Da li će opstati NATO i EU i zašto ne!?

Dolazak Donalda Trampa na vlast u Sjedinjenim Državama 2016. godine doneo je značajne promjene u globalnoj politici, a posebno u odnosima SAD sa njihovim tradicionalnim saveznicima u NATO-u i Evropskoj uniji. Trampova administracija, sa svojim „Amerika prva“ pristupom, izazvala je brojne tenzije i dovela u pitanje dugogodišnje strateške partnerstvo koje je činilo okosnicu transatlantskih odnosa. Ali da li je Tramp zaista glavni „krivac“ za slabljenje NATO-a i EU, ili su ove institucije već dugo nosile u sebi sjeme svog raspada?

Donald Tramp nije krio svoje nezadovoljstvo prema NATO-u, naročito zbog toga što su mnoge zemlje članice, prema njegovom mišljenju, premalo ulagale u svoju odbranu. Tramp je često isticao da Sjedinjene Države nose nepravedno veliki teret finansiranja ovog saveza, dok su evropske države, po njegovom mišljenju, „jeftino prolazile“. Ovakva ritorika izazvala je uznemirenost među evropskim liderima, koji su se plašili da će Trampov izolacionizam dovesti do slabljenja kolektivne bezbjednosti.

Iako je Tramp imao oštre kritike, njegov pristup je otkrio dublji problem unutar NATO-a: nejednaku raspodjelu troškova i odgovornosti. Mnoge evropske države, naročito one sa najjačim ekonomijama, godinama su zanemarivale svoje obaveze prema savezu, što je dovelo do pitanja o dugoročnoj održivosti NATO-a. Tramp je, dakle, samo istakao probleme koji su postojali decenijama.

Ove godine on je kazao za američke medije da nije siguran da li uopšte treba trošiti novac na NATO savez.

“Nisam siguran da bismo trebali išta trošiti, ali bismo im svakako trebali pomoći. Mi njih štitimo. Oni ne štite nas. Trebali bi povećati svoju potrošnju s dva na pet posto”, rekao je Trump novinarima nakon potpisivanja izvršne uredbe.

Vašington finansira 15,8 posto godišnjih rashoda tog 32-članog vojnog saveza od oko 3,5 milijardi dolara. To je najveći udio, uz njemački, prema analizi NATO-a za 2024. Neizravni finansijski doprinos SAD-a savezu, koji obuhvaća SAD, Kanadu i više od 20-ak evropskih zemalja, uključuje vojne snage, ali to ne čini dio godišnjeg proračunate organizacije.

Ukupni odbrambeni budžet SAD-a nadmašuje budžet ostalih članica NATO-a i iznosio je 816,7 milijardi dolara u 2023, prenosi Hina.

Navodna bezbjednost američkog naroda i Amerike je ono što je do sada u Americi bio sjedinjavajući faktor, međutim takav trend opada. Zašto je to tako, objašnjavala je ranije i konzervativna novinarka Kendis Ovens.

„Amerikanci imaju tu uigranu matricu – kažemo da smo mi u nekoj zemlji jer moramo da uspostavimo demokratiju, država je na granici rata, podržimo buntovnike, oni obore vladu i onda mi postavimo koga mi želimo da postavimo“, rekla je Kendis u razgovoru sa Džek Posovikom, bivšim veteranom američke mornarice.

Njen sagovornik se nadovezao i rekao da je najlicemjernije u konkertnoj situaciji sa Ukrajinom što Amerika stvara narativ da NATO pokušava da se bori protiv ruskog pokušaja kreiranja ukrajinske Vlade, mada su prethodno američke vlasti otvoreno govorile da je baš SAD stvarao i birao novu vladu nakon učestvovanja u svrgavanju demokratski izabranog Viktora Janukoviča.

„NATO ima svoju čizmu svuda. Razmislite, narativ je da Putin pokušava da proširi Rusiju. Molim vas, kako da se ne smijete tom narativu?“, zaključila je Ovens.

Kraj EU? „EU tetura po blatnjavim uličicama“

Dok je Trampov uticaj na NATO bio vidljiv, njegov odnos prema Evropskoj uniji bio je još složeniji. Tramp je često izražavao simpatije prema evroskeptičkim pokretima i liderima, poput Najdžela Faraža u Ujedinjenom Kraljevstvu ili Marin Le Pen u Francuskoj. Njegova podrška Breksitu i kritike prema evropskoj integraciji doprinijele su jačanju anti-EU raspoloženja u nekim zemljama.

Evropska unija već dugo bori sa brojnim izazovima: ekonomska kriza, migrantska kriza, rascjepkanost u pogledu zajedničke spoljne politike i rastući nacionalizam u pojedinim državama članicama. 

Stav o trenutnoj situaciji u EU iskazao je juče i mađarski premijer Viktor Orban.

Mađarska trenutno ima najbolje odnose sa Rusijom, Kinom i novom američkom administracijom, i igraće važnu ulogu u suočavanju sa dolaskom novog suverenog poretka širom sveta, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban, prenijeli su lokalni mediji.

S tim u vezi, on je dodao da „iako se Mađarska često prikazuje kao izolovana zemlja, ona je trenutno evropska nacija koja ima najbolje odnose kako sa novom američkom administracijom, tako i sa Kinom i Rusijom“.

„Nije Mađarska ta koja je izolovana, već se EU, koja se posvađala sa novom administracijom SAD, tarifnim ratom odsjekla od Kine, kao i od Rusije, sa kojom je u ratu. Mi smo na glavnom putu istorije, dok EU tetura po blatnjavim uličicama“, istakao je Orban.

Mađarski premijer je takođe upozorio da se liberalna era zamenjuje erom suvereniteta, napominjući da su liberali „već podbacili u SAD i da počinju da propadaju u Evropi“.

Crna Gora i put u „niđe“

Crna Gora, kao mala zemlja sa ograničenim resursima, rizikuje da postane još jedna „peščanica“ u ovom neuravnoteženom sistemu. Umjesto da ostvari ekonomski napredak, Crna Gora bi mogla da postane zavisna od subvencija i da izgubi kontrolu nad svojim ključnim politikama, od ekonomije do spoljnih odnosa.

Iako EU nudi ekonomski podsticaji i fondove za razvoj, dugoročni efekti članstva nisu uvek pozitivni. Mnoge zemlje članice, posebno one sa slabijim ekonomijama, postaju zavisne od finansijske pomoći EU, što ih čini ranjivim na ekonomski pritisak i gubitak kontrole nad sopstvenim resursima. Crna Gora, koja već ima izazove sa korupcijom i ekonomskom nejednakošću, rizikuje da postane još jedna „periferna“ zemlja u okviru EU, bez realnih šansi za ekonomski napredak.

Pored toga, EU se suočava sa ekonomskom nesigurnošću zbog globalnih kriza, Bregzita i rastućeg duga u nekim zemljama članicama. Ulazak u takvu nestabilnu ekonomsku zajednicu nije u interesu Crne Gore, koja treba da gradi svoju budućnost na održivim i nezavisnim osnovama.

Evropska unija, koja je nekada bila simbol napretka i stabilnosti, danas je institucija u krizi.

Umjesto da se nada ulasku u „propalu priču“, Crna Gora treba da se fokusira na izgradnju svoje ekonomije. 

EU nije rješenje za Crnu Goru – to je priča koja je već započela svoj kraj.