Ђацима у Гламочу ускраћено право да уче српски језик
1 min read
Дискриминаторски однос према српским школарцима (трећина ученика у гламочкој основној и средњој школи је српске националности) траје пуних 20 година, а сви досадашњи покушаји њихових родитеља да исправе ову неправду завршавали су се неуспехом због незаинтересованости оних који о томе одлучују.
Небојша Радивојша, начелник Гламоча (кадар СНСД-а), у којем су Срби већински народ, сматра да је скандалозно и непримерено ускраћивати деци могућност да уче материњи језик. Ситуацију због које испаштају српска деца могуће је, према његовом мишљењу, решити уз мало више разумевања и одговорности надлежних у ресорном кантоналном министарству.
„Било је неких обећања, али није ништа конкретно урађено. Из тог разлога српски школарци и у овој школској години учиће хрватски или ’босански’ језик, уместо српског, који сматрају матерњим”, рекао је Радивојша за наш лист, истакавши да су, нажалост, деца у Гламочу „она преко којих се ломи пoлитика”.
Без обзира на досадашње неуспеле покушаје, родитељи српских школараца кажу да „неће одустати” и да ће наставити борбу за увођење ћирилице и српског језика у гламочке школе. У том смислу очекују промену односа хрватских политичара у локалној власти према загарантованом праву на изучавање националне групе предмета, по наставном програму Републике Српске.
То право ускраћено је и српској деци у Основној школи „Ахмет Хромаџић” у Босанском Петровцу (на подручју Федерације БиХ), због чега се већина српске деце из те локалне заједнице опредељује за школовање у општини Дринић у Републици Српској, удаљеној десетак километара од места у којем живе.
Горан Броћета, делегат у Клубу Срба у федералном Дому народа, дискриминацију коју трпе српска деца у Гламочу разуме и као непоштовање Дејтонског мировног споразума, што је, подвлачи он, недопустиво, јер су Срби конститутиван народ. Из тог разлога ће, каже, већ на наредној седници Скупштине Ливањског кантона поново актуелизовати проблем ускраћивања уставног права српској деци у гламочким школама да могу да уче српски језик и имају националну групу предмета. „Јавно ћу поставити питање ресорној министарки, тражићу одговор написмено па га презентовати јавности”, рекао је Броћета за Срну.
Душанка Станишић/Политика
Прочитајте ЈОШ:
Косовска* полиција поставља монтажне контејнере код Јариња и не дозвољава прилаз, грађани узнемирени
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ово питање Србија (и попови) треба да интернационализују, кад момци нађу времена. Сраман је однос Србије, Српске и „С“ПЦ према већинским Србима у Петровцу, Дрвару, Грахову и Гламочу. Ту им је сав образ, правда и истина. ЈЕдан народ је јак онолико колико брине о својим најугроженијим припадницима. С правом се питам јесмо ли ми у ствари виртуелан народ.
Па која је разлика у Ц. Гори?
Nema s njima nade! Beznadežno zli.
Поводом овога, на ком „језику“ и ком програму уче србска дјеца у монтенигерији?
То нико не зна, па ни онај што је састављао учбенике.
Знају наша дјеца, више не говоре да су били на час српског него на час „црногорског“ језика а кад их исправљаш и објасниш љуте се – „шта ти знаш кад сви говоре да је то црногосрки“… још ако добију ћутек због тога онда још више замрзе оно српски а нама остаје једино да кунемо Мила, монтенегрине и црногорце и њихов „језик“…