Депо чека крај епидемије да оживи
1 min read
(Фото М. Спасојевић)
Таман када је изгледало да је на помолу уклањање још једне препреке за изградњу станова и локала на месту бившег тржног центра „Депо” у Булевару краља Александра 142, који је пре шест година изгорео у пожару, епидемија вируса корона пореметила је тај план. Јавни увид у нацрт плана детаљне регулације за тај блок од 1,18 хектара, оивичен Булеваром и улицама Синђелићевом, Нишком и Средачком, завршен је тек што је започет. Он је требало да траје до 16. априла, али тада су отказани сви јавни увиди у планове генералне и детаљне регулације и у урбанистичке пројекте због ванредног стања, преноси Политика.
– Нови термини јавних увида и јавних седница Комисије за планове биће објављени у средствима јавног информисања, у тренутку када буду створени услови за несметан рад и правилно спровођење процедуре – навео је Марко Стојчић, градски урбаниста, а пренео Беоинфо.
Када ће та процедура бити настављена, засад нико не зна, као што нико не може да прецизира када ће се у скупштинске клупе вратити градски одборници који по окончању јавног увида нацрт плана детаљне регулације усвајају у парламенту Београда.
Оно што инвеститор „БКА дивелопмент” може да потврди јесте то да они нису дигли руке од овог пројекта нити су га одложили за следећу годину. Планирају, каже за наш лист директор те компаније Миша Марковић, да градњу започну у септембру.
– Конзорцијум израелских фирми „Yossi Avrahami” и „Almogim holdings” стоји иза пројекта „Депо” и ми смо у финансијском, оперативном и сваком другом смислу спремни да отворимо градилиште чим то буде могуће – истиче Марковић.
Израду планског документа наручио je „БКА дивелопмент”, који је пре три године купио „Депо” за 4,15 милиона евра. Уз Булевар краља Александра моћи ће да зида зграде максималне висине 32 метра, односно објекте од осам спратова и с поткровљем, док ће на две етаже бити локали и други комерцијални садржаји. Површина будућег комплекса предвиђена је на око 14.000 квадратних метара.
Од услова градског Завода за заштиту споменика културе зависи и то шта ће инвеститор на тој локацији морати да сачува и како ће то уклопити у будући комплекс. Јер, тамо се налази заштићени трамвајски депо – први објекат подигнут за смештај и одржавање возила јавног градског саобраћаја у Београду и Србији. Његова изградња омогућила је да 14. октобра 1892. године буде отворена прва трамвајска линија Калемегдан – Славија, којом су саобраћала возила на коњску вучу.