Disu u čast: U biblioteci koja nosi pesnikovo ime izložene stare i retke knjige Adligata

Pojedina izdanja koja su predstavljena na izložbi stara su skoro 300 godina, a neke od izloženih knjiga, kao što je prvo izdanje srpskog Građanskog zakonika iz 1844. godine, ne mogu se viditi ni u najzčanajnijim srpskim ni svetskim bibliotekama.

Na izložbi su prva srpska enciklopedija iz 1818, prva cenzurisana knjiga u Srba iz 1815, prvi srpski studentski časopis i retki udžbenici iz 19. veka, kao i desetak naslova, uglavnom crkvenih knjiga, štampanih pre 1800. godine.

„Tada su knjige bile vredne kao nekretnine, pa se u porodičnim testamentima moje porodice sa jednakom pažnjom popisuju nekretnine i knjige. U trajanju ovih knjiga skriva se istorija trajanja i duha našeg naroda. Pojedine primerke su moji preci nosili preko Albanije ušivene u gunj, neke su zakopavali ispod vinograda da ih ne otmu komunusti, a to je samo deo veoma burne istorije tih knjiga i našeg naroda“, kaže Viktor Lazić, predsednik Adligata.

Jedan deo izložbe posvećen je Milovanu Vidakoviću, prvom srpskom romanopiscu, a zaseban deo posvećen je i prvim delima Vuka Karadžića i Dositeja Obradovića.

Naročito se ističe prvo izdanje slavnog Vukovog prevoda Novog zaveta iz 1847. godine objavljeno u Jermenskom manastiru u Beču. Na jednoj knjizi nalazi se i posveta Vuka Karadžića, dok su naročito zanimljive i sabrane molitve Katarine Velike, prevedene i štampane na starom srpskom jeziku još za vreme njenog života.

„Čačanska biblioteka je veoma zahvalna Adligatu za ovako izvanrednu izložbu. Izložene knjige koje nam je pozajmio Adligat prezuete su iz biblioteka porodice Lazić, Milorada Panića Surepa, stare beogradske porodice Leko i slaviste Bogdana Terzića. Autori izložbe su bibliotekari Biljana Raičić i Mirko Dramac“, kaže Bogdan Trifunović, direktor Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ u Čačku.

„Kada me pitaju koliko dugo živim i dišem sa knjigom, koliko dugo se bavim ovim poslom, odgovaram – samo 250 godina, toliko moji preci sakupljaju knjige i pomažu kulturu. Sada je porodična tradicija postala i udruženo zadužbinarstvo. Setimo se tradicije i kulture koja je deo svakoga od nas, to su vrednosti zbog kojih smo mi i deo Vizantije, i deo Evrope, i deo Amerike, i deo sveta. Naše najveće bogatstvo je u knjigama. Čini mi se da bi čak i Sveti Sava danas zavapio rečima Dositeja: ‘Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporci!’“, zaključio je Viktor Lazić.

Izložba će trajati do 10. aprila.

Sputnjik

Pročitajte JOŠ:

Jasenovac – Logor smrti, Zemlja živih: Ponedeljak u Muzeju i galeriji Herceg Novog