Da li je Čerčilova rođaka bila sovjetska špijunka?

„Ja nisam boljševik. Ali ja sam pokušala da shvatim duh komunizma i on me je krajnje zainteresovao“, napisala je tokom putovanja kroz Sovjetsku Rusiju 1920. godine rođaka Vinstona Čerčila Kler Šeridan u svom dnevniku koji je objavljen pod nazivom „Ruski portreti“.

Britanska kontraobaveštajna služba MI-5, međutim, nije bila sklona da joj poveruje. Naprotiv, rođaku jednog od najuticajnih ljudi u Engleskog tretirala je kao boljševičkog špijuna.

Srodstvo sa vojnim ministrom Vinstonom Čerčilom nije bilo jedino čime se mogla pohvaliti Kler Šeridan. Ona je bila poznata vajarka. Njena profesionalna delatnost ju je i odvela u glavni grad Sovjetske Rusije.

U susretu sa predstavnicima sovjetske trgovačke delegacije u Londonu 1920. godine Kler je izjavila da je celog života gajila ljubav prema ruskoj književnosti, muzici, plesu i slikarstvu. I odmah je pozvana da poseti Rusiju.

U to vreme, međutim, britanski državljani to nisu mogli lako da izvedu. Tek je bila okončana intervencija Antante u Rusiji, a jedan broj britanskih jedinica je još uvek bio na Krimu, poslednjem uporištu Bele armije. Štaviše, Engleska nije žurila da zvanično prizna Sovjetsku Rusiju, iako je vodila sa njom trgovačke pregovore.

Poseta boljševičke zemlje tretirana je kao potpuno bezumlje, ali Šeridanova nije mnogo marila za javno mnjenje. Preko Stokholma i Talina je „ta moja divlja rođaka“ (kako se izrazio Čerčil) otputovala u Moskvu.

U sovjetskoj Moskvi

U Rusiji je Kler dočekana kao počasna gošća. Dva meseca je živela u Kremlju, odlazila u pozorišta, posmatrala kako žive obični ljudi i čudila se onome što je videla: „Zašto sam ja srećna ovde, iako sam odsečena od svega čemu pripadam? Šta je to u ovoj zemlji što je svakoga uvek očaravalo?“

„Zašto su ovi ljudi, iako manje obrazovani, toliko kulturniji od nas? Londonske galerije su prazne. U Britanskom muzeju možete slučajno sresti nekog nemačkog studenta. A ovde su galerije i muzeji puni radnih ljudi. London nudi ponižavajuće osrednje mjuzikle i pozorišne komade u kojima obrazovani krugovi uživaju i aplaudiraju im. A ovde se gomile naroda tiskaju da vide Šekspira“, napisala je ona u svom dnevniku.

Kler je mnogo razgovarala sa Moskovljanima, fotografisala i pisala beleške: „Sada prvi put osećam da sam moralno i mentalno slobodna… Volim ovo mesto i sve ljude u njemu. Volim ljude koje sam srela i one koji prođu pored mene na ulici. Volim atmosferu punu melanholije, požrtvovanja, tragedije. Nadahnjuje me ovaj narod očišćen ognjem. Oduševljava me dostojanstvo njihovog stradanja i odvažnost njihove vere“.

Sa druge strane, ona nije gubila iz vida razlog zbog koga je došla u sovjetsku prestonicu. A razlog je bio da izvaja portrete boljševičkih lidera, uključujući Zinovjeva, Kamenjeva, Dzeržinskog, Trockog i, naravno, Lenjina.

Čak je i privatno porazgovarala sa „vođom ruske revolucije“. Vladimir Lenjin joj je u šali prigovorio da je u srodstvu sa „čovekom iza koga stoji sva moć kapitalizma“. Na to mu je Kler napomenula da je njen drugi rođak bio član Irske levičarske partije Šin Fejn. Lenjin se na nasmejao i rekao: „Mora biti da je veselo kada se sve troje okupite“.

Hladan prijem

Kod kuće u Velikoj Britaniji Kler je dočekana sa hladnoćom koja se graničila sa neprijateljstvom. Ona je faktički postala persona non grata u visokom društvu. Čak je i Čerčil odbio da komunicira sa njom, bar privremeno.

Šeridan je negodovala tvrdeći da njena poseta nije imala veze sa politikom, ali su Britanci bili revoltirani nečuvenim putovanjem, prijateljstvom sa boljševicima i podržavanjem Rusije.

MI-5 je obratila posebnu pažnju na rođaku britanskog ministra. Ova služba nije mogla zanemariti njene dvosmislene reči o Rusiji i Rusima: „Htela bih večito da živim među njima, ili da radim za njih spolja, da radim i da se borim za mir koji će zalečiti njihove rane“.

Pod mikroskopom službe MI-5

Pod neprekidnom „prismotrom“ javnosti Šeridanova je bila prinuđena da napusti Britaniju. Otisnula se na nesvakidašnji „put oko sveta“. Bila je u intimnoj vezi sa Čarlijem Čaplinom, srela se sa Musolinijem u Švajcarskoj i slušala govore mladog Hitlera u Nemačkoj. Gde god bi otišla svuda su je u stopu pratili agenti MI-5.

Ova služba je 1925. godine otkrila da je detalje razgovora sa Čerčilom (tadašnjim ministrom finansija) o spoljnoj politici Šeridanova prenela uredniku lista Daily Herald Normanu Everu, za koga se smatralo da je sovjetski agent.

Ubrzo zatim se, kako je saznala MI-5, njena finansijska situacija brzo poboljšala, što je sumnjivo. Deset godina je imala finansijskih problema, a onda je otputovala u Alžir i izmirila sve dugove. Britanska obaveštajna služba je smatrala da su tu Rusi umešali svoje prste.

„S obzirom na činjenice vezane za njenu finansijsku situaciju čvrsto smo uvereni da je Kler na ruskom platnom spisku i da je poslata u Severnu Afriku kako bi došla u dodir sa tamošnjom situacijom i prenosila informacije u jednom ili drugom smeru“, kaže se u izveštaju MI-5.

MI-5 je u više navrata prenosila Čerčilu svoje sumnje u pogledu Kler Šeridan, ali ih je on uvek ignorisao. Štaviše, kada je počeo Drugi svetski rat Vinston i Kler su se konačno pomirili i izgladili sve nesuglasice iz prošlosti.

Kler Šeridan je umrla 1970. u svojoj 85. godini. Protiv nje nikada nije pokrenuta nikakva istraga.

rs.rbth.com