Ђаци ће о Јасеновцу знати много више од једне реченице

Други светски рат изучава се у осмом разреду основне школе и завршним разредима гимназије, али и у одговарајућим разредима средњих стручних школа у којима се бар годину дана национална историја учи и у трогодишњим профилима. Реторичко је питање да ли би се изнебуха бистрили уџбеници из историје с намером да се нарочито укаже на број реченица или страна посвећених геноциду, Холокаусту, страдању у логорима смрти да на телевизији није приказан филм „Дара из Јасеновца”.

Могло је то бити иницијална каписла за опсежну и стручну упоредну анализу ђачких књига које су наставници одабрали као једно, не и једино, наставно средство. Али и без те анализе, због наводно недовољно указаног простора и пажње Јасеновцу и геноциду над српским народом у НДХ у уџбеницима страних издавача, у завршници актуелне образовне реформе у Србији под знак питања стављен је квалитет свих уџбеника историје за основне и средње школе. Па и оних који су управо стигли на стручну процену тек скројени по новим програмима наставе и учења, који се (за сада) неће мењати.

У новом програму историје, по којем ће од следеће школске године учити осмаци, на пример, одмах иза Холокауста и геноцида, Јасеновац је, уз Аушвиц, нарочито истакнут међу кључним појмовима. Исходи учења, то је оно што би сваки ђак требало да зна, разуме и уме кад заврши разред, дефинишу да су осмаци у стању да идентификују основне карактеристике тоталитарних идеологија и наведу њихове последице у историјском и савременом контексту, објасне значење појмова геноцид и Холокауст, изразе ставове засноване на историјским аргументима, препознају пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у историјском извору, критички сагледавају информације из медија користећи се историјским знањима. Очекује се и да знају да образложе смисао неговања сећања на важне догађаје и личности из историје савременог доба, да укажу на узроке, елементе и последице историјских сукоба и ратова и дискутују о могућим начинима превенције конфликата, али и да истраже меморијалне споменике у локалној средини и учествују у организовању и спровођењу заједничких школских активности у вези с развојем културе сећања. Програмом зацртани исходи указују и да би ученици требало да покажу одговоран однос према културно-историјском наслеђу сопственог и других народа, да на примерима из савремене историје препознају важност поштовања људских права, уочавају одраз историјских догађаја и појава у књижевним и уметничким делима…

– На основу овог програма припремљени су рукописи уџбеника у којима је одговарајући простор посвећен људском страдању у НДХ, посебно у логору Јасеновац – објашњено је за наш лист у Заводу за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), где се програми и кроје, а уџбеници достављају на стручну процену.

Досадашње и будуће уџбенике из историје, потврђују у ЗУОВ-у, потписују искључиво српски историчари, академици, наставници државних факултета, средњих и основних школа, међу којима су и најугледнији професори: Љубодраг Димић, Мира Радојевић, Момчило Павловић…

– Као аутор или коаутор уџбеника из историје за осми разред основне и завршни разред гимназије Завода за уџбенике тврдим да су теме геноцид над Србима у НДХ као и сам логор Јасеновац заступљени с јасним указивањем да се ради о усмераваном и организованом геноциду од саме НДХ у сопственим логорима, да је систем логора Јасеновац логор смрти, који по бестијалности и садизму превазилази све остале нацистичке логоре. Али уџбеник је само помоћно средство које наставник може да допуни другим садржајима и на најбољи начин прикаже ужасе јасеновачких логора смрти користећи историјске изворе, као што су фотографије па и делови филма – прецизира за „Политику” проф. др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју.

На који се уџбеник конкретно мисли када се у јавности напомиње да се у њему Јасеновац помиње само у једној реченици, одгонетнули су стручњаци ЗУОВ-а.

– Реч је о страници из уџбеника историје за завршне разреде гимназије (трећи природног, а четврти друштвеног и општег смера). Аутор је проф. др Мира Радојевић, дописни члан САНУ и један од наших најбољих стручњака за савремену историју на југословенском простору, а издавач је „Клет”. На тој страници, где се Јасеновац помиње у једној реченици, налази се и антрфиле с биографијом Анте Павелића. Међутим, истраживачки настројени поједини медији нису нашли за сходно да прелистају тај уџбеник до краја и тридесетак страница касније пронађу пет страна посвећених злочинима, логорима, страдању Срба, причи о броју жртава у Јасеновцу… Али су уџбенику који је у том смислу најкомплетнији неоправдано спочитали мањкавости – указују у ЗУОВ-у.

Нарочито напомињу да су сви уџбеници условљени програмима наставе и учења у чијим се садржајима и исходима експлицитно помиње геноцид над српским народом, као и квислиншка творевина и њен поглавник који су за тај злочин одговорни. Наводи се и име Диане Будисављевић због њене улоге у спасавању хиљада српске деце од сигурне смрти у усташким логорима.

Прочитајте ЈОШ:

Дела Милоша Шобајића у Галерији Комбанк дворане

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: