Čudotvorne ikone Majke Božije: Svih žalosnih radost

Ikona Svih žalosnih Radost je jedna od najomiljenijih u ruskom pravoslavnom narodu, koja se projavila tokom vladavine cara Ivana i Petra Aleksejeviča.

Zna se da se prvoobraz čudotvorne ikone Bogomatere Svih žalosnih Radost nalazio od 1643. u moskovskom hramu Preobraženja Gospodnjeg, na Ordinki.

Međutim, proslavljenje ovog obraza došlo je 1688. usled isceljenja koje se zbilo nad sestrom Patrijarha Joakima (1674-1690).

Naime, Sveta Efimija je teško stradala od užasne rane na boku, a neprekidna molitva koju je tvorila pomagala joj je da podnese neizrecive bolove. Jedne noći moleći Presvetu Bogorodicu za pomoć, čula je glas: ”Efimija, idi u hram Preobraženja Sina Mojega! Tamo se nalazi obraz moj koji se zove Svih žalosnih radost. Pozovi sveštenika i neka pred tom ikonom odsluži moleban sa vodoosvećenjem, a ti potraži isceljenje.”

Ispunivši tu zapovest, stradalnica je ozdravila na oči svojih zaprepašćenih rođaka.

Od toga vremena ne prestaju isceljenja i svi oni koji ikoni s verom prilaze, dobijaju utehu i pomoć od Presvete Bogorodice. Samo ime ikone pobuđivalo je i ukrepljivalo je veru ljudi u Bogomajku, kao divnu Zastupnicu koja u najtežim trenucima pruža utehu i daje svojim izabranima predukus nebeske radosti.

Blaženstvo Presvete Bogorodice je u tome što Ona može da izliva svoju majčinsku ljubav prema svakome od nas upravo zato je Ona Svih žalosnih radost.

Kada se 1711. carska rezidencija trebala preseliti iz Moskve u Sankt Peterburg, sestra cara Petra I, carevna Natalija Aleksejevna, ispunjena posebnim strahopoštovanjem prema čudotvornoj ikoni Svih žalosnih radost, dala je da se napravi kopija čudotvornog obraza, koje je razaslala po svim hramovima Sankt Peterburga.

Prema drugim izvorima, kopije čudotvornog obraza ostale su u Moskvi, a princeza je sa sobom ponela originalni lik Bogomatere.

Kraj Preobraženskog Sabora Gospodnjeg, u 18. veku podignut je hram u čast ikone Majke Božije Svih žalosnih Radost, gde se ovaj čudotvorni obraz Presvete Djeve Marije nalazi do današnjih dana.

Godine 1770. za ovu ikonu blagočestivi dobrotvor podario je izrezbareni tron u kome ona danas počiva. Postoji nekoliko njenih vernih kopija od kojih su najpoznatije ikone: Svih žalosnih Radostu Lavrskoj bolnici, Tobolsku i u Tambovu.

Za datum proslavljenja ove čudotvorne ikone uzima se 6. novembar po novom, odnosno 24. oktobar po starom kalendaru. Postoji još jedan datum u godini kada se ova ikona proslavlja, a to je 5. avgust po novom, odnosno 23. jul po starom kalendaru.

Svih žalosnih Radost u Lavrskoj bolnici

U Kijevu u crkvi Lavrske bolnice posvećene Svetom Nikolaju, nalazi se kopija drevne čudotvorne ikone Bogomatere.

Naime, černigovski knez Nikola Svjatoša, načinivši 1106. Sveta vrata i zamonašivši se u Pečerskom manastiru, primio je poslušanje vratara. Kod ovih vrata sagradio je bolnicu u koju je doveo svog lekara Petra, rodom iz Sirije. Pomažući bolesnicima, tu je pravedni Nikola proveo oko 30 godina severno od Svetih vrata iza Lavre, podigavši i bolnički manastir, sa crkvom u čast njegovog anđela čuvara, svetitelja Nikolaja. U toj crkvi se nalazi kopija čudotvorne ikone Svih žalosnih Radost.

Sačuvana su brojna predanja o čudesnim isceljenjima zadobijenim preko ove blagodatne ikone. Jedno od njih je svedočanstvo stražara na vratima bolnice, da je on nekoliko puta video neku ženuda noću dolazi u bolnicu, nakon čega bi ozdravljao neki od teških bolesnika. Raspitujući se o zagonetnoj ženi saznao je da se bolesnicima predstavljala rečima: ”Ja sam Žalosnih Radost.”Rešivši da sazna o kome se radi jednom je u toku noći video kako pored njega kao senka prolazi žena koja prošavši kraj njega, ulazi u bolnicu gde je ležao teško bolesni monah, koji je već bio pripremljen da pređe u večnost. Prišavši monahu, video je na zidu nad njim, kao u odblesku mesečevog sijanja, nejasno izobraženje Božije Matere. Shvativši koga se udostojio da vidi, pao je pred Nju na kolena, plačući i moleći se.

Bolesni monah koji je takođe video javljanje Carice nebeske sa strahopoštovanjem je drhtao svim silama duše, vapijući joj da mu se smiluje. Posle nekoliko dana okrepljujućeg sna, bolesni monah se probudio potpuno zdrav.

Od tada, u Lavrskoj bolnici svake subote čita se Akatist Presvetoj Bogorodici pred njenom blagodatnom ikonom Svih žalosnih Radost.

