Даниловић: Ђукановића на изборима чека сигуран пораз

Лидер Уједињене Црне Горе Горан Даниловић у интервјуу за ,,Политику“, на питање да ли се плаши да би изборна трка седам кандидата за председника Црне Горе могла да „врати у седло” лидера ДПС-а Мила Ђукановића, одговорио је:

„Ђукановић је прошлост и страх од њега је нереалан. Истина је да се ’наша власт’ није прославила у минуле две године и нешто, али људи не желе повратак на старо, оне који хоће да трајно останемо у рову и да никада не покушамо другачије и боље од овога. Садашње лице наше победе није оно које нам је озарио народ, својом изборном вољом од 30. августа 2020. Наружили смо га отимачином за власт и међусобним свађама. Нисмо више један тим јер су се поједини превише заиграли. Уз Милову власт, која је у дроњцима, сада треба поразити и искушења којима су подлегле поједине партије нашег блока. Не можемо ово мрцварење и грабеж прогласити за нормално сазревање прве демократске власти – није, нити ће икада бити. Зато већи број кандидата за председника даје шансу народу да бира по својој вољи. Нека победи онај ко има најмање мана и ко се најмање обрукао, јер би и то било велики напредак. Ђукановића народ никада није хтео, камоли данас. Његове победе су отимане и крадене. Овога пута га чека сигуран пораз ако не постоји неки план да му се помогне да ’преживи’. Ко год, међутим, покуша, треба да зна да ће поделити његову политичку судбину”, каже Даниловић за „Политику”.

Срби у Црној Гори немају једног, заједничког кандидата, видите ли ту опасност?

Немају, јер Срби никада нису, и неће гласати „чопоративно”. Ми смо зрео и историјски народ, стварали смо Црну Гору и бескрајно ценимо слободу. Нико тако храбро кроз историју није био спреман на жртву само да би били слободни људи као што смо ми. Данас тек Срби имају право да бирају, и то слободно и по својој вољи. Ја се тог бирања не плашим и потписујем га унапред. Срби могу и морају да се разликују по политичкој припадности, јер смо различитих хтења, надања, очекивања, различитих година и интересовања. Та разлика, међутим, не сме да нас свађа јер је тако само код недовршених народа. Тамо где треба да будемо заједно и као један – бићемо и убудуће. Лидери не смеју да свађају пријатеље и род најрођенији, једноставно свако од нас треба да прихвати суд свог народа, ма какви проценти нам припадали. Ипак, опасности нема. Опасност смо победили кад је била највећа и најмрачнија. Победићемо поново.