Цветановић одбио да свједочи на суђењу Кољеншићу: Због породице не смијем ништа да причам
Кољеншић, Фото: Веско Белојевић
Суђење окривљеном Ратку Кољеншићу, оптуженом за кривична дјела – криминално удруживање и тешко убиство путем помагања Николе Бојовића у Београду 29. априла 2013., настављено је данас у Вишем суду у Подгорици.
Из београдског Вишег суда путем видео линка данас је требало да свједочи Саша Цветановић, али је одбио. Навео је да због страха за животе чланова своје породице не може да свједочи у судском процесу против Кољеншића.
“Због породице више не смијем ништа да причам. Хоћу да буду живи а не мртви. Страдала су ми два брата. Један од њих, Југослав је убијен јер је био повезан са овим кривичним догађајем”, појаснио је Цветановић.
Цветановић је у у Србији осуђен на 35 година робије због убиства Николе Бојовића а његов рођени брат Југослав Цветановић убијен је 26. септембра 2017. у Улици Стефана Првовенчаног у Врању.
Износећи одбрану у Вишем суду почетком фебруара, Кољеншић је казао да није члан криминалне групе сада покојног Слободана Шарановића и Милоша Делибашића, већ да је све монтирано.
У оптужници се наводи да је окривљени Ратко Кољеншић у периоду од краја априла 2013., до 16. јула 2013. године, на територији Црне Горе и Републике Србије, са умишљајем, постао припадник организоване криминалне групе, коју су организовали Милош Делибашић и сада покојни Слободан Шарановић, а чији су припадници поставли Милош Војиновић, Славиша Новаковић и Горан Малетић рођен Бојанић. Окривљени Ратко Кољеншић је у Београду и Будви, с умишљајем помогао другоме у извршењу убиства, тако што је заједно са Цветановић Сашом, прихватио понуду сада покојног Слободана Шарановића, да за 30.000 еура, убију Николу Бојовића, рођеног брата Луке Бојовића.
У оптужници се наводи да је изнајмио стан у Београду, у којем је боравио са Цветановићем, те изнајмио аутомобил од рента кар агенције, а затим заједно пратили кретање и устаљене навике Николе Бојовића. У оптужници се наводи да је Цветановић убио Бојовића 29. априла 2013. године, након чега су заједно се вратили у Црну Гору.
