Држава ништа није урадила да темељно и независно истражи полицијску тортуру током протеста Демократског фронта октобра 2017. године, упркос што је Уставни суд још прије годину наложио да тако поступе у Врховном тужилаштву, Министарству унутрашњих послова и Управи полиције
Полицијска тортура 24.10.2015.
Држава ништа није урадила да темељно и независно истражи полицијску тортуру током протеста Демократског фронта октобра 2017. године, упркос што је Уставни суд још прије годину наложио да тако поступе у Врховном тужилаштву, Министарству унутрашњих послова и Управи полиције.
Ко је све од полицајаца тих дана тукао грађане у ширем центру Подгорице вјероватно ће и убудуће остати тајна, јер су ти случајеви, према информацијама “Вијести”, одавно архивирани у фиокама надлежних.
Њихово окончање може се очекивати једино пред Европским судом за људска права, коме су представници “Акције за људска права” поднијели (ХРА) три представке.
Уставни суд је крајем јуна 2017. године усвојио уставну жалбу те невладине организације због недјелотворне истраге полицијске тортуре у Улици Миљана Вукова у центру главног града, након разбијања протеста Демократског фронта 24. октобра 2015.
Полицијска тортура 24. октобра 2015.
Они су обавезали подгоричко тужилаштво да у року од три мјесеца спроведе брзу и ефикасну истрагу о пребијању и нечовјечном понашању према Момчилу Баранину и Бранимиру Вукчевићу- којима су полицајци тада без повода наредили да легну на земљу, а затим их тукли и чизмамам по тијелу, и да их обавијести о резултатима.
Жалбом је од Уставног суда затражено да утврди да су државни органи прекршили апсолутну забрану мучења и другог злостављања, посебно у односу на пропуст да спроведу дјелотворну истрагу и да нареди предузимање потребних радњи.
Непосредно након тога, исти суд усвојио је и другу жалбу “Акције за људска права” – да је полиција починила исто кривично дјело у случају Миодрага Мартиновића.
Више припадника Специјалне антитерористичке јединице у ноћи 24. октобра зауставили су његов аутомобил и брутално га претукли, након чега је завршио у болници са тешким тјелесним повредама.
Бацање шок-бомбе на аутомобил Мартиновића
Његово возило тада је демолирано.
Снимци пребијања појавили су се на интернету, па су двојица припадника те полицијске јединице под притиском јавности признала да су учествовала у звјерском батинању спортисте и првостепено су осуђени на по годину и пет мјесеци затвора.
Њихов тадашњи шеф јединице Радосав Љешковић није желио да открије ко су полицајци који су тукли грађане, правдајући да их не може познати док носе маске.
Због његовог става, подгоричко Основно тужилаштво било је приморано да анализира ДНК узорке да би открили починиоце, јер је командант ћутао.
На крају, и он је осуђен на пет мјесеци затвора због прикривања припадника полицијске јединице којом је руководио, а који су тукли грађане октобра 2015
Судије Уставног суда су утврдиле да је у оба случаја било нечовјечног поступања.
У пресуди за пребијање Момчила Баранина у такозваној златарској улици, пише да су “они који дјелују у име државе злоупотријебили права лица под њиховом контролом, буквално без икакве казне”.
Полицијска тортура 24.10.2015.
Судије су цитирале пресуде Европског суда за људска права у два предмета против државе Црне Горе у којима је изгубила спор. Једна од њих је случај “Орлов лет”, гдје је Суд у Старзбуру прихватио представку због полицијског злостављања и досуђене су накнаде за више особа, по 3.000 еура за одштету и 3.500 за трошкове.
<
У пракси Европског суда постоји и могућност да због недјелотворне истраге буде кажњена и држава, па у Уставном суду постоји бојазан да би се то могло десити поводом три притужбе ХРА.
Из цивилног сектора раније је упозорено да је једини начин спречавања полицијске тортуре да се починиоци кривично и дисциплински казне и да одговарају тужиоци за које је Уставни суд утврдио да су водили недјелотворну истрагу.
“Све је остало показује недостатак политичке воље да се ријеше случајеви тешког мучења, попут Миодрага Мија Мартиновића И Бранимира Вукчевића и Момчила Баранина”, оцијенили су раније за “Вијести” адвокати и представници цивилног сектора који прате обавјештајни сектор.
Влада је већ из државног буџета Мартиновићу платила 130.000 еура за материјалну и нематеријалну штету.
Тиме је потврдила одговорност државе за тортуру која, међутим, није кривично истражена.
Судије Уставног суда одбиле су раније предлог судије извјестиоца у случају пребијања у Улици Миљана Вукова, Миодрага Иличковића – да од Владе, у чијој је надлежности Управа полиције, траже да спроведе одлуку о темељној и независној истрази полицијске тортуре.
Пребијање у улици Миљана Вукова
Таква могућност прописана је Законом о Уставном суду и већ је раније примијењена у случају мајки са троје и више дјеце, када је Суд обавезао Владу шта да уради.
Иличковић је предлагао да се Влада обавеже да спроведе одлуку тог суда, јер Тужилаштво то није учинило.
Тада је навео да полиција суштински ефективно није сарађивала са Тужилаштвом како би се открили полицијски службеници који су претукли грађане. Тужитељка се правдала игнорисањем полиције
Уставни суд је раније обавезао МУП и Управу полиције да Основном државном тужилаштву доставе имена полицацаја који су тукли грађане, а министра позвали да то обезбиједи. Пошто од тога није било ништа, Суду се жалила и основна тужитељка Љиљана Кликовац, правдајући се што никога нијесу кривчно процесуирали.
Директорат МУП-а за надзор над радом полиције је након одлуке Уставног суда тражио од полиције да га обавијести шта се десило у том случају и ко су полицајци који су прекорачили овлашћења. Јавности није доступна информација да ли се то десило и ако није, да ли је ко из УП-а сносио консеквенце због игнорисања налога тужилаштва и МУП-а.
Службеници у суду, начелник без одговорности
У децембру ће почети суђење тројици полицајац оптужених за злостављање више грађана Улциња, у јуну 2017. године.
“Вијести” су њедавно објавиле и дио снимка на коме се види како полицајци без разлога шутирају грађане, током рације у једном локалу у тој приморској општини.
Вијеће улцињског Основног суда поништило је споразум о признању кривице који су полицајци Владимир Баковић, Радован Милићевић и Зоран Пејовић постигли са локалним тужилаштвом, након низа инцидената 17. јуна 2017. године.
Њихов договор о условној казни затвора за злостављање више Улцињана, најприје је прихватио судија Јован Јовановић, али је вијеће укинуло то рјешење након жалбе пуномоћника оштећених, адвоката Гезима Хаџибетија.Из покрета УРА данима траже смјену командира улцињске полиције Горана Ераковића, за којег тврде да је присуствовао акцији али није предузео ништа да спријечи злостављање грађана.
За разлику од тих службеника, начелник полиције на Цетињу Милош Вучинић неће одговарати ни кивично ни дисциплински јер је мјештанина Мила Иванишевића најприје држао на нишану пиштоља, а затим ударао по глави док су га његове колеге држале обореног на снијегу
Док се у земљу уводи диктатура Боро Рамиз и Милачић бога моле да се читав ДФ ухапси.