Да ли ће опстати НАТО и ЕУ и зашто не!?

Долазак Доналда Трампа на власт у Сједињеним Државама 2016. године донео је значајне промјене у глобалној политици, а посебно у односима САД са њиховим традиционалним савезницима у НАТО-у и Европској унији. Трампова администрација, са својим „Америка прва“ приступом, изазвала је бројне тензије и довела у питање дугогодишње стратешке партнерство које је чинило окосницу трансатлантских односа. Али да ли је Трамп заиста главни „кривац“ за слабљење НАТО-а и ЕУ, или су ове институције већ дуго носиле у себи сјеме свог распада?

Доналд Трамп није крио своје незадовољство према НАТО-у, нарочито због тога што су многе земље чланице, према његовом мишљењу, премало улагале у своју одбрану. Трамп је често истицао да Сједињене Државе носе неправедно велики терет финансирања овог савеза, док су европске државе, по његовом мишљењу, „јефтино пролазиле“. Оваква риторика изазвала је узнемиреност међу европским лидерима, који су се плашили да ће Трампов изолационизам довести до слабљења колективне безбједности.

Иако је Трамп имао оштре критике, његов приступ је открио дубљи проблем унутар НАТО-а: неједнаку расподјелу трошкова и одговорности. Многе европске државе, нарочито оне са најјачим економијама, годинама су занемаривале своје обавезе према савезу, што је довело до питања о дугорочној одрживости НАТО-а. Трамп је, дакле, само истакао проблеме који су постојали деценијама.

Ове године он је казао за америчке медије да није сигуран да ли уопште треба трошити новац на НАТО савез.

“Нисам сигуран да бисмо требали ишта трошити, али бисмо им свакако требали помоћи. Ми њих штитимо. Они не штите нас. Требали би повећати своју потрошњу с два на пет посто”, рекао је Трумп новинарима након потписивања извршне уредбе.

Вашингтон финансира 15,8 посто годишњих расхода тог 32-чланог војног савеза од око 3,5 милијарди долара. То је највећи удио, уз њемачки, према анализи НАТО-а за 2024. Неизравни финансијски допринос САД-а савезу, који обухваћа САД, Канаду и више од 20-ак европских земаља, укључује војне снаге, али то не чини дио годишњег прорачунате организације.

Укупни одбрамбени буџет САД-а надмашује буџет осталих чланица НАТО-а и износио је 816,7 милијарди долара у 2023, преноси Хина.

Наводна безбједност америчког народа и Америке је оно што је до сада у Америци био сједињавајући фактор, међутим такав тренд опада. Зашто је то тако, објашњавала је раније и конзервативна новинарка Кендис Овенс.

„Американци имају ту уиграну матрицу – кажемо да смо ми у некој земљи јер морамо да успоставимо демократију, држава је на граници рата, подржимо бунтовнике, они оборе владу и онда ми поставимо кога ми желимо да поставимо“, рекла је Кендис у разговору са Џек Посовиком, бившим ветераном америчке морнарице.

Њен саговорник се надовезао и рекао да је најлицемјерније у конкертној ситуацији са Украјином што Америка ствара наратив да НАТО покушава да се бори против руског покушаја креирања украјинске Владе, мада су претходно америчке власти отворено говориле да је баш САД стварао и бирао нову владу након учествовања у свргавању демократски изабраног Виктора Јануковича.

„НАТО има своју чизму свуда. Размислите, наратив је да Путин покушава да прошири Русију. Молим вас, како да се не смијете том наративу?“, закључила је Овенс.

Крај ЕУ? „ЕУ тетура по блатњавим уличицама“

Док је Трампов утицај на НАТО био видљив, његов однос према Европској унији био је још сложенији. Трамп је често изражавао симпатије према евроскептичким покретима и лидерима, попут Најџела Фаража у Уједињеном Краљевству или Марин Ле Пен у Француској. Његова подршка Брекситу и критике према европској интеграцији допринијеле су јачању анти-ЕУ расположења у неким земљама.

Европска унија већ дуго бори са бројним изазовима: економска криза, мигрантска криза, расцјепканост у погледу заједничке спољне политике и растући национализам у појединим државама чланицама. 

Став о тренутној ситуацији у ЕУ исказао је јуче и мађарски премијер Виктор Орбан.

Мађарска тренутно има најбоље односе са Русијом, Кином и новом америчком администрацијом, и играће важну улогу у суочавању са доласком новог сувереног поретка широм света, изјавио је мађарски премијер Виктор Орбан, пренијели су локални медији.

С тим у вези, он је додао да „иако се Мађарска често приказује као изолована земља, она је тренутно европска нација која има најбоље односе како са новом америчком администрацијом, тако и са Кином и Русијом“.

„Није Мађарска та која је изолована, већ се ЕУ, која се посвађала са новом администрацијом САД, тарифним ратом одсјекла од Кине, као и од Русије, са којом је у рату. Ми смо на главном путу историје, док ЕУ тетура по блатњавим уличицама“, истакао је Орбан.

Мађарски премијер је такође упозорио да се либерална ера замењује ером суверенитета, напомињући да су либерали „већ подбацили у САД и да почињу да пропадају у Европи“.

Црна Гора и пут у „ниђе“

Црна Гора, као мала земља са ограниченим ресурсима, ризикује да постане још једна „пешчаница“ у овом неуравнотеженом систему. Умјесто да оствари економски напредак, Црна Гора би могла да постане зависна од субвенција и да изгуби контролу над својим кључним политикама, од економије до спољних односа.

Иако ЕУ нуди економски подстицаји и фондове за развој, дугорочни ефекти чланства нису увек позитивни. Многе земље чланице, посебно оне са слабијим економијама, постају зависне од финансијске помоћи ЕУ, што их чини рањивим на економски притисак и губитак контроле над сопственим ресурсима. Црна Гора, која већ има изазове са корупцијом и економском неједнакошћу, ризикује да постане још једна „периферна“ земља у оквиру ЕУ, без реалних шанси за економски напредак.

Поред тога, ЕУ се суочава са економском несигурношћу због глобалних криза, Брегзита и растућег дуга у неким земљама чланицама. Улазак у такву нестабилну економску заједницу није у интересу Црне Горе, која треба да гради своју будућност на одрживим и независним основама.

Европска унија, која је некада била симбол напретка и стабилности, данас је институција у кризи.

Умјесто да се нада уласку у „пропалу причу“, Црна Гора треба да се фокусира на изградњу своје економије. 

ЕУ није рјешење за Црну Гору – то је прича која је већ започела свој крај.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: