Даниловић за ИН4С: Техничку владу да подржи свих 39 посланика опозиције

У сусрет роковима које је опозиција дала владајућој коалицији поводом контроле изборног процеса и измјена изборног законодавства, о техничкој влади и бојкоту, разговарали смо са послаником Уједињене Црне Горе Гораном Даниловићем.

– Колико смо далеко од прелазне техничке Владе?

Скоро је невјероватно да цијела парламентарна опозиција тражи техничку владу, а да у том правцу нема ниједне заједничке акције – као да је тражимо, односно, отимамамо једни од других, а не сви заједно од владајуће коалиције? Дакле, далеко смо али је од тога жалосније што се још и удаљавамо. Све чешће себи постављам питање да ли су многи уопште искрени.

– Постоји ли други модалитет контроле изборног процеса и шта ако избори буду организовани по досадашњим правилима?

УЦГ је давно формулисала свој предлог; изборни поступак може исконтролисати само техничка влада састављена од најодговорнијих политичара, од челника опозиције, који би уласком у Владу послали поруку да вјерују у побједу и да ћемо након избора бити нова демократска власт.

Наравно, техничка влада има смисла ако се благовремено формира и ако је једнодушно подржи свих 39 опозиционих посланика – онда је то заиста побједничка прича.

Други модалитети контроле су слаби, недостатни и дубоко је погрешно представљати их јавности као спасоносна рјешења. Да бисмо имали равноправне предизборне услове морамо на техничком нивоу и у прелазној форми бити јаки дио извршне власти.

Ако избори буду организовани по садашњим правилима и ако ми у опозицији имамо искрену намјеру да промијенимо Црну Гору, треба бојкотовати такве изборе. Боље је бојкотовати сложно и заједнички наметнуте и унапријед непоштене изборе, него учествовати и знати да ћемо бити покрадени. То је саучесништво у насиљу над собом. Ако, међутим, надвлада идеја да треба учествовати па и под неизмијењеним околностима онда треба да ћутимо након што се избори догоде – да ћутимо и трпимо.

– Као један од услова за давање потребне већине усвајању одређених закона, ДФ најављује да ће иницирати уставне промјене. Да ли ће посланици УЦГ подржати ДФ у овом науму?

Подразумијева се да ћемо подржати јер борба за равноправност грађана и народа је дио нашег програма. Подржаћемо ако будемо уопште у прилици да се о томе изјаснимо, а плашим се да то неће скорије доћи на дневни ред неког засиједања. Убијеђен сам, међутим, да пред овакву владајућу коалицију с таквим предлогом не треба ни излазити. Они да су хтјели заједницу недискриминације, државу равноправности, симболе по мјери свих грађана или српски језик за равноправни и службени, не би све то укидали: Уставом, законима, одлукама, и још ужаснијом праксом. Ова извршна власт живи од подјела и узурпације права. Не пада им на памет да се мијењају све док не буду промијењени.

Да смо мало више сарађивали око Владе изборног повјерења, данас бисмо били скупштинска већина

– Били сте министар унутрашњих послова у Влади изборног повјерења. Једни тврде да је то био дебакл, други говоре да је та влада имала ефекта. Каква су Ваша искуства?

Народ каже; вријеме је мајсторско решето. Данас се види боље него ономад када су поједини челници из опозиције водили кампању против те Прелазне владе. Био је то обрачун између оних који су ушли у владу и оних који нису хтјели. Да смо мало више сарађивали данас бисмо били скупштинска већина. Подсјећам да је опозиција и поред тога, и поред ужасних међусобних свађа и поред распињања опозиционара који су ушли у прелазну владу, освојила скоро 49 % гласова, односно великих 39 опозиционих мандата.

Велико је то искуство и може бити драгоцјено опозицији у овом новом тражењу техничке извршне власти. Очигледно је да ДПС зна најбоље колико проблема је имао минулог пута – данас пристаје на све, на бројне уступке али техничку владу не да ни за живу главу.

– Шта бисте урадили другачије овај пут? Постоје ли одређени закони или одређени кораци у реализацији тог плана?

Први корак је јединствена акција опозиције и јединствена подршка прелазној влади – прошли пут је то потпуно изостало.

Други корак је да челници опозиције уђу у такву владу јер би нам то дало снагу и били бисмо принуђени на заједнички рад и слогу.

Треће; морају се промијенити одређени закони који онемогућавају рад министрима, колико год били храбри и професионални, односно, чине их небитним, а битност дају ужем кабинету предсједника Владе или појединим владиним тијелима која су кључна у жалбеним поступцима. Дакле, те ствари морају бити регулисане хитним измјенама појединих системских закона или лекс специјалисом прецизно дерогиране одредбе намјерно партијски формулисаних законских норми.

Законом се мора олакшати процес „брисања“ из бирачког списка и омогућити упаривање регистара које води МУП, са разним регистрима и датотекама које воде други државни органи, попут Министарства здравља, Фонда ПИО или Министарства рада и социјалног старања, односно, Јавне управе.

Законом мора бити препозната обавезност Управе полиције да по налогу, и уз контролу, провјерава мјесто пребивалишта у Црној Гори.

УЦГ има већ сада спремљене све формулације које, с тим у вези, морају бити уписане у нови изборни Лекс специјалис.

Обавеза нам је да савез „Да свако има“ додатно интегришемо

– Савез „Да свако има“, чији сте један од оснивача, усвојио је акциони план у јулу мјесецу ове године. Докле је стигао Савез са реализацијом активности?

