Да нема доказиве истине, доказиве материјалним доказима, „лаж и пара би убијала"...
Браћа Ћулафић; фото: Вијести
Данас преносимо и задњи дио обраћања Борислава Ћулафића, оца убијених Даворина и Данијела 2014. године. Борислав истиче да је убиство његових синова било планирано, те да је сасвим очигледно да се ради о тешком кривичном дјелу. Он је огорчен на поступајућа судска вијећа Вишег суда у Подгорици, који су, како истиче изрекла „неодрживе, неподношљиве и узнемиравајуће пресуде“ за убиство његових синова, али и рањавање труднице у осмом мјесецу трудноће, гошће локала Ерне Баковић, довођење у опасност Сенаде Колашинац која је сједјела на само метар од ложе са Баковић, изазивање опште опасности на јавном мјесту, ношење и држање оружја и експлозивних направа у нелегалном посједу!
Един Колашинац: Док сам излазио чуо сам трећи пуцањ, негдје испред врата од ложе
Старијег брата Даворина Давора Ћулафић, најближи очевици и свједоци нису ни запазили. Тако наводе у својим изјавама у реалном времену, Ерна Баковић и Сенада Колашинац, јер је био даље од улаза у ложу, а исто пред тужиоцем и пред судом исказаше свједокиње Ана Медојевић и Радена Миловановић, као и у својству очевидаца у ЦБ Подгорица.
Исказ на Записник о Главном претресу 14. 11. 2014.
„Даворина је приликом изласка из ложе, ради бјежања с лица мјеста, злочинац Машан Чогурић, очигледно, пролазећи ради бјега нишанио-циљао револвером. Даворин се налазио бочно, окренут према злочинцу и цијеви револвера, на само 30 сантиметара удаљености, у потпуно пасивном положају“, напомиње отац Борислав и наглашава да је извјештај начињен тек годину дана из чега се јасно види да је „полицијско вјештачење и полицијски налаз и мишљење и нескривено пружао логистику одбрани злочинца“, напомиње Ћулафић.
Говорећи о свом искуству од 11. јуна 2018. године он истиче:
„Док је судија известилац, читао жалбу адвоката извршиоца злочина, Данила Мићовића , жалбу упућену Апелационом суду, ја, присутни у судници Апелационог суда, отац браће ЋУЛАФИЋ, слушао сам адвокатову оду надреализма и романтизма, (што се и очекује од браниоца – адвоката, извршиоца тешког злочина), али нијесам очекивао да може људско биће имати толику емотивну инспирацију, за надреалистичким фикцијама, свјесан да својим узвишеним измишљотинама, поново пролива крв и соли живе ране, комплет, мртвој и живој четворочланој породици ЋУЛАФИЋ.
Да не постоји аргументована истина, потврђена материјалним ‘видљивим’ службеним доказима, овјековјечена писаним словима, на званичним службеним актима, потписана својеручним потписима службених лица, ЗАПИСНИК О ИСКАЗУ СВЈЕДОКА Едина Колашинца, у првостепеном поступку који између осталог изјави: ‘Понављам, (мисли на браћу ЋУЛАФИЋ) ја нијесам видио да су ови момци имали било што у рукама’.
Истовјетан исказ у својству свједока, пред судом, пред поступајучим тужиоцем на запис и у својству очевидца у ЦБ Подгорица, навеле су кључне свједокиње, Сенада Колашинац и Ерна Баковић.
Бокс у рукама браће Ћулафић је измишљотина адвоката Мићовића, а бокс на керамици пода ложе, полицијска подметачина
Ћулафић наводи да се у судници 14.11.2014.године обратио свједоку Едину Колашинцу, упитавши га да понови своју изјаву. Колашинац стога понавља: „Нијесам видио да су ови момци имали било што у рукама”. Записник наведеног исказа потписан је од поступајућег судије Вишег суда у Подгорици, Владимира Нововића.
Ипак су постојали мотиви за злочин
Милица Ивановић, комшиница Машана Чогурића, била је у емотивној вези са млађим Данијелом Ћулафићем.
Она је, подсјећа Борислав, пред Вишим судом изјавила да је познавала комшију Машана Чогурића, те да ју је често позивао телефоном, што значи, сматра он, да је Чогурић знао и имао њен телефонски број , те да ју је наводно често узнемиравао, вријеђао…?!
Међутим, Чогурић је, пред замјеником Вишег државног тужиоца, Милошем Шошкићем у присуству браниоца Данила Мићовића изјавио да не познаје комшиницу Милицу Ивановић.
Изјаве Данијелових другова, Дражена Вујошевића и Ђиђија Вукићевића, потврђују да је мотив за убиство постојали.
Борислав наводи да су младићи, у интервјуу за Дан (у тексту под насловом: „Убио младиће које није познавао“, 17. фебруар 2014. године) казали да су браћу Ћулафић видјели дан прије убиства те да су тада са њима причали о свадбама.
