Дан Његошевог рођења да буде државни празник
Влада је данас предложила измјене Закона о државним и другим празницима, којима је предвиђено да 13. новембар, дан рођења Петра Другог Петровића Његоша, буде државни празник.
»Предлогом закона о измјени и допуни Закона о државним и другим празницима се утврђује нови празник у Црној Гори и то 13. новембар, Његошев дан, црногорски празник културе и одређује се као радни дан«, саопштио је министар културе Бранислав Мићуновић, након сједнице Владе.
Према његовим ријечима, у многим државама на свијету постоје празници који су посвећени значајним именима, која су препознатљива за њихово, али и свјетско културно наслијеђе, тако да је Министарство, вођено искуствима других држава, сматрало да у празнике треба уврстити овај датум.
Влада је то предложила, како је казао, имајући у виду да је Петар Други Петровић Његош једна од најзначајнијих личности црногорске историје, који је својим дјелом обиљежио духовно, државно и национално биће Црне Горе.
»Да је Његош био на пријестолу Црне Горе у вријеме племенске подијељености, сиромаштва и неразвијених државних института, а да је својим реформаторским и визионарским духом успио да успостави темеље модерне црногорске државе, и да остави за собом књижевно дјело по којем се препознајемо у свијету и које је подједнако актуелно након скоро два вијека«, појаснио је Мићуновић.
Влада је, додао је, предложила Скупштини да се 13 новембру да статус празника црногорске културе, и то у години у којој се слави 200 година од Његошевог рођења.
Lakse im je to nego crkvu i grob obnoviti,koje licemjerstvo,sada zaspjevate
Lovcen nam je oltar sveti u njega smo svi zakleti.
Lovcen kite Petrovici a Kosovo Obilici,ovo neka poju drugosrbijanci,mada mozete zajedno ipak ovi nasi prvi priznase Siptarima drzavu.
kada Taci doje u Crnu Goru neka donese vijenac i neka se obadvje hime intoniraju,a vladari neka skinu gace pa se pocelivaju.
A zato Filip krije orden kojim je odlikovan od strane SPC.vjerovatno ceka da Ranko napusti koaliciju, a Andrija pristupi.
Sve je ovo uredu samo ste redosled pobrkali i stvari neke ponabrojane pokusali sakriti.od koga je nije se cuditi,medjutim prema kom i nije nista novo.
Razvaliti grob nekome pa ga poturciti i pokatoliciti je samo u Crnoj Gori moguce a onda sve to okititi prasznikom u kalendaru.Koju cete liturgiju na proslavu pojati Jovana Zlatoustog ili Sekule Drljevica.
zar je tajna bio dan kad je rođen. IZBORI NA CETINJE pa VLAST TRGUJE s njegovim imenom da prevari CETINJSKE JUNAČINE
Potpisujem i slažem se prvi put sa ovom vladom!
jesmo li preskočili koga iz dinstije petrovića uveličati? Kupujem lupe pokloniću ih svima redom da se traže te veličine i “njihova dostojna djela”.
А ноћ скупљу вијека прогласити за химну!
Плава луна ведрим зраком у прелести дивно тече
испод поља звјезданије у прољећну тиху вече,
сипље зраке магическе, чувства тајна нека буди,
те смртника жедни поглед у дражести слаткој блуди.
Над њом зв’језде ројевима брилијантна кола воде,
под њом капље ројевима зажижу се ројне воде;
на грм славуј усамљени армоничку пјесну поје,
мушице се огњевите ка комете мале роје.
Ја замишљен пред шатором на шарени ћилим сједим
и с погледом внимателним сву дивоту ову гледим.
Чувства су ми сад трејазна, а мисли се разлетиле;
красота ми ова божа развијала умне силе.
Него опет к себе дођи, у ништавно људско стање,
ал’ лишено свога трона божество сам неко мање;
претчувствијем неким слатким ход Дијанин величави
душу ми је напојио – све њен в’јенац гледим плави,
О насљедство идејално, ти нам гојиш бесмртије,
те са небом душа људска има своје сношеније!
Слух и душа у надежди пливајући танко пазе
на ливади движенија – до њих хитро сви долазе!
Распрсне ли пупуљ цв’јетни али кане роса с струка –
све то слуху оштром грми, код мене је страшна хука;
затрепте ли тице крила у бусењу густе траве,
стрецања ме рајска тресу, а витлења муче главе.
Тренућ ми је сваки сахат – моје време сад не иде;
силе су ми на опазу, очи бјеже свуд – да виде.
Док ево ти дивне виле лаким кроком ђе ми лети –
завид’те ми, сви бесмртни, на тренутак овај свети!
Ход је вилин млого дични на Аврорин када шеће,
од сребрног свога прага над прољећем кад се креће;
зрак је виле младолике тако красан ка Атине,
огледало и мазање презиру јој черте фине.
Устав’ луно, б’јела кола, продужи ми часе миле,
кад су сунце над Инопом уставити могле виле.
Прелесницу како видим, загрлим је кв бог вели,
уведем је под шатором к испуњењу светој жељи.
При зракама красне луне, при свјећици запаљеној
пламена се споји душа ка душици раскаљеној
и цјеливи божествени душу с душом драгом слију.
Ах, цјеливи, божа мана, све прелести рајске лију!
Цјелителни балсам свети најмирисни аромати
што је небо земљи дало на усне јој стах сисати.
Совршенство творенија, таинствене силе боже,
ништа љепше нит’ је када нити од ње створит може!
Малена јој уста слатка, а ангелски обрашчићи –
од тисуће што чувствујем једну не знам сада рећи!
Сњежана јој прса округла, а стрецају светим пламом,
дв’је слонове јабучице на њих дубе слатким мамом;
црна коса на валове низ рајске с игра груди…
О дивото! Чудо смртни ере сада не полуди!
Б’јела прса гордија су под црнијем валовима
но планина гордељива под вјечнијем сњеговима
на излазак кад је сунца са равнине цв’јетне гледим,
кроз мрежицу танке магле величину кад јој сл’једим.
Играм јој се с јабукама – два свијета срећна важе,
к восхиштењу бесмртноме лишеника среће драже;
зној лагани с њеном косом с занешене тарем главе…
Друге среће, мало важне, за њу би да, и све славе.
Не мичу се уста с устах – цјелив један ноћи ц’јеле!
Јошт се ситан не наљубих владалице виле б’јеле;
свезала се два погледа магическом слатком силом,
као сунце с својим ликом када лети над пучином.
Луна бјежи с хоризонта и уступа Фебу владу,
тад из вида ја изгубим дивотницу моју младу!
a je li ovo mićunović, poznatiji kao ZJAGA nešto pametno predložio? Za neverovati.
Према његовим ријечима, у многим државама на свијету постоје празници који су посвећени значајним именима, која су препознатљива за њихово, али и свјетско културно наслијеђе, тако да је Министарство, вођено искуствима других држава, сматрало да у празнике треба уврстити овај датум.
upravo ovo…. doduše ovo je sa zakašnjenjem, ali nema veze. Sveti Njegoš, slava mu
veliki srpski pesnik, vladika i čovjek! Neka mu se da sva slava koju zaslužuje ova gromada.
te svetac te državni praznik, fali još samo titula kralja.