Ђукановић примио пацке, па ублажио реторику: Ораву не помиње НВО „ЦПЦ“
1 min read
Без запаљиве реторике
Пише: Никола Васојевић
Лидер ДПС-а је напрасно промијенио реторику, па је данас саопштио да је млијеко бијело, али да може да буде и кисјело, односно у разговору са амбасадорима у Црној Гори није ни поменуо своју скандал-идеју о обнављању НВО „ЦПЦ“. Из кабинета лидера ДПС-а саопштено је да је „Ђукановић истакао да је Црна Гора одлучна да рјешава веома деликатно питање цркве, при чему неће насједати на провокације, уздржавајући се од даљег заоштравања ситуације, али ће бескомпромисно бранити своје интересе“.
Након агресивних и не дај Боже изјава на страначким скуповима о отимању храмова Црној Гори и уређивању цркава по моделу атеистичко-комунистичких принципа, ова данашња изјава Ђукановића нит је вода нити вино. Имам утисак да га је неко ових дана добро нарибао и изгрдио иза затворених врата, па је Мило одлучио да мало утиша страначку реторику и да је остави за страначке скупове, док ће на овим другим добро мјерити шта каже.
Наравно, Ђукановић се доказао као вјешт манипулант и добро је научио како да се прилагођава новим ситуацијама, па не треба имати повјерења у ову његову изјаву, односно да ће се „уздржавати од даљег заоштравања ситуације“. Чим види леђа Ораву и осталима из његовог окружења, он ће вјероватно наставити да долива уље на ватру, односно да и даље заоштрава ионако заоштрену тему око цркве. Ипак, сви они којима је ових дана на памети била заштита српских храмова, могу да одахну, јер очигледно је да црквене теме врховног владара наших судбина интересује само за унутрашњу употребу. Црква и све оно што се задњих дана о њој причало у Црној Гори умногоме зависи од међународних вјерских, а богами и антивјерских вјетрова, а они, судећи по изјави Ђукановића, не дувају у његова једра. До сада се показало да лидер ДПС-а добро прати међународне вјетроказе, па зашто то не би и урадио и овога пута?
Овакве изјаве до голе кости огољавају владавину посљедњег балканског диктатора. Она се заснива на крутим, рогобатним и буди бог са нама наелектрисаним изјавама за унутрашњу употребу, док се ван граница све то претвара у оно како газда каже. У Црној Гори се то показала као добра диктаторска тактита и Ђукановић наставља тим путем.
Све то наравно нервира обичне грађане, посебно оне којима су српски храмови једина одбрана вјере, имена и презимена и свега осталога што их чини људима и Србима, али овакви режими се и хране тиме што један дио сопствених становника третирају као грађане другог реда. Тешко је све то издржати, али ваља бити стрпљив и сачекати да се сва ова ДПС скаламерија распадне као од кула карата. Истина, та конструкција предуго траје и пробија све познате политичке рекорде, али све то мора имати крај!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Tiranija je ušla u fazu kad je narodu izazov da joj prkosi. To se dešava kad nesigurnost i strah za egzistenciju u narodu postanu dominantni. Sledeća faza po teoriji je revolucionarna, odnosno pobuna… Miloš Obrenović je to razumio još onda, ali volovi domaći ne razumiju ni danas
Crna se u stvari više boji „pokojnoga“ Mila n’o živog.
Biće da je to istina.
Dok je živ, Crna će „junački, časno i pošteno “ braniti bedeme ničega, ali murtav će im možda Milo nedostajati…
Milo, ako citas (ti i tvoja porodica) ovaj sajt, da ti ispricam jedan vic o Muju. Probaj da se pronadjes u vicu:
Mulo radi kao gastarbeiter u Austriji. Dobio odmor i krenuo za BH kolima preko HR.
Slucaj je bio da se to potrefilo sa danom kad je umro Tudjman. Mujo presao molima kroz Sloveniju i stigao na granicu HR. Ehh sad u HR se to vec dosta modernizovalo. Granicni pandur, mlad dechki se ljubazno obrati Muju:
„Gospodine, nash Francek je juce umro. Sabor proglasio 3 dana zalosti.
