Dobričanin: Pogrešan ste postament rušili! Ono što zaista želite da srušite je, srećom, van vašeg domašaja

Piše: Vladimir Dobričanin, poslanik Ujedinjene Crne Gore u Skupštini Crne Gore

Nažalost, pisao sam skoro o tome kako je Crna Gora jedina država u Evropi koja se nije izvukla iz kandži komunizma iako važimo za demokratsko višestranačko društvo. To pokazuju naši politički prvaci iz dana u dan. Neznavenost, da ne kažem osnovno istorijsko neobrazovanje onih koji bi o tome trebalo da znaju barem malo više od prosečnog crnogorskog intelektualca, prevazilazi naučnu fantastiku i ulazi u tematiku teških horor trilera.
O tome ko je bio Pavle Đurišić danas neću pričati jer će se onda razviti priča za i protiv koja obesmisljava čitavu antifašističku borbu svih naših pokreta otpora na tlu Kraljevine Jugoslavije od 1941 do 1945. Svi su oni dali svoje živote za neku otadžbinu koju su u datom istorijskom trenutku branili ali ih sve spaja jedna tačka a to je antifašizam.
Crna Gora se i dalje ne odriče ideologija koje su odavno priglašene kao anticivilizacijske i neljudske. Pa valjda smo zbog toga i ušli u demokratiju i politički pluralizam. Valjda. Ipak, u Crnoj Gori je nastavljen sistem vladanja jedne partije i jednog lidera sve do 2020. godine. Ekstaza koju i danas pojedini poslanici opozicije doživljavaju samo na pomen “njegovog” imena dokazuju da je perverzna politika komunizma ipak preživela i da je, i te kako živa.
I dalje se sprovodi Đilasov plan “desrbizacije” Srba u regionu i to vrlo uspešno. Sv. Nikolaj Velimirović je proročki predvideo da će doći vreme kada će Srbi govoriti da nisu Srbi. Upravo tom vremenu svedočimo. Bojim se da će za Srbe ovaj period potrajati.
Glorifikacija Tita i partije u 25-oj godini XXI veka je besmislena i nepristojna, za Srbe veoma opasna. Titova partija je uzrokovala najveće zločine prema Srpskom Crnogorskom narodu u II Svetskom ratu i naročito posle njega u “slobodi”. Crnogorske antifašističke jame ne mogu progovoriti jer im ni tadašnja, a ni sadašnja vlast ne dozvoljava da njihov krik čuje narod. Kolašin i danas ćuti o pokolju na Badnji dan 1942. godine kao da se to nije ni desilo. Kao da se to desilo nekim našim udaljenim komšijama. I “slučajni” iskopi moštiju ubijenih civila oko crkve Sv Đorđa u Podgorici (1946. godine) ostaše ispod trave i tribina stadiona FK Budućnost i temelja prelepih zgrada u okolini.
Danas nas prozivaju za promociju fašizma politički prvaci koji se kunu u Ameriku i Evropu! To su naši partneri na putu ka EU. I pazite paradoksa, naš antifašistički put nadgleda direktno Hrvatska, najveća fašistička tvorevina sa izrazitom genocidnom prošlošću koju smo upravo mi oslobađali dva puta i prigrlili ih u novu zajedničku državu i oba puta ih spasili isplate ratne odštete. Prvi put ih je oslobađao Kralj Petar i direktno Pukovnig Dragoljub Mihajlović, a drugi put partizani ali i četnici istog tog pukovnika Mihajlovića! Jedina moja dilema je od koga smo ih bre mi to oslobađali, od njih samih. I danas ti isti Hrvati koji su odgovorni za smrt barem 800.000 Srba u najozloglašenijim logorima II Svetskog rata, i još na desetine hiljada otete i pokatoličene Srbčadi, i naravno da ne zaboravimo proterivanje koje je tada započeto, a završeno 1995. godine, e upravo ti Hrvati traže ratnu odštetu od Crnogorske Vlade i građana. Da zaplače čovek i da urla na sav glas. Naravno, svi do jednoga ćute!!! Niko ne sme na Hrvate da digne glasić! Svakome ko pomene da će se o tome pregovarati, a čuli smo od nekih političara i tu rečenicu sada poručujem – ne u moje ime! Taj treba odgovarati za veleizdaju i treba ga javno prozvati i osuditi!
Nažalost, nisam optimista i mislim da će se Crna Gora odreći mnogih svojih teritorija, jedrenjaka i građana kako bi zadovoljila nagone za političko onanisanje Hrvatske Vlade.
Da se vratim na još jedan detalj i ovde ću se pozvati na komentar moga prijatelja Vladimira Đapića: nije isto Đurišić i Rastoder, niti je isto Đurišić i Ćeljaj. Oni su fašisti koji su se borili u muslimanskoj miliciji i voljuntarima koji su odgovori za genocid u Velici i nebrojene zločine po severu Crne Gore. Uslovljavati uklanjanje spomenika Pavlu uklanjanjem spomenika Ćeljaju je mani neprihvatljivo. Da nije bilo Pavla Đurišića danas bi Vasojevići bili malečno crnogorsko plemence istrebljeno od Ćeljaja i njemu sličnih, a ne perjanica Crne Gore koja je uoravo našu itadžbinu sačuvala i od fašista i od Otomanske imperije i od Austrougarske i od Italije. E to je razlika! On je bio pripadnik najvećeg antifašističkog pokreta na tlu porobljene Evrope i jedan od nosioca  trinaestojulskog Ustanka!
Pozivam ove naše političke prvake koje mi izabrasmo na poštenim političkim izborima da se malo okrenu prema upravo svojim EU partnerima i Amerikancima jer oni više njima veruju nego svojim očima!
Činjenice su sledeće: pre samo par nedelja, predsednik Republike Češke Petr Pavel odobrio je zakon po kome se izjednačava propagiranje komunističke i nacističke ideologije! Češka je jedan od najznačajnijih partnera na našem EU putu. Najugledniji oficiri JVuO su nagrađeni od strane Američkih predsednika i to Pukovnik Mihajlović Medaljom Kongresa koja je najveće odlikovanje koje SAD daju nekome ko nije državljanin SAD. Dobili su je Mihajlović i De Gol. Još najmanje 4 Američka predsednika su držala govore na njegovim parastosima, organizovanim u Americi. Pa zar hoćete da kažete da su Američki predsednici odlikovali i držali govore fašistima! Voleo bih da to javno prokomentarišu ovi naši poglavari koji drže predavanja nama koji smo malo upućeniji, školovaniji, a i životno iskusniji od njih.
Na kraju krajeva, pitajte našu braću Slovence. Oni imaju potpuno drugačiji stav od vašeg prema vojnoj organizaciji JVuO i to su javno saopštili preko svojih EU zvaničnika po sred antisrpskih medija u Podgorici ali to se zlonamerno prećutkuje.
Konzumirajući i možda, nenamerno promovišući neofašizam kroz komnističku kvazi istoriografiju vi podržavate i sve one zločine koje su izvršili vaši politički očevi čije staze slepo sledite. Đilas, kao jedan od najeklatantnijih primera komunističke perfidno lažljive i zločinačke ideologije bio je promoter bratoubilaštva i najgnusnijih zločina u posleratnoj, navodno slobodnoj Jugoslaviji. Pa zar je on primer antifašizma!? On koji je direktno odgovoran za smrt hiljada građana Crne Gore i desetina hiljada ako ne i stotine hiljada građana Srbije u periodu mira. Je li vam možda Kapičić primer kako se treba ponašati prema svojima, počevši od verenica pa do naroda? Sam je na kraju života priznao da su tekle reke krvi ne onih tokom i posle rata. I opet muk!