<
„Само дан прије убиства Данијел ми је помињао раније планове како хоће да се жени. Рекао сам му да је још рано, јер има само 23 године и да треба још да сачека. Казао ми је да би се сад оженио да има пара и да нема потребе да чека јер никад неће наћи бољу жену. Увијек је био ведар и насмијан, никад никоме није ни помислио нешто а камоли урадио. Био је примјеран момак никад није правио проблеме…“, казали су његови пријатељи.
На Данијелу мајица кратких рукава, да би се тукао?
Данијел је, према свједочењу Милице, кренуо да се сретне са њом, обучен у мајицу кратких рукава, што, како наводи Борислав, одговара циљној сатници, добу дана и подгоричкој фебруарској топлој клими.
„Конкретно, ја отац браће Ћулафић, на основу Закона о слободном приступу информацијама, тражио сам службени акт, од ЗАВОДА ЗА ХИДРОМЕТЕРОЛОГИЈУ И СЕИЗМОЛОГИЈУ Подгорица, који садржи информације о дневневним температурама за град Подгорицу, по службеним правилима мјерене у хладу и временским приликама за дан: 15. фебруар 2014.године. У достављеном ми службеном акту, у периоду око 13 сати, период када је Данијел кренуо ка дјевојци Милици Ивановић, температура у хладу је била 15 степени, вријеме суво, без падавина, небо ведро. На измјерену дневну температуру у хладу, по правилима науке ЗА ХИДРОМЕТЕРОЛОГИЈУ И СЕИЗМОЛОГИЈУ, субјективни осећај на људско тијело , ван хлада, повећава се за 7 степени, што значи да је осећај на људском тијелу критичног дана и сатнице био 22 степена! Наведеним подацима ‘разбија се’, једна од главних флоскула – поштапалица, адвоката Данила Мићовића, да је Данијел ЋУЛАФИЋ на себи имао маицу кратких рукава, да би се тукао?!”, каже Ћулафић.
Подсјећа да је Чогурић ухапшен у кући брата од тетке Данила Којића, ул. Савска број 11, недалеко од кампа САЈ-а на Златицу након седмосатног организованог скривања, ради организовања његове одбране и тактике прије хапшења.
„Кључни адути пуномоћника одбране Чогурића су петопарачке флоскуле, да је Данијел Ћулафић на себи имао мајицу кратких рукава и фамозни бокс, који је у близини улаза у ложу, на керамичком поду, подметнула полиција или лица којима је полиција у периоду обезбеђења унутрашности и спољашњости УО ‘Москва’ дозволила да уђу унутра, до доласка замјеника Вишег државног тужилаштва Милоша Шошкића.
Шошкић је руководио увиђајем по службеној дужности, са намјерним или незнавеним катастрофалним процесним пропустима и последицама, по правду и правичност, а које је резуртирало незапамћено симболичним пресудама, које су у првостепеном и поновљеном суђењу истовјетне“, наводи он.
Да нема доказиве истине, додаје, доказиве материјалним доказима, елаборатом службених фотографија, овјерених службеним печатом и службеним потписом, „лаж и пара би убијала, клала, и пунила гробља туђом дјецом, туђим синовима, затирала потомство читавим фамилијама, а све из разлога, да школовани браниоци зараде ‘крваве паре’ или апанаже у различитим апоенима, за личне поене, код злочинца којег су прихватили да бране пред судом, пред тужилаштвом и пред целокупном јавношћу, не плашећи се Бога и Божјих закона, због лажи, неистине, наносећи бол, правди, жртвама… с крајњим циљем ‘остварити погодбу са инвеститором и наручиоцем’ пожељне пресуде за злочинца.
„Не бирајући средства, доћи до циља. Прогласити жртве кривцима, поново их убити, оне што жале за својим синовима, презрети, раскомадати, данима черечити и административно натјерати их да се уруше, истопе од бола, да не би имао ко више да пред јавношћу, моћним моралним судом, прозива извршиоца злочина и све службене саучеснике, који су организовано мучили посмртно, жртве и њихове најмилије који свакодневно испуштају душу за својим потомством, због злих хирова црногорских велеградских уличарских злочинаца.
Бијесних чопора нељуди налик на звијери, професионалних егзекутора, ради стицања ‘статусних’ посрнулих симбола у свом граду, звање најсуровијег егзекутора злочина“, истиче Ћулафић.
Напомиње да се случај убиства његових синова, догодио баш на дан дан годишњице егзекуције браће Гојачанин. Он је огорчен на правни систем Црне Горе.
„Бранилац злочинаца, правно знавени ‘трик мајстор’, ради апанаже или њему познатих разлога, прихвата да брани од одговорности, извршиоца ужасног кривичног дјела, не бирајући средства, знајући да му Законик о кривичном поступку дозвољава да лаже, манипулише и конструише неистине, да би неким чудом, уз помоћ поступајућих судских вијећа уз службену апатичност поступајућег тужиоца Милоша Шошкића, синхронизовано са одређеним вјештацима, не бојећи се Бога и Божјег суда, хоће организованом силом лажи, хоће да пред Апелационим судом ослободе симболичне одговорности, 40 година затвора, суровог црногорског злочинца, Машана Чогурића.
А, хоће да жртве прогласе агресором, а злочинца Машана Чогурића, по мишљењу хроничних вјештака, натпросечно интелегентном особом.
