• Друштво
• Издвојено

Директори испраћени са 734.000 евра – локална предузећа широке руке за отпремнине и накнаде у посљедњих 15-ак година

1 min read

1 година ‎ ИН4С

Илустрација

Локална предузећа и туристичке организације бившим директорима су за отпремнине и накнаде по престанку радног односа у посљедњих 15-ак година исплатили више од 734 хиљаде евра – показују подаци Центра за демократску транзицију (ЦДТ), пишу Вијести.

ЦДТ је, преко апликације “Питајте институције” Мреже за афирмацију невладиног сектора (МАНС), тражио на 140 адреса податке о отпремнинама које су исплаћене извршним директорима по престанку функције, у складу са закљученим уговором о раду.

Податке су добили од 24 предузећа и туристичке организације из Бара, Будве, Цетиња, Херцег Новог, Игала, Колашина, Котора, Никшића, Пљеваља, Подгорице, Рожаја, Тивта и Жабљака.

Највише отпремнина исплаћено је од 2020. до ове године, јер је смјена неколико власти изазавала и промјене “по дубини”, односно – разријешени су дужности и директори државних и локалних предузећа и институција.

Највише износе отпремнина, од укупно 96.800 евра, исплатило је предузеће Регионална депонија “Можура” из Бара, и то 2020. и 2021. године. “Можура” Бар је исплатила отпремнине двојици директора због пријевременог престанка функције – Драгану Симовићу 51.358 еура и Зорану Пајовићу 45.442 евра.

Податке је доставила и Туристичка организација (ТО) Бар, која је бившој директорици Неди Ивановић 2018. исплатила 18.962 евра на име отпремнине, а бившем директору Емилу Кукаљу 20.590 евра 2021.

У Будви је највише добио бивши извршни директор Отпадних вода Горан Пејовић, који је од марта 2021. до марта 2022. примао мјесечну накнаду у висини зараде коју је примао прије престанка функције, што је укупно износило 23.671 евра.

Како Вијести преносе, бивша вршитељка дужноти (в. д.) извршне директорице Медитеран рекламе Будва Љубица Стругар, примила је 2015. на име отпремнине 19.980 евра.

Бивши в. д. директор Радио Телевизије Будва Драган Кларић примио је 16.877 евра отпремнине. То му је, према подацима достављеним ЦДТ-у, исплаћено у ратама током 2017. и 2018.

На Цетињу је бивша извршна директорица Водовода и канализације Цетиње Његосава Вујановић примила отпремнину од 28.800 евра. Она је отпремнину наплатила 2016, након одлуке суда којем је поднијела тужбу због наплате отпремине.

Цетињски Водовод је бившем директору Милораду Муси Мрђеновићу 2010. исплатио отпремнину од 18.840 евра, док је бивши директор Милош Ражнатовић остварио право по основу престанка функције директора да му се 20 мјесеци (од марта 2018) исплаћује мјесечна накнада у висини од 1.200 евра – укупно 24.000 евра.

Бившем в. д. директору ТО Цетиње Оскару Хутеру, актуелном посланику ДПС-а, исплаћена је отпремнина од 20.984 евра 2022. Бившој в. д. директорици ТО Цетиње Ани Ивановић 2021. је одобрено да годину по престанку функције прима накнаду у висини зараде коју је примила у посљедњем мјесецу прије престанка функције, што укупно износи 13.527 евра.

Агенција за изградњу и развој Херцег Новог је бившем директору Слободану Поповићу 2015. године исплатила отпремнину од 22.521 евро.

Бившим директорима ТО Херцег Нови исплаћена је накнада по престанку функције, и то Бојани Благојевић 9.632 евра (2016/17), Павлу Обрадовићу 16.330 евра (2022/23) и Богдану Кочетановићу 15.047 евра (2017).

По престанку функције в. д. извршног директора Спортског центра Игало Зоран Одаловић остварио је 2017. право да му се шест мјесеци исплаћује накнада у висини мјесечне зараде прије престанка функције, што је укупно износило 5.300 евра.

Бивши директор ТО Колашин Александар Влаховић је по престанку функције остварио право да годину прима накнаду у висини мјесечне зараде коју је имао, односно 930,28 евра, што је укупно 8.372 евра. Он је то право користио девет мјесеци, истичу Вијести.

Бивши директори Комуналног предузећа Котор су по престанку функције остварили право да им се 12 мјесеци исплаћује накнада у висини мјесечне зарада коју су примили – Зоран Мрдак је је по том основу током 2019. и 2020. примио укупно 22.039 евра, а Младен Лучић укупно 22.216 евра у периоду 2017/18.

И двојица некадашњих директора Водовода и канализације Никшић закључили су споразуме о престанку радног односа и по том основу им је исплаћена отпремнина – Момчилу Абрамовићу 33.081 евро 2016. и Велизару Војиновићу 30.607 евра 2021.

Бившем директору Комуналног Никшић Милораду Милуновићу исплаћена је отпремнину од 23.106 евра 2011.

Бившем директору директору РТВ Никшић Милутину Стијеповићу престао је радни однос 2021. уз исплату отпремнине од 30.564 евра.

Бивши директори ТО Никшић примили су накнаду по престанку функције – Драгица Поповић 13.681 евра 2019, а Борис Муратовић 12.545 евра 2021.

У Пљевљима је бивши директор РТВ Пљевља Дејан Миличић по престанку функције остварио право да му се 12 мјесеци (2023/24) исплаћује накнада у висини мјесечне зараде, односно 1.255 евра, што је укупно 15.063 евра.

“Из ТО Пљевља су нас обавијестили да до сада нијесу исплаћивали отпремнине по престанку функције директора, али да је у току судски поступак по тужби за исплату отпремнине бивше в. д. директорице Вање Вукојичић”, рекли су “Вијестима” из ЦДТ-а.

Од локалних предузећа у Подгорици, највећу отпремнину одобрили су Плодови Црне Горе. Они бившем извршном директору Војиславу Ђуровићу исплаћују (у 12 рата, исплата почела 2023) отпремнину у износу од 47.653 евра.

За бившег извршног директора Паркинг сервиса Подгорица Нусрета Цамовића прошле године је донијета одлука о исплати отпремнине од 25.785 евра. Исплата отпремнине у 12 рата почела је у септембру 2023.

Бивши извршни директор Агенције за управљање заштићеним подручјима Главног града Драгутин Ђековић прошле године је примио отпремнину од 18.124 евра.

“Из Депоније Подгорица су нас обавијестили да до сада нису исплаћивали отпремнине својим директорима, али да је бивши директор Арсеније Бољевић ове године поднио тужбу за поништење одлуке одбора директора којом је одбијен његов захтјев за исплату отпремнине”, навели су из ЦДТ-а.

У Рожајама је 2016. бившем извршном директору тамошњег предузећа Водовод и канализација Сафету Реџовићу исплаћена отпремнина у износу од 21.000 евра.

Бивши директор Комуналног Рожаје Хузеир Нурковић примао је, сходно одлуци из 2018, накнаду у висини зараде коју је остварио у посљедњем мјесецу мандата, што је укупно износило 14.328 евра.

Бивши директор Паркинг сервиса Тиват Славиша Огњановић по престанку функције је остварио право да му се 12 мјесеци исплаћује накнада у висини мјесечне зараде, односно 1.556 евра, што је укупно 18.677. Исплата накнаде почела је у јулу 2023.

“ТО Тиват је навела да нити једна од претходних директорица није добила отпремнину, али јесте накнаду у виду мјесечних примања у трајању од годину након престанка функције”, казали су из ЦДТ-а.

Бивши в. д. директор ТО Жабљак Борислав Николић примио је 2016. отпремнину у износу од 5.444 евра.

На захтјев за слободан приступ информацијама нису одговорили Агенција за изградњу и развој Беране, Агенција за изградњу и развој Улциња, Друштво за управљање санитарном депонијом “Ловања” Котор, Фудбалски клуб Будућност Подгорица, ЈП за узгој и заштиту дивљачи Улцињ, ЈП за узгој, заштиту и лов дивљачи “Др Зоран Кеслер” Никишић, Комунално Даниловград, Поморско-туристичка агенција “КоторМар”, ТО Будва, ТО Плужине, наводе Вијести.

Гвозденовић: Локални директори имају већа права од државних функционера

Замјеница извршног директора ЦДТ-а Милена Гвозденовић, рекла је “Вијестима” да се из достављених података може закључити да су због законске неуређености питања отпремнина многи директори предузећа по основу престанка функције остварили иста или већа права од највиших државних функционера.

У низу случајева се, каже, види да је основ за исплату отпремнине био споразум о престанку радног односа, без претходне одлуке о престанку функције по било ком основу, што је, према њеним ријечима, с правног становништва више него проблематично, а с економског – неисплативо.

“…Ово очигледно и даље није повод да се политика отпремнине прецизно уреди законом. Без јасних законских одређења, начин на који је регулисано питање отпремнине у уговорима о раду је искључиво остављено на вољу и договор између извршних директора и одбора директора. Тако имамо широк распон пракси – да се отпремнине уговарају у износима од 12 или 24 мјесечне рате бруто или нето зарада или просјечне плате у предузећу”.

Саговорница објашњава да висина зараде и других накнада директора, као и висина његове отпремнине у случају престанка функције, фактички и искључиво зависи од одбора. Они су ту, каже, “да понуде, а директор да то прихвати или не”.

“С обзиром на већ устаљену праксу да директори друштва чији је оснивач локална самоуправа имају већу зараду него највиши локални функционери, а показало се у неким случајевима и већу накнаду по престанку функције, извјесно је да је ова питања неопходно прецизно законом уредити, и то што је могуће краћем року. И то како по питању прецизних услова под којима се право на отпремнину остварује, тако и по питању висине отпремнине”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: