Да ли je на реду колонизација Арктика?

Пише: Игор Дамјановић

Економски развој и раст броја становника на планети тражи нове ресурсе. Они до сада стављени у процес експлоатације не могу да одговоре потребама човјечанства, а дијелом им се полако и надзире крај. Да ли је колонизација Арктика једно од решења глобалне оскудице ресура?

Процјене говоре да се у региону Арктика налазе огромна налазишта рудног богатства, а да су резерве природног гаса и нафте на нивоу око 20% укупних свјетских. Право на овај залеђени регион полажу САД, Канада, Норвешка, Данска и Русија. Међутим предмет спора је колико ће арктичког колача присвојити свака од ових држава. За овај историјски процес, који неминовно слиједи убједљиво најспремнија је Русија. У региону Арктика Руси су поставили војну базу, своје најбоље наоружање посебно прилагодили условима сурове поларне климе. Такође Русија једина на планети посједује ледоломце на нуклеарни погон, укупно 6 таквих бродова. Русија је тренутно и председавајућа Арктичког савјета.

Колико тема колонизације Арктика важна показује и чињеница да јој је на актуелном Глобалном форуму УН о климатским промјенама, који се од 1. до 12. новембра одржава у Глазову, посвећен читав радни дан. Главну ријеч на „Дану Арктика“ у Глазгову имали су водећи стручњаци у овој области: Мед Квист Фредриксен дирекрор Арктичког економског савјета, Алексеј Калинин из Московског института Сколково, професори из Финске Александра Мидлтон и Норвешке Фрод Нилсен.

Закључци стручњака је да поред тога што је економска експлоатација богатих ресурса Акртика примављива треба, посебно водити рачуна о еколошким изазовима. По њоховом мишљењу читав процес треба водити уз максимално поштовање принципа „плаве економије“, океанском аналогу зелене економије на копну. Разматрало се равој којих привредних области најпогоднији поштовању принципа „плаве економије“, како заштити екологогију у процесу ескплоатације енергената, па чак и које су могућности и ограничења производњи хране у региону Арктика и тд.

Алексеј Калињин оцијенио је да је „Арктик прелијеп, али да је свака љепота крхка, па климатске промјене на њега и највише погађа“ и да фокус треба ставити на питање: „Шта треба учинити да би се океан спасио и истовремено искористио његов пуни економски потенцијал“. У свом даљем излагању Калињин је напоменуо да: „Данас је арктичка економија значајно усмјерена на нафту и гас, али да ли ће тако бити и за 30 година са енергетском планираном транзицијом и све већом свијешћу о климатским промјенама.“ Он је покушао да изнесе своју процјену развоја овог региона у наредних 30 година, наводећи: „Арктик 2050 видим као регион у коме ће у урбаним условима живјети 10 милиона људи, који би могао постати глобални снадбјевач храном.“ .

Да би се овај амбициозни и из данашње перспективе тешко замисливи циљ масовне пољопривредне производње на Сјеверном полу остварио, Калињин сматра да се основа потребно обратити пажњу на аутохтоне народе унутар Поларног круга и „њихов вјековни суживот са Арктичким океаном.“

Један од конкретних бенефита развоја региона Арктика могло би да буде пробијање нових пловних путева, чиме би глобални транспорт робе био убрзан, а његови трошкови значајно умањени. О томе је говорила Александра Мидлтон истичући да: „Влада Руске Федерације има веома амбициозне планове за финансирање Сјеверног морског пута и многе иницијативе за побољшање безбједности, улажући како у постојеће ледоломце, тако и стављање погон у нових пловила.” Мидлотонова сматра да поред Русије и остали међународни фактори морају уложити ресурсе и средства у стварање услова да се Сјеверно-морски пут начини одрживим за одвијање контенерског бродског транспорта током читаве године.

„Дан Арктика“ предствљао је значајан догађај на Глобалном форуму УН о климатским промјенама. Посебна важност овог панела је што је дошао у вријеме константне ескалације тензија на Арктику. Русија, као предсједавајући Арктичког савјета, заузела је јасан став да се фокус постави на интеракцију свих партнера у савјету, те уваже и ставови земаља ван овог региона, али уз поштовање интересе земаља Акртика.

Управо земље које полажу право на Арктик, према руском приступу, имају кључну одговорност од очувања животне средине и природе, па до одржавања мира и стабилности у региону.

Прочитајте још:

Ердоган: Идем у Србију или ћу позвати Вучића у Турску

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: