Деклан Хејс: Историјска константа „Нобела“ и „Дејли мејла“ – некад Хитлер, данас НАТО

Дејли мејл, новина која је својевремено отворено навијала за Хитлера, за Национални савез фашиста Британије (National Union of Fascists), за Црно-смеђе, банду убица (the Black and Tan murder gang) (паравојне формације британских власти састављене од добровољаца за борбу против побуњених Ираца током рата за ослобођење 1919 – 1921, познате по суровости и репресијама над цивилима – прим.прев) опет је на делу. Овог пута на своје насловне стране постављају извештаје о „активностима на очувању мира“ украјинских бораца с прве линије фронта под насловима попут „Ловимо их и убијамо као свиње“ (We’re Hunting Them Down and Shooting Them Like Pigs). Остатак тог чланка објашњава „како се Украјинци брутално свете колаборационистима који су своје суседе – и своју земљу – издали Русима“. А у те колаборанте, објашњава се даље у чланку, спада и „Наталија Романиченко, бивша глумица, самохрана мајка која се издржава продајући преко интернета ваљушке и кобасице, а која је на друштвеним мрежама објавила слике своја два малолетна сина обучена у униформе Совјетске армије.“

Хајдемо најпре да се сконцентришемо на чињеницу да главни уредник Дејли мејла, једног од водећих британских новинских издавача, и његови заменици остају потпуно равнодушни на чињеницу да су тиме војници Оружаних снага Украјине извршили оно што неспорно јесу ратни злочини против цивила, без обзира на било какве олакшавајуће околности које ти уредници или сами украјински војници покушавају да око тога испреду. После овог, усредсредимо се на чињеницу да су Западни медији и пре тога мање-више уредно бележили вршење сличних ратних злочина у којима су починиоци били нпр. „умерени побуњеници“ у Сирији и Либији, или слични ратни злочини које Израел свакодневно чини на Западној обали, Појасу Газе и у Јерусалиму, које би потом умотали у обланду и тек тако заглађене представљали својој читалачкој публици. Могли бисмо стога и да се сложимо и да било каква критика и оптужбе НАТО медијских извора попут Дејли мејла против Русије јесу, као последица сопствене умешаности у тај сукоб, па следствено и у ратне злочине украјинске војске, сасвим беспредметне и безвредне.

Сложимо се онда и око тога да су главни уредник Дејли мејла и његови заменици, па и сви други попут њих који извештавају о простору Западне Русије – Источне Украјине сасвим задовољни и стањем ствари у вези са несрећницима из Алеје анђела у Доњецку које, неизмењено, траје бар осам последњих година. А будући да сви данас претражујемо по Интернету, свратимо онда опет до Хитлера, чији су потчињени цивили на крају рата здушно тврдили како појма нису имали о ратним злочинима Вермахта и њихових украјинских савезника почињеним између 1941. и 1945, па онда закључимо да данас за НАТО не постоји луксуз сличног правдања, тј. да није могуће да нису и сами свесни свега оног што и сам Дејли мејл признаје, оног што његови хероји, обожаваоци Wаффен СС-а, управо ових дана чине по Западној Русији.

А и то се ето ипак јесте већ догодило, и сам Хитлер је 1939. био номинован за Нобелову награду за мир, награду која је после тога додељена била читавом низу других ратних злочинаца, а уз све њих и вијетнамском (северновијетнамском – прим.прев) патриоти Ле Дук Тоу, који је после одбио да је прими (из протеста, зато што је требало да је дели са Хенријем Кисинџером, који је, према његовом мишљењу, пред сам крај тог рата прекршио примирје и наредио тепих-бомбардовање Ханоја – прим.прев), као што ће је вероватно и сам руски министар иностраних послова, Лавров, одбити када и ако и на њега дође ред. Премда, колико год да би Лавровљеви дипломатски напори да се рат у Украјини избегне могли постати јасан разлог да на крају и сам буде номинован, нема шансе да је и добије, јер нам је свима јасно да Нобелова награда за мир, као и оне за књижевност и економију, представљају само безвредне ђинђуве за које НАТО-ови привесци Норвешка и Шведска послушно прате добијено упутство да их додељују не по критеријуму реалних заслуга за мир, него по томе колико су их номиновани заслужили радом на унапређивању потреба НАТО савеза.