Добросављевић: Отворени Балкан је добар као економски савез, али морамо почети да размишљамо и о регионалном безбједносном савезу по вертикали Београд-Атина

Политички аналитичар Владимир Добросављевић казао је да је Отворени Балкан добар као економски савез, али да би цијели регион морао да почне да размишља о креирању безбједносног савеза, јер се економске кризе, које ће наступити, никад не завршавају на пољу економије, већ готово увијек прелазе у сукобе.

Говорећи о региону, и ономе шта се дешава овдје након појављивања украјинске кризе, Добросављевић каже да се центри моћи односно регионални субјекти не мире са повећањем значаја Београда на овим просторима.

„То нас учи да морамо да водимо рачуна о другој ствари. Морамо имати савезнике у региону. Оно што се догодило са Српском православном црквом односно рјешавање питања Македонске цркве, отворио је један геополитички катанац. Добила се једна врста стратешке дубине и вертикале сјевер-југ/Београд-Атина. То би у догледној будућности могло да се искористи јер се морамо прилагођавати датим околностима и да креирамо нека нова савезништва, можда чак и безбједносна.“, казао је он.

Добросављевић сматра да би требали водити рачуна и очувати неутралност јер Србија већ има тог искуства.

„Југославија је 1951. године имала потписан споразум са Грчком и Турском. Грчка је један од наших најважнијих геополитичких партнера, стратешки важан у региону, и јако битан за стабилност. Преко Грчке, можемо доћи до Источног медитерана и земаља на Источном Леванту, као нпр. Израела, и формирати савез Београд-Атина – Никозија – Јерусалим.“, казао је он, преноси Борба.

Наглашава да једино што морамо радити је да бринемо о нашим интересима.

„Морамо правити нова савезништва. Не можемо да останемо мирни и да гледамо како нас неко спрјечава ка европским интеграцијама реториком и уцјенама око територијалног интегритета и угроженом безбједношћу. То нас тјера на нова савезништва којим ћемо на неки начин ставити до знања да смо спремни да очувамо овај простор мирним. Отворени Балкан је битан са економског дијела. Будуће економске изазове које ће свијет доживјети ће овај пројекат могао да ублажи. Цијели свијет чека економска рецесија. Економски проблеми никад нису остали само на економском пољу већ изазивали сукобе много већих размјера. Зато мислим да морамо да размишљамо на другачији начин и да поред економских савезништва који треба да анестезирају ударе који ћемо имати због глобалне рецесије, почети да размишљамо и о безбједносним савезима.“, казао је он.

„Кисинџер је одувијек имао другачији поглед од интегралистичког. И према САД-у и према њеној политици у Европи. Док је државни секретар Никсон био на позицији, он је изашао са ставом да највећа свјетска сила односно САД себи не смије да допусти приближавање других великих сила, односно у том моменту Совјетског савеза и Кине. Ми сама имамо супротно свему што је била његова спољно политичка доктрина. Данашњи САД је својим активностима у Украјини на неки начин гурнуо Русију и Кину у загрљај. Да ли је то изнуђено, то није битно, али они су сада противници највеће свјетске силе, односно САД-а.“, казао је он.

Добросављевић је нагласио да Кина има другачији концепт спољне политике и уопште размишљања о историјским, друштвеним, политичким и безбједносним процесима него што их имамо ми на Западу.

„Они су држава дугог трајања. То је једна од ријетких свјетских империја која никада није водила империјалистичке ратове, освајачке. Капацитете за то имају, али њихова логика је бављење економијом, технологијом, знањима, и то је нешто што подразумијева избјегавање директних конфликата и сукоба. Они воде рачуна о сопственој економској стратегији и њеном развоју, него о томе да уђу у неки конфликт који би их ограничио или уназадио.“, казао је он.

Добросављевић додаје да је највећи дио обвезница САД-а у власништву Кине.

„Интереси су испреплетани, а Кина је свјесна тога. Нјој одговара тренутно стање и да не улази у сукобе јер би 2027 она постала економска водећа свјетска сила.“, казао је он.

Говорећи о изјави градоначелника Кијева Кличка, Добросављевић каже да је то једна далековида изјава јер он контрира украјинској страни којој је главни аргумент одбрана територијалног интегритета.

„Он управо говори о томе да РФ крши међународно право у Украјини. Све оно што се догодило нама 99те године. На овај начин, Кличко де фацто признаје закон јачег. Нама су на силу узели Косово, а тако ће Донбас и Крим узети Руси и шта су урадили тиме? Ништа. Кличко је покушао да добије благонаклоност међународне заједнице потпуно не разумијевши да иде контра својим интересима. Украјинске политичке елите нису баш показале далековидост самим тим што су пристале да буду објекат у једној врсти политичких тензија између Истока и Запада, и што су пристали да буду та страна која ће провоцирати моћног сусједа.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: