Доба од карневала

„Полуди, шемпјани народе!“ – тим се шаљивим узвиком са заливских РиТВ станица традиционално позива обални пук да учествује у фештама старим више вјекова, да се шију маске и да се – на само један фебруарски или мартовски дан (у зависности од тога када почиње Велики пост) – буде неко други.

Свака власт, још од ренесансе, зазире од одлуке народа: кога ће то ове године да осуде као Карневала. Јер је тај окривљени почесто го политикун. Па био он – по негативним особинама – ажмадел, бигот, фалац, ганцо, имбруљун, либертин, машкалцун, или сетобандијера. А посебно га ваља осудити ако је шпицагвера – особа која потпаљује страсти и нагони народе на рат! Официјелни језик карневалских свечаности је бокешки, и на њему се изриче осуђујућа пресуда.

Херцег Нови (или Прчањ, гдје се такође традиционално одржава карневалска светковина) никад није имао ту врсту храбрости да црногорске политичаре јасном алузијом позове на одговорност за сва срања, и јавно спали, какав је обичај по сценарију. Которани су пак показали да им бијели бубрези каткада сежу до кољена, јер су својевремено осудили и спалили предсједницу парламента, једне године чак власника Црне Горе, а ономад су сахранили сами себе – колективном маском „Реквијем за Котор“ – и тиме саблазнили све душебрижнике, упитане над парадоксом како се то ико може да самопокопа у доба прокламованог благостања.

Приморске карневалске светковине озбиљан су тест, који и више вјекова након 1715. г, показује да ли је народ у стању да хумором упре прстом у троваче наше будућности, те да се види може ли власт да издржи мегатоне сатире, и море оправдане критике?!