У мери у којој можемо и на коју смо се обавезали у Савезу „Да свако има“ радимо на међусобној координацији. Ми смо Савез сличних који није затворио врата другима и заокружио се кроз сарадњу СНП, УЦГ, РП и независних посланика. Још је дуго до избора, па морамо радити тихо и без много таласања. Савез је постављен широко и свакој чланици даје слободу односно омогућава да задржи аутономију програмских ставова и јавних наступа. Надам се, ипак да ћемо се додатно интегрисати, што нам је и обавеза. Вјерујем да ће то бити на политичку корист свих.

– У медијима се помиње да је један од оснивача Савеза и Миодраг Дака Давидовић. Како коментаришете ове тврдње?

Неколико пута сам то појашњавао. Сам Давидовић је саопштио да је један од организатора, не видим да је ту нешто спорно јер се ради о самосталном и слободном човјеку. У политику ни једне од странака се не мијеша, а његова организациона помоћ је драгоцјена. Мислим да се ради о човјеку који је показао пријатељство према свим опозиционим идејама и покретима до сада.

Став Њемачке је одавно нескривен – желе слободно и демократско друштво

– Скоро сте завршли радну посјету Берлину. Да ли званична Њемачка разумије стање у Црној Гори и какве сте поруке примили од представника њемачких власти?

За УЦГ је сваки регионални и међународни контакт драгоцјен. Бити у прилици да у Берлину, представницима извршне и законодавне власти, предочите шта се дешава у Црној Гори је привилегија. Мислим да имају изнијансирану представу о нама – одлично знају и ко је на власти и ко је опозиција.

Суздржаћу се да пренесем поједине утиске мојих саговорника о непромјењивој власти које сам чуо јер ми се чини да је став Њемачке одавно нескривен по том питању – желе слободно и демократско друштво.

Горак укус, међутим, носим са сазнањем да велики опозициони савези и странке из Црне Горе заобилазе Берлин.

Рекао бих да њемачким политичарима није јасно зашто је тако јер, свједок сам, тамо имамо искрених пријатеља који навијају за борбу појединаца и група у Црној Гори да се наша држава демократизује.

Хајдемо да сарађујемо и учинимо пионирску ствар, хајде да ово чудо рашрафимо и побиједимо

– Може ли опозиција заједно на следеће изборе? Шта је и како изгледа побједнички опозициони калуп?

Народна изрека каже: што се мора није тешко. А морамо приближити ставове, просто морамо. Не морамо да се одушевљавамо политиком онога другога али; или ћемо се обавезати на међусобну сарадњу или да се преговара са ДПС-ом. Ово друго је недопустива јерес, па је с тога, ваљда јасно као бијели дан да морамо градити опозиционо партнерство. Не подржавам бројне потезе водећих опозиционих структура, не допада ми се исфорсирано лидерство једних, увредљивост или тапија на патриотизам код другим, не подржавам да се вријеђамо на људској и приватној равни, али то не значи да нисам спреман да пружим руку и кажем; хајдемо да сарађујемо и учинимо пионирску ствар, хајде да ово чудо рашрафимо и побиједимо. Политика је математика, а резултатом на крају свих операција буду изненађени само они који не умију да рачунају. Умјесто да већ сада сабирамо и множимо ми одузимамо и чудимо се шта се дешава. Демократе су донијеле нову снагу опозицији али се морају спустити из облака и почети да живе сада и овдје. ДФ није више неприкосновени лидер опозиције али без њих не можемо промијенити систем. Однос између ове двије структуре кључан је за успјех опозиције. Наравно, и сви остали треба да промијенимо навике и радимо на приближавању. Људски је политички се свађати и разилазити али је бескрајно ружно то радити примитивно и простачки. Суочимо аргументе, а не увреде, мизерије и бизарности. А све ово се мора урадити или никада ништа нећемо промијенити. Мора, просто, па је стога и лако. Или то или да размахнемо снагу у једра Ђукановићу па нека влада колико буде желио.

О томе какав калуп је најбољи за опозициони наступ морамо се договорити. Морамо просто израчунати како је најбоље. Предуслов за то је, међутим, иоле нормална комуникација међу опозиционарима. Потрошисмо силно вријеме да се помире млади и старији, а довољно је само да паметнији попусти.

– Парламент или улица?

Готово је свеједно ако смо заједно. Може обоје, а може и појединачно. Нажалост и ово постављено питање у данашњем времену садржи неку „свеједноћу“. Дакле, не звучи као дилема него као проста дефиниција. Мала је разлика између парламента и улице, можда, једино у директним тв преносима?

Парламет је постао само јавна говорница, а све остало што га у нормалним државама чини институцијом заборављено је. За извршну власт наша Скупштина је проста већина посланика и игралиште за изрицање прекршајних казни. За њих из актуелне већине Скупштина је још и вјежбалиште рет(р)орике, нека врста политичке олупине на коју прикуцава ко шта умије и може.

Парламент је, међутим, мјесто договора и прихватања боље аргументације, мјесто надметања политичких ставова и мудрих ријечи, а то се код нас није догодило већ годинама. Изгубио је своју суштинску мисију и смисао и зато је добила на снази улица испред њега. Можда и немамо за чим жалити јер ако је Скупштина замишљена, а онда и остварена, као проточни бојлер Владе онда јој не треба оплакивати судбину. Просто, све је по заслузи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: