Đole
Đorđe Balašević
Piše: Božidar Rovčanin
Podigao sam se uz pjesmu dječačku, pjesmu mladićku, bezbrižnu, paorsku, skoro pa da bio sam panonsko dijete u čakširama belim: „Hej, haj, baš nas briga, vozamo se na taljiga …“. Otada sam prigrlio Mornara koji ostao bez mora, ali ostalo u njemu napretek lutalaštva, sjete i daljina! Kada god sam mu čuo glas, sjetio bih se bezbrižnog i bezazlenog mladića pod slamnatim šeširom beskrajno zelene Vojvodine. Iako „Rani mraz“, bivalo mi toplije oko srca!
Ima nešto u prirodi čovjekovoj što tjera nas da kada vidimo nekoga da savršeno pjeva, onda očekujemo i da savršeno ljubi. Ili ako savršeno recituje, da i pravedno grli. Ako savršeno razlikuje tugu od sreće, da pogriješiti neće dok pravi razliku između istine i laži …
A onda, kada se desi i to, da onaj koji zna šta je Ljepota, pa čak umije i da upravlja njome, uradi ili kaže neke ružne stvari, onda to Nešto, (taj vapaj za izvjesnom i postojanom Dobrotom), što bitiše u čovjeku, ono pukne. Ono iznevjereno, nekontrolisano svu tu ispjevanu Ljepotu i Mudrost, opali na ognju tog ružnog ekscesa i cijelu stvaralačku Ličnost Ljepote, baci u oganj licemjerstva.
Onaj koji mogao da pjeva: Ne lomite mi bagrenje … zar je mogao da pozdravlja onoga koji je tjerao maslačak i gazio cvijeće diljem „ljepe naše“?! Onaj, tako osjetljivog sluha, savršeni sluhista, zar mogao je da ne čuje i da previdi Bljesak i Oluju?! Zar je morao da se pred zločincem stidi maternjeg jezika i majčinoga mleka!
Pade neki mrak i na Čardaš, na Vasu Ladačkoga, čak i na Neke nove klince. Više nismo bezbrižni mladići ni On ni ja. Pomalo hajemo i postali smo hajni i On i ja! Pomalo smo se razočarali jedan u drugoga! Isplivahu i neki telegrami (ne)ljudi sa debelim ušima. Otkud Đoletova „nežna reč“ u njima?!
Pročitajte JOŠ:
Poštovani Božidar Rovčanin,
Zaista je teško kada ti se sviđaju nečije pesme, a pesnik za života okrene ćurak naopako.
Tako se osećam i ja, ali nismo mi tu ništa krivi. Moramo priznati da je onaj koji je napisao nekoliko izvanrednih pesama, na tako lepom srpskom jeziku, sam za sebe rekao svojim novim obožavaocima, da su njegove pesme napisane na iskvarenom hrvatskom jeziku. Tako je on promenio svoju publiku, mi smo se odrekli Panonskog …nara, ali su zbog toga neki iz Srbije počeli još žešće da ga vole. Ne zbog njegovih pesama, no zbog njegovih političkih izjava.
Pesnik Đorđe Balašević, vrhunski Vojvođanerski recitator, imao je vrlo interesantan konvertitski životni put. Naravno da je tu bez premca njegovo pljuckanje po Zapadu „računajte na nas, druže Tita u tebi je spas“, na početku karijere. Rani Mraz i U razdeljak te ljubim su za antologiju, ali zadovoljstvo mi kvari činjenica da je to antisrbin ispevao.
Posle je naravno usledilo pljuckanje po Slovencima kojima je poručio onako srpski: JEBO NAS KO NAS SASTAVI.
Odjednom, Balašević iščeprka da ga je Hrvat napravio, ali u okupiranoj Vojvodini, i kuda će ćuran nego svojoj jugonostalgičnoj ćurećoj brigadi. Vidim da je i Nele Karajlić propisno otcmizdrio ova Balaševićeva lutanja, pa sada kao ostavljena jugonostalgična francuska sobarica piše oproštajna ljubavna pisma „Otiš’o si uvalio mi jezik nisi“.
Savremeni obožavaoci Đorđa Balaševića, to su obožavaoci njegovih antisrpskih ubeđenja. Kada pročitaju ovu sledeću pesmu, i oni će upasti u konflikt mišljenja kao nas dvojica. Pesmu je Đorđe Balašević recitovao na novogodišnjem koncertu u Sava-centru Beograd 1990. god. Sećate se, to je bila godina puna slave Srbina Slobodana Miloševića, a tzv. srpska opozicija je tek počela da pohađa ubrzane kurseve kod ambasadora Vorena Cimermana:
LAKU NOĆ, BRAĆO JANEZI,
Shvatam vas, sve su to geni,
Muče vas habzburški kavezi,
Neko je rođen da šeni.
Malo ste plebiscirali,
Potom ste puno rovarili,
Tovariši, dugo ste svirali,
Dok se niste natovarili.
Hajte, vi braćo Slovenci,
Nemojte s tim da se šalite,
Tamo vas čekaju Nemci,
Samo im još vi falite.
Kvarni ste, jadna vam majka,
Nismo iz istog filma,
I dečki iz trećeg rajha,
Za vas su GG firma.
Ne kunem, ne kunem i ne pretim,
Sve ovo smatrajte šalom,
Neću da vas se setim,
Ni kada budem gledao slalom.
Na nama svako ućari,
I vi ste tako odlučili.
Laku noć braćo smučari,
DOBRO STE MI SE SMUČILI.
Želim vam mir i spokojstvo,
I slavu vašoj zastavi.
Bilo je zadovoljstvo.
JEBO NAS KO NAS SASTAVI.
Već novembra 1994. na koncertu u Ljubljani, Panonski …nar je bio taj koji šeni. Nije mu bilo ni na kraj pameti da recituje ovakve pesme, za Slovence je imao poseban udvorički repertoar.
Znate, u antisrpskom angažovanju pevača, glumaca, režisera, velika je stavka finansijska potpora. Nacionalni osećaj je negde na periferiji.
Nije znao da pjeva, recitovao možda za trojku, stihovi na nivou poskočica, a uz to je bio i slab čovek.
Sećam se njegovog koncerta u Podgoric u Pozorištu, svi smo ga tada voljeli, ali za kartu nismo imali. Bila je u visini roditeljske plate. Sad sam srećna što to zadovoljstvo, sebi nisam mogla pruštiti!
Veliki Boro Djordjevic je rekao za Balasevica, covjek pise divne pjesme,ali karakter mu je nikakav.
Veliki umetnik, ali bez karaktera. Uostalom, takav mu je i izraz lica.
Veliki pjevač i muzičar, a mnogo mali čovjek.Možda bolje reći da mu je ljudskovina ispod nule.
(O pokojniku samo istina)
Nit veliki pjesnik nit muzičar.Samo solidan recitator