Дејан Савићевић – Пантелија или Геније

Дејан Савићевић, предсједник Фудбалског савеза Црне Горе и један од најславнијих фудбалера са ових простора, поново се нашао у центру пажње јавности – али не због мајсторија на терену, већ због низа саобраћајних прекршаја који су кулминирали привођењем у Херцег Новом. Према званичним информацијама, Савићевић је услијед прекорачења брзине и непрописног претицања приведен од стране полиције, изведен пред судију за прекршаје, те новчано кажњен. Одбио је и алкотест, што је додатно отежало ситуацију.

Ово, нажалост, није први пут да Савићевић пуни новинске ступце због сличних прекршаја. Ипак, оно што овај случај чини другачијим јесте временски контекст – долази недуго након што је изабран на још један мандат на челу Фудбалског савеза, што је код дијела спортске јавности изазвало снажан отпор. Један од симболичних израза тог незадовољства јесте надимак Пантелија, којим је дио јавности одлучио да га назове – алудирајући на лик из култног филма и његово „вјечно трајање“ на челу савеза.

Иза тог надимка, међутим, крије се дубља порука. Јавност не жели да руши мит о Генију, већ да га пробуди. Људи који су одрастали гледајући Савићевића како понижава највеће европске одбране у дресовима „Црвене звезде“ и „Милана“, не могу да се помире са чињеницом да се данас појављује у рубрикама црне хронике, умјесто у оним спортским.

Млади фудбалери у њему не виде функционера. Виде Генија. Виде онај гол Барси, онај дриблинг против Бајерна, ону лопту коју је само он могао да пошаље. И зато морамо да кажемо, не као оптужбу, већ као молбу – Геније, врати се. Не на терен, него себи. Постани опет узор. Пантелија може бити симпатичан лик у филму, али фудбалу је потребан лидер, морална вертикала, неко ко ће својим примјером учити нове генерације одговорности, поштењу, дисциплини.