Da li će Rusija i OPEK uništiti američku naftnu industriju

Republikanski senator Kevin Kramer  iz Sjeverne Dakote,  države u kojoj se proizvodi nafta, pozvao je predsjednika Donalda Trampa da uvede embargo na uvoz nafte iz Rusije, Saudijske Arabije i drugih zemalja članica OPEK, koje navodno pokušavaju da unište proizvodnju nafte u Americi.

Ekspert za naftni sektor Aleksandar Huršudov smatra da je ovakav zahtjev senatora nerealan, jer ni OPEK+ , a ni nemogućnost njenih članica da postignu dogovor o smanjenju proizvodnje nisu krivi za situaciju u američkom energetskom sektoru.

Problem američke naftne industrije nije pad cijena, već se činjenica da  u proizvodnji nafte iz škriljaca tradicionalno dominiraju male i srednje kompanije koje se već dugo nalaze pred bankrotstvom zbog skupe proizvodnje iz škriljaca, i njima ni znatno više cijene nisu odgovarale.

Narodu dati jeftinu naftu, proizvođačima omogućiti visoku cijenu

„Naftnim kompanijama je bilo loše i kada je cijena bila 50 dolara za barel, pa čak i 60. Glavni razlog nije u cijeni, već u činjenici da je skupa proizvodnja. Najbolje bušotine , do kojih se lakše dolazilo, već su iskorišćene“, kaže Aleksandar Huršudov.

Niske cijene ne pogoršavaju situaciju u naftnoj industriji, jer je ona već bila loša za male i srednje kompanije, ali stvaraju dodatni pritisak sa kojim će trenutna administracija morati da se izbori.

„Trampova  administracija se, kao i prethodne, nalazi pred složenim zadatkom. S jedne strane obećavaju nisku cijenu energenata biračima, a u tom smislu i nisku cijenu goriva, a sa druge strane, oni žele, a naročito Tramp, da podrže naftne kompanije unutar zemlje, kojima su potrebne visoke cijene. I ovde dolazi do sukoba  između suprotstavljenih ciljeva“, rekao je Aleksej Belogorjev, rukovodilac Instituta za energetsku strategiju.

Niska konkurentna sposobnost američkih kompanija

Ipak američki senator je uporan u optužbama da članice OPEK+ pokušavaju da izbace SAD sa tržišta i navodi da su u 2018. godini SAD uvezle oko milion i po barela nafte dnevno iz Rusije, Saudijske Arabije i Iraka, zbog čega je američka proizvodnja pretrpjela ozbiljne gubitke.

Belogorjev smatra da ovakvim optužbama protiv zemalja članica OPEK-a pokušava da se pokrije niska konkurentna sposobnost američkih kompanije i da to nije prvi put.

„To je čudna ideja, jer su nedavno isti američki kongresmeni  razmatrali usvajanje zakona „NE OPEK“ o suprotstavljanju ovoj organizaciji kao kartelu na osnovu antimonopolskih pravila, jer je povećavao cijene. Sada OPEK optužuju da snižava cijene“, rekao je ekspert.

Optužbe populistički potez

Ruski eksperti smatraju ovaj zahtjev senatora Kramera o embargu na uvoz nafte populističkim potezom i pokušajem da ublaži bijes američkih proizvođača, jer SAD zapravo zavise od uvoza nafte. Američke rafinerije i kompanije koriste tešku naftu, a prelazak na korišćenje „lake“ nafte koja se u SAD proizvodi je neisplativ i dug proces.

„SAD su najveći uvoznik nafte, kupuju oko pet miliona barela dnevno, a prodaju oko tri, zato što je američka nafta izuzetno laka. Ona je za 8 procenata lakša od nafte marke Brent, i od arapske nafte“, objašnjava Huršudov.

Američki uvoz nafte je uslovljen njenim tehničkim mogućnostima i politika na to ne može da utiče. U slučaju i da se uvede embargo, to bi povećalo cijene, ali bi smanjilo proizvodnju benzina i došlo bi do deficita, objašnjava Huršudov.

U uslovima krize neizbježno je da cijena nafte bude niska jer tada i ostali aktivi kao što su pšenica, kafa, metal gube na cijeni. Cijena nafte najbrže pada jer je nju lako čuvati i transportovati, a zbog toga su i procjene eksperata da cijena nafte može pasti i ispod 20 dolara po barelu.

Igre u okviru OPEK +

Belogorjev ističe da ne treba zaboraviti da i Rusija i Saudijska Arabija grade svoje pozicije u okviru OPEK + na osnovu činjenice da su im SAD konkurencija. Između Rijada i Moskve postoji određeno nadmetanje kako bi se obezbijedila najpovoljnija pregovaračka pozicija.

„Saudijska Arabija i Rusija žele da u okviru te borbe dostignu novi nivo proizvodnje i da za godinu dana ili čak i ranije počnu pregovore u okviru  OPEK +, ali uz već postignut novi nivo proizvodnje, to jest polazeći od njega“, rekao je Belogorjev.

Kako on objašnjava, ni Saudijska Arabija, ni Rusija nisu  proizvodile onoliko nafte koliko je dogovoreno u okviru OPEK +, jer su obije zemlje htjele da povećaju proizvodnju. U Rusiji je proizvodnja tehnološki organizovana tako, da nije moguće zatvoriti bušotine i posle ponovo pokrenuti proizvodnju. Osim toga proizvodnja je u porastu i svako smanjivanje bi dovelo do narušavanja investicionih procesa, što bi dovelo do direktnih gubitaka. Saudijska Arabija nema tih problema, ali je trenutno nastojala da smanji proizvodnju na 9,7 miliona barela dnevno iz drugih razloga.

Mediji pišu da su cijene nafte u 2020. godini dostigle  višegodišnji minimum zbog usporavanja potražnje usled globalne pandemije korona virusa. Istovremeno negativan efekat je pojačala i činjenica da u okviru zemalja OPEK+ nije postignut dogovor o smanjenju proizvodnje nafte, nakon čega ograničenja proizvodnje nafte prestaju da se primjenjuju od prvog aprila u velikom broju zemalja, uključujući Saudijsku Arabiju i Rusiju.

Pročitajte JOŠ:

ECB doštampava 1.000 milijardi evra