Đacima u Glamoču uskraćeno pravo da uče srpski jezik
1 min read
Diskriminatorski odnos prema srpskim školarcima (trećina učenika u glamočkoj osnovnoj i srednjoj školi je srpske nacionalnosti) traje punih 20 godina, a svi dosadašnji pokušaji njihovih roditelja da isprave ovu nepravdu završavali su se neuspehom zbog nezainteresovanosti onih koji o tome odlučuju.
Nebojša Radivojša, načelnik Glamoča (kadar SNSD-a), u kojem su Srbi većinski narod, smatra da je skandalozno i neprimereno uskraćivati deci mogućnost da uče materinji jezik. Situaciju zbog koje ispaštaju srpska deca moguće je, prema njegovom mišljenju, rešiti uz malo više razumevanja i odgovornosti nadležnih u resornom kantonalnom ministarstvu.
„Bilo je nekih obećanja, ali nije ništa konkretno urađeno. Iz tog razloga srpski školarci i u ovoj školskoj godini učiće hrvatski ili ’bosanski’ jezik, umesto srpskog, koji smatraju maternjim”, rekao je Radivojša za naš list, istakavši da su, nažalost, deca u Glamoču „ona preko kojih se lomi politika”.
Bez obzira na dosadašnje neuspele pokušaje, roditelji srpskih školaraca kažu da „neće odustati” i da će nastaviti borbu za uvođenje ćirilice i srpskog jezika u glamočke škole. U tom smislu očekuju promenu odnosa hrvatskih političara u lokalnoj vlasti prema zagarantovanom pravu na izučavanje nacionalne grupe predmeta, po nastavnom programu Republike Srpske.
To pravo uskraćeno je i srpskoj deci u Osnovnoj školi „Ahmet Hromadžić” u Bosanskom Petrovcu (na području Federacije BiH), zbog čega se većina srpske dece iz te lokalne zajednice opredeljuje za školovanje u opštini Drinić u Republici Srpskoj, udaljenoj desetak kilometara od mesta u kojem žive.
Goran Broćeta, delegat u Klubu Srba u federalnom Domu naroda, diskriminaciju koju trpe srpska deca u Glamoču razume i kao nepoštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma, što je, podvlači on, nedopustivo, jer su Srbi konstitutivan narod. Iz tog razloga će, kaže, već na narednoj sednici Skupštine Livanjskog kantona ponovo aktuelizovati problem uskraćivanja ustavnog prava srpskoj deci u glamočkim školama da mogu da uče srpski jezik i imaju nacionalnu grupu predmeta. „Javno ću postaviti pitanje resornoj ministarki, tražiću odgovor napismeno pa ga prezentovati javnosti”, rekao je Broćeta za Srnu.
Dušanka Stanišić/Politika
Pročitajte JOŠ:
Ovo pitanje Srbija (i popovi) treba da internacionalizuju, kad momci nađu vremena. Sraman je odnos Srbije, Srpske i „S“PC prema većinskim Srbima u Petrovcu, Drvaru, Grahovu i Glamoču. Tu im je sav obraz, pravda i istina. JEdan narod je jak onoliko koliko brine o svojim najugroženijim pripadnicima. S pravom se pitam jesmo li mi u stvari virtuelan narod.
Pa koja je razlika u C. Gori?
Nema s njima nade! Beznadežno zli.
Povodom ovoga, na kom „jeziku“ i kom programu uče srbska djeca u montenigeriji?
To niko ne zna, pa ni onaj što je sastavljao učbenike.
Znaju naša djeca, više ne govore da su bili na čas srpskog nego na čas „crnogorskog“ jezika a kad ih ispravljaš i objasniš ljute se – „šta ti znaš kad svi govore da je to crnogosrki“… još ako dobiju ćutek zbog toga onda još više zamrze ono srpski a nama ostaje jedino da kunemo Mila, montenegrine i crnogorce i njihov „jezik“…