Dane Čanković: Vuk hoće, a narod neće

Neka mi bude dopušteno da se nadovežem na tekst Dušana Prorokovića: „Vuk u (NATO) priči“, a povodom teksta Vuka Draškovića „U  NATO odmah“.

U vuka su njuh, vid  i sluh izuzetno razvijeni. On je brz i okretan. Živi i lovi u čoporu po strategiji zasnovanoj na hijerarhiji. Kod njega je prisutna socijalizacija i inteligencija.

Svoje aktivnosti podređuje interesima čopora.  „Moralan“ je, seksualno ne opšti sa krvnim srodnicima. Koliko god čopor skladno živio, ponekad se nađe neki vuk „koji gleda svoja posla“. Takvog čopor odstrani i on postane vuk samotnjak, bez obzira što je u nečemu bio i najbolji, recimo u oglašavanju.

Što se tiče Draškovića, Vuka golemoga, i njegovih izjava „U NATO odmah“ i da „je najveća prepreka ulasku u NATO ustavna preambula (prema kojoj je Kosovo i Metohija sastavni dio Srbije) koja je u suprotnosti sa realnošću“ ne treba da nas iznenađuju. On je loše procjene, pogrešne doživljaje imao i u mladosti, sa njima je znao ustalasati ponekad i čitav svijet.

Svojevremeno, dok je bio dopisnik Tanjuga, otišla je u svijet njegova vijest da je došlo do rata između dva plemena u Africi.  Međutim, bile su to tradicionalne „ratne igre“, koje je on pogrešno doživio kao rat.

Možda je Vuk ulogu „vuka samotnjaka“ sa više epizoda dobio još dok je bio šef kabineta Mike Špiljaka, u teško komunističko vrijeme.  Kažu, da nema vještijeg od njega, u tome da priču koju čuje stavi na papir.

Nadam se da njegova posljednja uloga neće biti – dobar je pisac, a loš političar. Ili još gore, kao njegov kolega bolji po peru, koji je pri kraju svog dugog života rekao:

„Moja je ideologija poražena. Ja sam pesimista.“ Ima li išta gore nego pri kraju života se tako osjećati?! Jedan intelektualac da pošalje takvu poruku svom narodu. A onaj razbojnik sa desne strane, iako je bio razapet na krstu, nije bio na kraju poražen, nije bio pesimista. On je povjerovao, pokajao se… „Još danas ćeš biti u Carstvu nebeskome„.

Možda se Vuk preplašio.  Možda ustavnu preambulu vidi kao suprotnost sa realnošću zato što doživljava suprotnost sa samim sobom.

Kažu da najteže i najčudnovatije promjene doživljavaju alfa mužjaci,  kad im prođe vrijeme. I kad Vuk kaže: „U NATO odmah“ i da on (NATO) predstavlja „garant političke izvijesnosti“, a narod kaže „Nećemo u NATO – nećemo u rat“ i to za tuđe interese, onda je Vuku prošlo vrijeme.

Ko zna, možda Vuk na kraju svom narodu pokaže istinski smisao, vjeru, ljubav, nadu, a ne kao njegov kolega, bolji po peru, poraz.

Autor: Dane Čanković, predsednik pokreta „Izbor je naš“