Да сам Матија

Пише: Драган Копривица

Да сам, к’о Матија, сву славу стек’о,
и занат пјеснички детаљно испек’о,
можда ни трена више не бих чек’о,
него бих нешто, слично овом, рек’о:

„Кад сви неславни ћутолози и маргиналци
умисле славно да су максималци,
кад себи у главу утуве вјешто
да и они, у ствари, неко су и нешто…

И кад се тако, сви исфрустрирани,
нађу по мрежама фино паркирани,
лијућ’ сав свој јад и личну муку,
дижући фокнеровски бијес и буку,
бјежећ’ од себе самих чило,
видећ’ да вријеме их је давно прегазило…

Можда ће једном чак се и они сами
запитат’ у својој душевној тами –
јесу л’ још једном пали, тако мали,
бившег режима сви горди вазали…

Ал’ стање душевно кад им се сведе,
кад од њих жив се нико не поједе,
признат’ се мора: од момента до момента –
има и код њих не само мржње, но и талента…“

…Ал’, пошто, нажалост, нијесам Матија,
нек пјева своје сва та порталска братија,
сви важни притом и сад, к’о и прије,
док јуначки ћутаху двије и по деценије…

Нек у свом стилу сви сад правду кроје
кад бивше власти и полиције више се не боје,
докле им порталски теку радни дани,
и док им пролазе каравани…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: