Da li je pobedio Umar Kremlev?

Umar Kremlev je predsednik Međunarodne bokserske asocijacije .

Baron Pjer de Kuberten zamislio je Olimpijske igre krajem 19. veka kao oživljavanje takmičenja koje je donelo slavu staroj Grčkoj, sa sve više zaboravljenim dvostrukim motivom: da brani sport od političkih interesa i da slavi amaterizam, piše u tekstu Davida Salguera (David Rubio Salguero) koji je objavljen na sajtu https://www.insidethegames.biz/

Olimpijski pokret je imao previše kontroverznih trenutaka u svojoj istoriji, kao na primer kada je bio glasnogovornik nacizma na Igrama u Berlinu 1936. godine, sa Adolfom Hitlerom na tribinama, iako je slika Amerikanca Džesija Ovensa kako podiže pesnicu ispred Nacističkog vođe posle pobede na 100 metara otišao je u istoriju.

Bojkoti i politizacija sporta

Blokovski bojkot Igara u Moskvi 1980. koji su predvodile Sjedinjene američke države i reakcija SAD i Komonvelta na Igre u Los Anđelesu 1984. ostaju anegdotski suočeni sa novom situacijom u kojoj samo olimpijsko telo stavlja veto na zemlje zbog nesportskih pitanja kao što su Rusija i Belorusije.

Veoma brza reakcija Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) na rat između Rusije i Ukrajine u suprotnosti je sa mlakim stavom organizacije koju predvodi Tomas Bah prema oružanom sukobu između Izraela i Palestine, neselektivnim bombardovanjem ambasada Izraela, odgovorom Irana sa dve desetine projektila i dronove, ili bombardovanje između Sjedinjenih Država i Huta u Jemenu.

Međunarodni olimpijski komitet je postao još jedan akter na političkoj sceni, poput UN, NATO, Evropske unije ili Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Rusija i Tadžikistan).

Zar baron Pjer de Kuberten ne bi sanjao o zagrljaju ukrajinskog i ruskog sportiste? Ili između Izraelca i Palestinca? U ovom cilju depolitizacije sporta, Međunarodni olimpijski komitet je doživeo očajnički neuspeh, posebno tokom ‘nafrkane’ „Bahove ere“.

Umar Kremlev, pionir

Drugi veliki problem je ekonomski. U kontekstu u kojem sve manje zemalja i gradova želi da organizuje Olimpijske igre, pitanje amaterizma je zaostalo od košarkaškog ‘Drim tima’ Sjedinjenih Država, sa Majklom Džordanom, Medžikom Džonsonom, Skotijem Pipenom, Karlom Melounom, Lari Bird ili Džon Stokton, zadivljeni Igrama u Barseloni. Bio je to trijumf profesionalizma na Olimpijskim igrama.

Pitanje koje se postavlja već neko vreme je ovo. Ako Olimpijske igre više nisu profesionalne, zašto sav novac ide Olimpijskim komitetima, sa MOK-om na vrhu, naravno? Ogromni reklamni ugovori koji iskorišćavaju imidž stvarnih protagonista, stotine rukovodilaca koji žive poput kraljevske porodice skoro tri nedelje u hotelima sa pet zvezdica sa četvorocifrenim dnevnicima i televizijskim prihodima koji bi mogli da prehrane čitave zemlje. Pa, oni koji najmanje vide novac su sami sportisti, u situaciji koja podseća na gladijatore u Koloseumu u starom Rimu.

U ovom scenariju, Umar Kremlev, predsednik Međunarodne bokserske federacije (IBA), vrlo je jasan da sportista mora biti u centru pažnje, zbog čega je odlučio da profesionalizuje amaterski boks, što je izazvalo buru u nekim institucijama. . Olimpijske igre, koje, začudo, već dozvoljavaju profesionalnim bokserima da učestvuju.

„Trebalo bi da možemo da prehranimo svoje porodice i da zarađujemo od boksa. Mogu kategorički da kažem da IBA treba da ulaže u boks, a ne da zarađuje od njega. Moramo nastaviti da svojim akcijama dokazujemo da boks nije samo sport koji praktikovano za zdravlje i kondiciju, ali da je to i sredstvo napredovanja za mnoge, može čak biti i karijera“, naglasio je on, iznevši nove ciljeve organizacije.

I… šta je sa sportistima? Bivši svetski šampion u boksu Roj Džons mlađi, na primer, ima jasno mišljenje. „Zaista sam zadovoljan što vidim sjajan posao koji IBA radi. Sportisti se osećaju sigurno i bezbedno u IBA. Sa više novca od nagrada, moći će da postignu više, treniraju više i daju spektakularnije borbe“, rekao je Amerikanac .

Koe najavljuje ekonomske nagrade za Pariz 2024

Ovaj rat protiv IBA čak ugrožava kontinuitet jednog od najproblematičnijih sportova Olimpijskih igara u programu, od strane MOK-a na čelu sa „sedmogodišnjacima“ koji su radoznalo usvojili ‘Milenijumsku’ majicu sa brejkdensom u programu Pariza 2024. njihov najnoviji doprinos, dok su neki članovi MOK-a za uključivanje e-sporta u olimpijski pokret.

Najveći, najbrži i najjači Kuberten… ali neka lutka sve to uradi na ekranu.

Odluka Kremljova i MOK-a da finansijski nagrade sportiste ličila je na zapaljene rogove Tomasu Bahu i društvu, ali nova naredba sada ne dolazi od Rusa, već od britanskog lorda koji sanja da nasledi Nemca na čelu MOK-a: Sebastijana Koa.

Predsednik Svetske atletike bio je vešt koliko i individualista. Dvostruki olimpijski šampion je preko noći, bez konsultacija sa bilo kim, objavio da će u Parizu 2024. olimpijski šampioni u svakoj atletskoj disciplini dobiti 50.000 dolara (46.647 evra), nagradu koja će biti zadržana u Los Anđelesu 2028. godine, uz dodatnih 30.000 dolara. (27.988 evra) za drugoplasirane i 20.000 dolara za osvajače bronzanih medalja, ukupno 2,4 miliona dolara (2,24 miliona evra).

Mnogi sportisti podržavaju Koeovu odluku

Sportisti su podržali ideju Seba Koa. Norvežanin Karlsten Vorholm, aktuelni olimpijski šampion i svetski rekorder u trci na 400 metara sa preponama, citira AFP: „Iskreno rečeno, sve što se nudi u smislu nagrade dobro je za sportiste, to je motivacija, tako da je veoma važno da prepoznaje ovaj promenljivi pejzaž“.

Katar Mutaz Esa Barhim, osvajač zlatne medalje u skoku u vis na Tokiju 2020, slaže se sa Skandinavcem. „Sve što se nudi u smislu nagrade je dobro za sportiste, to je motivacija. Ovi sportisti zaista naporno rade i žrtvuju se i ova vrsta nagrade je veoma važna. Novčana nagrada u atletici se ne može porediti sa fudbalom ili košarkom. na primer“, rekao je on.

Da li je Kremljov bio u pravu? Hoće li MOK preduzeti mere protiv Koea i njegove Svetske atletike kao što je to učinio protiv IBA? Apsolutno ne, i tu postaje važna prva premisa politizacije Olimpijade. Kremljov je Rus, a Kou Britanac. Gospodin koji bi, ako uspe u balansiranju, mogao da predsedava samim MOK-om. Tamo bi imao potvrdu da je dobro vodio Olimpijske igre u Londonu 2012, gde je bio predsednik organizacionog komiteta.

Ako su Igre veliki ekonomski biznis na kome živi (i dobro posluje) ceo olimpijski pokret u svetskim razmerama, i ako su skoro potpuno izgubile amaterski karakter koji ih je činio magičnim, uključujući Nejmara, Mesija ili Kristijana Ronalda, zašto ne daju svoj uspeh sportistima čiji imidž plaća celu zabavu?

Kritikovan od strane međunarodnih federacija

Odluka Sebastijana Koea nanela je udarac većini međunarodnih sportskih federacija. ANOCA (Asocijacija nacionalnih olimpijskih komiteta Afrike) opisala je njegov manevar kao „odvratan“ i ova ravnoteža da se dođe do vrha MOK-a mogla bi biti narušena ovim napadima mržnje.

Kontroverzno pitanje prokomentarisala je i Asocijacija međunarodnih olimpijskih federacija (ASOIF), kojom predsedava Frančesko Riči Biti. „Proteklih dana, članovi ASOIF-a su izrazili nekoliko zabrinutosti u vezi sa saopštenjem Svetske atletike. Ovaj potez podriva vrednosti olimpizma i jedinstvenost Igara. Ne možete i ne treba da stavljate cenu na osvajača zlatne olimpijske medalje iu mnogim slučajevima , osvajači olimpijskih medalja imaju indirektnu korist od komercijalnog sponzorstva, a to ignoriše manje privilegovane sportiste“, rekao je Italijan.

Čega se plaše ove federacije? Da će snežna gruda postati veća i da će biti prinuđeni da plate sportiste? Hoće li Coe na kraju biti u pravu? Ako je tako, Kremljov neće biti đavo kakav MOK misli da jeste, već vizionar koji je bolje od bilo koga drugog razumeo da ako želite da stisnete sportiste, morate da im platite za ono što rade.

Fudbaleri sa ugovorima vrednim preko 10 miliona evra predaju skoro tri nedelje karijere MOK-u i žive sa doručkom u Olimpijskom selu. Zar niko ne razume da je ovo glupost? Koliko je MOK zaradio, direktno ili indirektno, od Nejmarovog prisustva na Olimpijskim igrama u Riju 2016. prodajom karata, televizijskim pravima i pravima na sliku? Koliko novca je dobio brazilski igrač?

Nejednakosti među sportistima

Još jedan važan detalj je duboka nejednakost, jer MOK ne nagrađuje olimpijske šampione finansijski, čime se čuva originalni duh drevnih igara. Različite nacionalne organizacije to rade, stvarajući značajne razlike između zemalja. Daleko od promovisanja jednakosti, američki olimpijski šampion može dobiti višestruko više za zlatnu medalju od one iz zemlje u razvoju. Ili neki možda ne dobiju uopšte ništa

Na primer, tri zlatne olimpijske medalje Španije na Tokiju 2020. podeljene su na sledeći način: karatistkinja Sandra Sančez (kata) i penjač po stenama Alberto Gines (kombinacija) dobili su ukupno 94.000 evra, dok su streljački tim Fatime Galvez i Alberto Fernandez (Alberto Fernandez) timska zamka) odneo kući po 75.000 evra. Da je tim osvojio zlato, svaki član bi dobio 50.000 evra.

Biće nagrađeni i treneri šampiona. Oni će dobiti 10% od svake medalje koju osvoje njihovi sportisti, odnosno 9.400 evra za zlato, 4.800 evra za srebro i 3.000 evra za bronzu, od čega će se odbiti porezi koji se primenjuju u zemlji njihovog prebivališta, jer nisu -ekonomski iznosi oslobođeni poreza.

Španija je u donjem delu svetske rang liste po novčanom nagradnom fondu, ispred zemalja poput Sjedinjenih Država (31.600 evra za svaku zlatnu medalju, 19.000 evra za srebro i 12.650 evra za bronzu), ali daleko iza 622.400 evra Singapur dobija samo zlatne medalje, a slede Tajvan (603.000 evra) i Indonezija (291.807 evra), kako navodi Ekpansion u članku objavljenom posle poslednjih Olimpijskih igara.