. Интересантно би било сазнати да ли ова два републичка премијера имају над собом и неког ко предсједава њиховим интересним савезом, као и ко би могла да буде таква једна особа?

Како год било, прва асоцијација на обојицу ми је стих, пјесме коју сам највише волио да слушам током бомбардовања 1999. године, “проћи ће и њихово”.

ИН4С: Били сте активан учесник, па и организатор студентских протеста 1996/97 у Београду. Данас, због јавности Црне Горе морамо да разријешимо једну дилему – да ли је организација протеста постала ваш хоби па сте боравили у Црној Гори, или је паника у врху режима таква да постају и параноични па им се опет привиђа Војислав Коштуница?

В.Д: Да бих то био, иза мене би морала да стоји бар нека утицајна обавештајно-безбедносна структура, као што је то у случају организације Canvas , који су постали професионални извођачи обојених револуција, за рачун геополитичких интереса једне велике силе. Моја знања и капацитети се крећу искључиво у домену познавања политичких процеса, структура и феномена, те развијању могућих сценарија и одговарајућих реакција на њих. У том оквиру је био и сваки мој досадашњи ангажман у ЦГ.

Сваки дуговјечан режим, који не показује спремност да се мења, постаје као и било који други затворени систем, склон ентропији. У том период вредносног и структурног урушавања, почињу да се рефлектују поступци и примјери који су потпуно супротни од сваког здраворазумског или логичног. Па је само тако могуће објаснити, акумулирани подсвјесни страх, једног дијела ЦГ режима, од Војислава Коштунице, човјека који већ дуго времена није у фокусу политичких дешавања, али је његов модел функционисања и интелектуалних потенцијала, оставио трајне последице и фрустрације на оне који су недостојни било какве компарације са њим.

ИН4С: Зашто сте одједном постали интересантни АНБ-у, и да ли текстови у ономе што се зове новина значе да се телефони лидера Фронта прислушкују?

В.Д: Режим који је склон ауторитарним методама управљања , по правилу тражи спољног непријатеља коме ће приписати сву кривицу због нефункционалности сопствене заједнице. То је чисти пропагандни спин којим се желе закамуфлирати противуречности и структуре отпора унутар сопствене државе. Тако је лакше рећи и приписати, да је некадашњи лидер студентског протеста и политичар из друге земље, кривац за догађаје којим грађани ЦГ и њихови политички представници показују незадовољство политичком и економском ситуацијом у свом друштву. То је покушај да се минимализујуи потцијене стварни креатори и носиоци тежњи за промјенама и побољшањем односа у ЦГ, а то су, искључиво, народ ове земље и водеће опозиционе снаге .

ИН4С: Шта очекујете да ће осванути на следећој насловници ? Пошто је једино Вања Ћаловић имала више истих од вас, и да ли имате намјеру да подигнете споменик за живота Беби Поповићу због ревитализације ваше политичке каријере?

В.Д.: Чим сам доспио до тога да будем у поређењу са једном храбром особом каква је Вања Ћаловић, то већ говори да сам постигао поприличан успјех у градацији параноје код режимских спин доктора.

Познајући склоност новокомпонованог јагодинског Црногорца, ка „шеровању“ садржаја са алтернативним сексуалним праксама, могу само да претпоставим, како би то могло да буде нешто из сличног или још опскурнијег жанра.

Као алтернативе, могле би да послуже монтаже са конзумације егзотичних опијата или ритуал неког бизарног култа који би се завршио канибализацијом жртве. Ум, човјека којег сте поменули, функционише на нивоу који захтијева специфичан вид надзора, зато од њега и можете очекивати разне аномалије.
Моја политичка каријера има свој пут већ скоро 25 година, и једини дуг имам, према себи блиским особама и пријатељима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: