ИН4С

ИН4С портал

Ал` то дете јоште живи, јер његова живи слава, јер то дете беше Растко: Данас је Савиндан

1 min read
Данас је Савиндан, празник Српске православне цркве, којим се обиљежава успомена на Светог Саву, принца династије Немањића, српског просветитеља и првог архиепоскопа српског
Pismo Svetom Savi, Hrvati, Savinom

Свети Сава

Данас је Савиндан, празник Српске православне цркве, којим се обиљежава успомена на Светог Саву, принца династије Немањића, српског просветитеља и првог архиепископа српског.

Празник Савиндан је у црквеном календару уписан црвеним словима: Свети Сава, први архиепископ српски. Празник светог Саве је један од највећих храмовних и породичних празника у српском народу, светкују га многе занатлије а проглашен је и за школску славу.

На овај дан, Свети Сава је окончао свој живот и црква је установила да се овог дана обиљежава успомена на живот и дјело Светог Саве. Умро је у понедељак 14. јануара, по старом календару, 1236. године, у граду Трнову у Бугарској.

До процвата светосавског култа је дошло стварањем нове српске државе. Још почетком XIX вијека је спјевана позната Химна Светом Сави, а законом из 1840. године његов празник постаје општа школска слава у Србији и Црној Гори.

Свети Сава

Ко удара тако позно у дубини ноћног мира
на капији затворенoj светогорског манастира?
„Већ је прошло давно вече, и нема се поноћ хвата,
седи оци, калуђери, отвор`те ми тешка врата.
Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге,
клонуло је моје тело, уморне су моје ноге –
ал` је крепка воља моја, што ме ноћас вама води,
да посветим живот роду, отаџбини и слободи.
Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру,
и сад, ево, светлост тражим у скромноме манастиру.
Отвор`те ми, часни оци, манастирска тешка врата
и примите царског сина ко најмлађег свога брата“.

Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну
и с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну.
А на прагу храма светог, где се Божје име слави,
са буктињом упаљеном, настојник се отац јави.
Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете,
и угледа, чудећи се, безазлено босо дете.
Високо му бледо чело, помршене густе власи,
али чело узвишено божанствена мудрост краси.
За руку га старац узе, пољуби му чело бледо,
а кроз сузе прошапута: „Примамо те, мило чедо“.

Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,
векови су прохујали и многи ће јоште проћи.
Ал` то дете јоште живи, јер његова живи слава,
јер то дете беше Растко, син Немањин – Свети Сава.

Народни обичаји и симболика

Нарочито ревносно Светог Саву празнују сточари из разних крајева. Попут светог Мрате и светог Аранђела, Свети Сава се сматра вучјим пастиром.

Многи српски народни обичаји око Светог Саве везани су за стоку и за страх од вукова. Пред Савиндан се није смјела стока тјерати у шуму, из страха од вукова, јер би то за њу било погубно. Ових дана се ништа није смјело радити са сјечивом. Бритве нијесу отваране да би вуцима чељусти остале склопљене. А жене нијесу смјеле ништа бојити у црвено да вуци не би клали стоку.

Да би умолили свеца да вукове окрене од њиховог стада, у многим крајевима се овај празник прославља врло свечано и прије њега се постило седам дана.

Постоји много српских народних вјеровања везаних за Савиндан, међу којима и то да ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји у земљи.

Име Светог Саве носе многи топоними на свим просторима гдје живе Срби, а нарочито у Србији и Црној Гори. Познато је да успомену на првог српског архиепископа у Црној Гори, чувају ови топоними: Савина, Савиница, Савина вода, Савина греда, Савина стопа, Савин извор, Савин поток, Савина страна, Савин кук, Савино почивало. Сасвим је извјесно да овим није исцрпљен списак топонима који носе име нашег првог просветитеља.

Празник Светог Саве

Свети Сава је установљен за школску славу одлуком Совјета Књажества Србског 2. јануара 1840. године, а на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца. У одлуци Попечитељског просвјештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за заштитника свих наших школа и да се од тада 14/27. јануара у свим школама најсвечаније прослављати.

Црна Гора га уводи 1856. године, под књазом Данилом, празник се прослављао као школска слава све до 1945. године. Као доказ накадашњег прослављања Светог Саве у Црној Гори, предсрављамо вам Плакат са Цетиња, из 1907. године у мушкој основној школи, фотографија плаката није најбоље очувана, али јесте драгоцјено свједочанство:

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Ал` то дете јоште живи, јер његова живи слава, јер то дете беше Растко: Данас је Савиндан

  1. Kako se nekada u Podgorici proslavljao dan Sv.Save?
    Izvor Glas Crnogorca od 26.januara 1902. godine,str.1

    „Dopisi
    Podgorica, 14 januara. (Svetosavska proslava)
    Svake godine obavlja se ova proslava kako po svoj Crnoj Gori, tako i u Podgorici na najsvečaniji način. Tako je bilo i ove godine. Na dan Sv. Save, poslje Sv. liturgije iz crkve-kroz varoš- išla je svečana litija: pred školskom djecom crkveni barjaci, sveštenici u odeždama sa krstovima i ikonama, a za njima mnogobrojni narod. Pjesmu „Uskliknimo“ pjevala su složno i radosno školska djeca. Školska sala za svečanosti bila je ukusno iskićena sa lovorikovim vijencima, trobojnim zastavama i krstašima i mnogim slikama istorijskim i znatnim ljudi, – tako da je svaka u rasporedu odgovarala svome mjestu. U pročelju namještene bješe ikona Sv. Save najvišeg formata, oko koje s obadvije strane viđahu se četiri slova S, sastavljena od zelenog i lovorog lista, koje svakome padahu u oči i rado ih čitahu i objašnjavahu:Sama Sloga Srbina spasava…“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *