Да ли је, опијен влашћу, преумио како се у Црној Гори догодила слобода или буђење народа

Пише: Мишо Вујовић

Актуелни премијер Црне Горе, Здравко Кривокапић, инспирисан јавношћу, окуражен подршком западних моћника, не престаје да збуњује јавност. Победа на прошлогодишњим парламентарним изборима винула је, у сам врх популарности, овог универзитетског професора и богобојажљивог хришћанина.
Професора Кривокапића, сам за тај „подвиг“, авансно наградио афирмативном колумном “Лице без гнева”.
Била је то моја честитка носиоцу листе победничке коалиције “За бољу Црну Гору”, утемељена у дубокој вери да ће ново лице, неоптерећено политиканским марифетлуцима, дати немерљив замајац декриминализацији и деприватизацији црногорског друштва. Нисам ни слутио да ће један учтиви, сада већ разгоропађени професор, за кратко време, бежећи под кишобран сервилности, легитимишући се као чувар Ђукановићевих тековина, успети да сроза свој политички кредибилитет.
По ко зна који пут, показало се да моћ осветљава ону истинску, по правилу прикривену страну човекове личности.
Разочарења обично сежу из нереалних стремљења или необјективних процена капацитета фаворита. А очекивали смо много, али од свих промена променио се само Он као последица бујања моћи у њему.
Прве симтоме гордости, зване ђуканизам, показао је, реагујући приватном поруком, на једну од мојих колумни. Није отрпео запажање да је његово политичко неискуство евидентно.
Плашим се да је, недостатак политичке праксе, већ еволуирао у конвертитски дилетантизам политичара у озбиљној идентитетској, професионалној и личној транзицији.
Рекао сам му, да од новинарских критика мање боли глава него од погрешних процене саветника и сарадника, те да су, предуслов демократског друштва, слободни и независни медији. Нашу приватну преписку, уколико не будем приморан, џентламенски ћу задржати у фолдеру, приватности.

Уместо братског загрљаја извињења за антисрпску политику званичне Црне Горе према Србији, још неустоличени премијер баца рукавицу српском председнику, потенцирајући „пословну“ демензију односа између Вучића и Ђукановића.
“Више се виђају њих двојица него ја и мој кум”, покушао је да се вади.
Време одмиче Влада Црне Горе се све више запетљава у паукову мрежу бившег режима, дајући пун допринос равнотежи немоћи која се са два амбасадорска канабета лиферује на јавну сцену и служи попут гаса за омамљивале и слуђивање народа.
А народ је пресудио, старом режиму, а не Кривокапић или било који појединац.
Не желим обдуковати политички профил господина премијера Црне Горе Здравка Кривокапића, али не постији ни један сегмент у ком је искорачио из досадашње погубне политике ДПС-а.

Кривокапић се у последње време понаша као магарац на коме је Христ ујахао у Јерусалим. Да ли је, опијен влашћу, преумио како се у Црној Гори догодила слобода или буђење народа.
Тај народ се референдумски изјаснио против Ђукановића, али је Кривокапић, у еуфоричном заносу, пригрлио победу опонашајући Христовог магарца умишљеног да народ кличе њему, а не Спаситељу.
Без претензија да будем судија, сматрам би га, кратко образложена оставка донекле аболирала од већине промашаја, пре свега од окретање леђа и маргинализовања учинка оних који су и сада у Никшићу, потврдили да њихова улога у победи на парламентарним изборима, није последица његове генијаности, већ и капацитета коалиције од које је „позајмио“, место премијера Црне Горе.
Најновији испад, политички и емотивни, око Сребренице са репресивном нотом према министру Лепосавићу, чије разрешење тражи од скупштине, Здравка Кривокапића ослобађа било какве дилеме добронамерности.
О аутономности и интегритету Кривокапићеве премијерске позиције илузорно је говорити.
Министар Лепосавић и његово становиште да се у Сребреници није доказан геноцид, те да је Хашки трибунал суд који је прикрио злочине над Србима, заслужује и одбрану и похвалу.
О Кривокапићевој неуравнотежености, и склоности да од једног до другог амбасадора, од председика до митрополита, од аута до кабинета, мења мишљења и ставове, не вреди расправљати. Свака озбиљнија анализа убрзала би овако галопирајуће срозавање овог по много чему дезорјентисаног човека, скромних капацитета , али, по тоналитету обраћања министру Лепосавићу, разгоропађених амбиција.
Уколико се Лепосавићева оставка изгласа уз помоћ ДПС-а и њихових сателита Кривокапић ће постати највећи антихерој у новијој историји Црне Горе. Ако владајућа већина, како најављује, не буде гласала за смену министра Лепосавића, неизоставно је изгласавање поверења самом виновнику ове кризе господину Кривокапићу.