Niko ne moze ni da izadje iz HR niti da udje u HR za ova 3 dana“.
Mujo klimnu glavom:
„Gospodine sve sam razumeo“. Okrenu kola za 180 stepeni i pocne da vozi natrag ka Sloveniji.
Posle jdno 2 kilometra, Mujo okrene kola opet za 180 stepeni i pocne da vozi natrag ka istom granicnom prelazu. Stigne na prelaz. Onaj mlad decki opet ga sretne i praveci se da ga nije prepoznao izdeklemova istu prichu, po drugi put:
„Gospodine, nash Francek je juce umro. Sabor proglasio 3 dana zalosti.
Niko ne moze ni da izadje iz HR niti da udje u HR za ova 3 dana“.
Opet Mujo klimnu glavom:
„Gospodine sve sam razumeo“. Opet se okrenu kola za 180 stepeni i pocne da vozi natrag ka Sloveniji.
Ova scena se ponovila 6 puta. Kad je po 7-mi put Mujo stigao pred istog onog ljubaznog, mladog pandura, ovog puta decki eksplodira:
„Magarcu jedan, 6 puta se vracas i 6 puta sam ti ljubazno objasno da je nas Francek juce umro i da je Sabor objavio 3 dana zalosti. Da li si konju jedan GLUV ILI SI TOTALNO LUD?“
Na to ce Mujo:
„Ohhh ne gospodine, nisam ja ni gluv ni lud, NEGO MI JE BILO MILO CHUTI“!
Њему се може вјеровати исто као бијесом пашчету.
Ne mislim da je Đukanović odustao od svojih namjera, samo u društvu diplomata mora biti malo uglađen. Ne mislim ni da će ga bilo ko iz EU i USA sprečavati da uradi ono što je naumio. On je dijelom fasciniran odlučnošću vjernika i sveštenstva da brane Crkvu, a drugim dijelom, makar podsvjesno zna da ovim što je pokrenuo skrnavi grobove i duše svojih prađedova. To je put na kom će imati sve više prepreka, i od naroda i od svoje podsvijesti, a takav put nije dobar jer oduzima snagu i energiju.
Novinari Boke kažu da je text pogodio suštinu, tako da Betoven fula. Ali, žalosno je da vam toliko pažnje, poštovani čitaoci cijenjenog portala, zauzimaju Đukanovićeve izjave. Iako bezbožnik, zna da se na kraju mora kod Onoga na raskrsnicu. Materijalni svijet, bez obzira na lovu, od danas je do sutra. Pogotovo nema razloga za strah da će nešto suludo uraditi, tipa fizičkog napada na Crkvu, jer zna da mu je tu konačno kraj. Narodu ga je puna pipa, osudila bi ga cijela kulturna Evropa, a bogami i Rusija. Grčka bi nas prekrižila sa puta ka EU, mada znamo da to njega i ne interesuje. Najpametnije mu je da se povuče, pa neka ga Đao nosi sa svim parama i da ovaj narod više ne izluđuje.
Бетовене,да се музеш ко што блејиш бољег говеда не би било!
Vasojeviću, utisci su ti veoma loši i pogrešni.
U vihoru kao vatra
bojevima ljutim vodjen
palio je jedan ratnik
selo gde je rodjen
Sina majci iz narucja
oteo je zulumcar
sada kune svoju sudbu
sto je janicar
Na ognjistu puste kuce
plakala je jedna stara
iznad nje je sablju dig’o
ratnik koji hara
Ne diz’ na me ruku sine
ako svoje jade znades
majka sam ti jer prepoznah
iznad usne mladez
Sjaha s konja mlad janicar
baci sablju dizgin pusti
majka htede nesto reci
ali ne izusti
Betoven je vas ustreptao , blizi se vrtanje našijeh svetinja kad su mu tata i đed , jovovi kapičići u naše crkve puštali beeeeeee liturđiju. i jopet će , samo da ih miraš slamom prekadi. e viva . puknite od muke srbalji.