Ne znate vi uvažena gospodo ni šta znači reč antifašizam a kamo li da tu reč morate da obrazložite. Danas, u Crnoj Gori, najveći promoteri praktičnog neofašizma kriju se iza “antifašističkih”izjava. Šta je još interesantnije, niko se do sada ne osvrnu ni na jedno obeležje koje je podignuto a koje je posvećeno dokazanim nacističkim zločincima koji su ratovali kao delovi fašističkih vojnih formacija kakva je SS Princ Eugen divizija, ali su svi u glas zakukumavčili kada je neko podigao spomenik Pavlu Đurišiću. I onda kažu da su njihovi aršini jednaki za sve. Za koje sve? Za Srbe očigledno nisu! Mi ne dižemo spomenike bilo kome. Nema srpskih spomenika fašistima! To jednostavno nije u našem genetskom kodu! Mi nismo slali predstavnike na Musolinijev marš na Rim, niti smo dočekivali fašiste dočekivali cvećem. Nema nijednog Srbina na istočnom frontu. O jadu smo zabavili svakoga ko je na ovo tlo osvajačkom čizmom kročio. To su bile zlatne generacije koje su baštinile čojstvo i junaštvo. Nažalost, danas, u modernoj Crnoj Gori ostale su samo razvaline Kapele na Lovćenu i sankcije Rusiji koja je i zvanično arhineprijatelj ove države. Ista ona Rusija koja je sve do revolucije 1916. u svom budžetu imala stavku Crna Gora i da te stavke nije bilo ne bi odavno bilo ni Crne Gore. I Kapela i Rusija su teme dve najveće anateme koje su na duši Crne Gore izgovorene od strane dve naše najveće istorijske ličnosti, dva sveca, Sv. Petra Cetinjskog i Sv. Lovćenskog Tajnovidca Petra II Petrovića Njegoša. Danas se baš ovi najglasniji svakodnevno pozivaju na njih dvojicu iako su politički naslednici rušioca Lovćenske Kapele i donosioci odluka o sankcijama Rusiji. Žalosno i tragično!
Na kraju, ostade Pavle u Crkvi, osveštan i bez postamenta. Danas su rušili postament. E jadovi jadni, pa nisu naši postamenti na zemlji, taj što rušite je ovozemaljski, a ono je za malena carstvo. Pogrešan ste postament rušili. Onaj koji ste naumili da rušite je, na sreću van vašeg domašaja, zauvek!
U svakom slučaju Smrt fašizmu, S verom u Boga, Za Kralja i Otadžbinu!
Amin…