• Политика

Даниловић: Нико не вјерује Ђукановићу и Колинди

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Регион је дошао у толико зависну ситуацију да поједине државе и државници не могу преживјети без ЕУ, која једва преживљава - опет је у транзицији. Почели смо, међутим, да се сналазимо и у таквим околностима. Глуми се, на већим позорницама од домаћих, и продаје потом по локалним политичким пијацама.

Горан Даниловић

Да је, каквим чудом то казао у лице домаћину, предсједнику Пољске Дуди, и изразио протест, да му је казао како на то има право као предсједник Црне Горе која је 13. јула 1941. године подигла први свеопшти устанак против нациста и фашиста у Европи, дочекали би га у Подгорици као Павла, којему је помогао Бог, да никада више не буде Савле. Какав смо народ и колико кратко памтимо, након тога, само најтврдокорнији би му помињали, лименке, виле и куле на Горици скупе сатове, крадене изборе, референдуме, лично богатство и диктатуру. Заиграло би се ново коло, а Конгрес ДПС-а би почео Калињком или макар Моравцем.

Ипак, није се догодило, није јер имам осјећај да је Ђукакановићева изјава о жаљењу, саопштена по систему „може ваљати“ и да му не вјерује нико, чак ни он. Не вјерује му ни, иначе невјероватна, Колинда Грабар Китаровић од Хрватске. А зашто би та изјава могла ваљати не сумњајмо да Ђукановић зна. Изградио је изоштрена чула током деценија и види како непријатељство према Русији и није више сигуран протекционистички пут према европској, односно, њемачкој каси. Нова диригована економска криза је на вратима, а Њемци неће дозволити да их сатре америчко-кинески економски рат, ни криве ни дужне. Зато Сјеверни ток напредује, а руско, тржиште, опет, може размахнути њемачку привреду. Чини се да је Ђукановић примијетио и то да Србија повлачи и преко 70% директних страних инвестицаја у региону, те да ће, вјероватно, до краја године имати већу просјечну зараду од Црне Горе, а није заратила ни са Русијом, ни са Кином, напротив.

Колико год била „од шпонде“ Ђукановићева изјава би одјекнула значајније, макар у региону, да није скандал мајсторице, наше уважене сусјетке, госпође Колинде. Да је нема ваљало би је измислити. Лакоћа с којом предсједница Хрватске млатара по скоријој и давној прошлости је одавно равна естрадној. Док се њемачки предсједник Штајнмајер знојио и објашњавао како Њемачка никада неће заборавити шта је урадила Европи и Пољској, као су свјесни историјске одговорности, предсједница Колинда је изјављивала како су, процентуално, Хрвати, дали највише жртава у антифашистичкој борби? Нико јој није вјеровао, чак ни Ђукановић!