И поред службених матерјалних доказа, злочинце проглашавају жртвама, а сеоске печалбаре, из Горњег Полимља, из долине Лима, проглашавају виртуелним нападачима, силеџијама уз помоћ сваколике логистике ‘домаћег Подгоричког терена’ и службених Подгоричких сарадника!“, напомиње он.
Животи четворочлане породице Ћулафић за подгорички Виши суд вриједе колико 15 кила траве
Ћулафић на крају подсјећа, колику цијену има људски живот у Црној Гори.
Наводи да су судије Вишег суда у Подгорици убиство четворочлане печалбарске породице, „од којих два најмлађа члана, масакрирани на лице мјеста, због безазлене изговорене ријечи ‘изађи вани’, а мајка и отац остављени да умиру у највећим мукама познатим социјалној медицини и социјалној психологији“, одлучили да њихови животи вриједе колико и кривично дјело „неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога“, због чега је Виши суд у Бијелом Пољу на по шест година робије осудио Рожајце Е.К. и А.Х.
Вељовић да иницира истрагу: Зашто полиција годину дана није могла да пронађе свједока Марјановића и уручи му позив за суд
„Након укидне првостепене пресуде од стране Апелационог суда и заказивања поновљеног суђења у Вишем суду у Подгорици, судско вијеће којим је пресједавала судија Весна Моштрокол, позивала је све свједоке из првостепеног поступка, да свједоче и у поновљеном, а кључне свједоке и да присуствују реконструкцији у УО ‘Москва’“. Свим свједоцима суд је успио да уручи судске позиве, путем поште или привођењем од стране полиције, али једино до краја поновљеног судског поступка, сва црногорска полиција, наводно, није могла да пронађе свједока Мијата Марјановића из Мојковца“, наводи Ђулафић и додаје:
„ОБ Мојковац, по објашњењима судије Моштрокол, доставило је суду службено обавештење да се Мијат Марјановић већ 5 година не налази на суду и полицији познатој адреси, већ да живи у Подгорици. Мјесецима је судско вијеће одлагало реконструкцију, у нади и наводном инсистирању да полиција пронађе Мијата Марјановића, уручи му позив или га приведе суду. Све је било узалуд, поновљено суђење је завршено, а од Мијата Марјановића ни трага, ни гласа“.
Истиче да се слично догодило и са кључним свједоком Раденом Миловановић, на дан убиства и у периоду поновљеног суђења.
У том времену, наводи он, раднике УО „Москва“ прије почетка и у току поновљеног судског поступка, извјесни НН „ћелави“ момак позивао је телефоном ради застрашивања.
„Из наведених разлога, Радена Миловановић је у току годишњег одмора суда, у току поновљеног судског поступка, напустила Црну Гору и отпутовала у Босну и Херцеговину, гдје је рођена, како је наведено у саопштењу полиције достављеном Вишем суду. О случају ‘ЋЕЛАВИ’ момак, обавијестио сам тужиоца Вишег државног тужилаштва и о томе ћу, у наредном периоду обавијестити црногорску јавност.
Ја отац убијене браће Ћулафић, Борислав, током изношења завршних ријечи, у поновљеном поступку пред вијећем Вишег суда у Подгорици, судијама Наталијом Боричић, Миљаном Павлићић и пресједавајућом Весном Моштрокол, рекао сам да је убиством мојих синова убијена једна породица.
Нагласио сам да је неко подметнуо метални бокс на керамичком поду улаза ложе прије почетка реконструкције, те да окривљени заслужује максималну симболичну казну затвора у трајању од 40 година.
У мом крају свима дјеца долазе, само мојих нема. Једно домаћинство је нестало, зашто су ме рађали родитељи. Након изношења своје завршне ријечи, напустио сам судницу рекавши да је ‘ово суђење за мене представа, и да је реконструкција догађаја ругање правосуђу, правди и правичности…’
Зато што Машан Чогурић није био нападнут и непотребно је потегао револвер и убио браћу Данијела и Даворина ЋУЛАФИЋА.
Одбрана је срачуната на избјегавање кривице. Сви свједоци су иујавили да браћа ЋУЛАФИЋ нијесу била наоружана, нијесу улазили у ложу и нијесу предузимали напад на Чогурића. Сви свједоци, осим свједока, сарадника одбране Едина Колашинца, друга из дјетињства и првог комшије и ‘застрашеног или стимулисаног’ накнадно врбованог Мијата Марјановића.
Након убиства синова, ми родитељи свакодневно трпимо стравичне агоније кроз коју послије бруталног убиства браће, пролазимо.Хладнокрвност безумног чина ријетко забиљежен у новијој историји, говори да смо као друштво и правна држава затајили“, казао је Борислав Ћулафић.
Додаје, да о Чогурићу зна да од раније посједује полицијски досије у којем се наводи кривично дјело са елементима насиља, да је посједовао нерегистрован револвер и хрпу метака.
„Оптужени је неокренувши се, истрчао из локала, остављајући браћу ЋУЛАФИЋ у локви крви. Није убио само само Данијела и Даворина , убио је и њихову мајку и оца и завио нас у црно“, казао је он.