Svih Žalosnih Radost u Tobolsku

U crkvi Vaskrsenja Gospodnjeg u Tobolsku, nalazi se kopija ovog čudotvornog obraza. Ikona je drevnog ikonopisa. Bogomajka je izobražena u celoj figuri dok stoji na orlecu, bez Prevečnog Mladenca. Glavu joj prekriva beli maforion koji simbolizuje čistotu, radost i onu blistavu slavu u kojoj su se anđeli javljali ljudima. Ona širi ruke svoje nad stradajućima od raznih nevolja; iza nje se vide tri anđela kako lebde nad stradalnicima i nad njima drže raširene svitke sa natpisima: ”Gladnih moliteljko, nagih odećo, bolnih isceljenje…”

U ruci joj se nalazi paterica na čijem vrhu je pričvršćen krst. Paterica simbolizuje episkopsku vlast nad razumnim stadom Hristovim koja ujedno označava vlast Svetog Duha koja pomaže u napasanju i vođenju pastve na putu spasenja. Krst koji se na njenom vrhu nalazi, podseća na slavu Hristovu.

Riza na ikoni je posrebrena i pozlaćena dok je kruna ukrašena dragim kamenjem; ubrus je nanizan neizmenično krupnim i sitnim komadima bisera i dijamanata, kristalima i dragim kamenjem. Dve su zvezde na ramenima, a narukvice i grivne od krupnih ametista. Sveta ikona je stavljena u pozlaćeni i izrezbareni ram i stoji na ikonostasu u priprati pravednih Zaharija i Jelisavete, yhramu Vaskrsenja Gospodnjeg u Tobolsku.

Nepoznato je za koga je naslikana i čije je vlasništvo pre bila, ali je sigurno da je zavičajna i da je drevnija od same crkve u kojoj se nalazi. Crkva je izgrađena 1752. a iz natpisa na ikoni se vidi da je ikona obnovljena te godine.

Svih žalosnih Radost u tombovskom Vaznesenskom hramu

Bojarin, Valentin Musin poručio je kod ikonopisca da mu načini vernu kopiju čudotvorne ikone Svih žalosnih Radost, koja se proslavila u Moskvi.

Ikonopisac je ikonu naslikao, a jednog jutra ju je doneo u kivotu i pokazao pred svima. Kada su naručiocu, bojaru, Valentinu Musinu rekli koliko treba da plati ikonopiscu, on je odgovorio da se ne seća da je uopšte ikonu i naručio! No, zapovedio je da dovedu ikonopisca. Kada su iz kivota uzeli ikonu, na zaprepašćenje ikonopisca i divljenje svih, umesto ikone našli su neoslikanu dasku. Bojarin je tada u gnevu izagnao ikonopisca iz doma. Silno ogorčen, ikonopisac dođe svome drugu Alekseju Djakovu i saopšti mu o svojoj nevolji. Uzevši ikonu videše crte pređašnjeg lika, no u nejasnim konturama, i obojica sa suzama padoše pred Svetu ikonu, moleći se. Ikona se potom pojavila u tako svetlom izobraženju, boljem nego što bi je ikonopisac naslikao.

Ovakvu ikonu, ikonopisac je poklonio svom drugu Djakovu, koji ju je uzeo kao svetinju i zaveštao je posle smrti svome sinu. Kod ove ikone nad glavom Bogomatere, izobražena je Presveta Trojica, naokolo sa devet anđela a ispod nje nevoljnici od raznih bolesti. Ikona je naslikana na većoj dasci, ukrašena kovanom, srebrno-pozlaćenom rizom.

Čuda

Pred ovom ikonom mole se svi oni koji su poniženi, ugnjetavani, oni koji stradaju, koji su u očajanju, tuzi, oni koji traže utehu i zaštitu od neizlečivih bolesti; pomaže raslabljenima u rukama, obolelima od grla i tuberkuloze. Takođe pred ovom ikonom verni se mole za pokroviteljstvo nad sirotima i ubogima.

Ikona ima i svoj Akatist koji se čita usled pada u očajanje i prilikom pronalaženja nestalih, gde se kaže: Tebi, izabranoj Vojvotkinji koja se bori za nas, uznosimo pesme pobedne, a izbavivši se blagodaću Sina Tvoga i Tvojim materinskim zastupništvom od večne smrti, pesme Ti zahvalne pojemo – mi, sluge Tvoje Bogorodice. No pošto imaš moć nepobedivu, od svake nas opasnosti izbavi, da Ti kličemo:Raduj se, blagodatna Bogorodice Djevo, svih žalosnih Radosti!

Godine 1859, udova Ana Loginova Cvetkova bila je veoma bolesna. Njen sin pozvao je iskusnog lekara, no bolest se pogoršavala i sva medicinska sredstva su se pokazala neuspešnim, tako da je bolesnica zaželela da se pričesti. Bila je toliko oslabila da se sva rodbina sa suzama počela opraštati od nje, misleći da neće poživeti do jutra; i lekar je bio istog mišljenja. No ujutru je rekla sinu: ”Idi brzo u crkvu, zamoli da se odsluži moleban Bogomatere Žalosnih Radost i odnesi me Svetoj vodi.” Sin je odmah ispunio želju svoje majke. Bolesnica je počela piti i uskoro je sasvim ozdravila.

Godine 1854. u selu Usolcevu, u okolini Tobolska, harala je vrućica od koje se svaki dan umiralo. Kada je vest došla do vlasti, u selo je bio poslan lekar. Žitelji su se više nadali u pomoć Božiju pa su ikonu iz gradske crkve posvećenu Vaskrsenju Gospodnjem preneli, ne obazirući se na hladno vreme i dalek put. Izneli su je do sela gologlavi i u svakom domu služili moleban sa vodoosvećenjem, nakon čega je bolest brzo prestala.

Izobraženje

Prisutna su dva ikonografska tipa obraza Svih žalosnih radost. Na jednom je Bogomajka izobražena sa Predvečnim Mladencem u rukama, na drugom bez Njega. U oba slučaja ovaj Bogorodičin obraz nazivamo Svih žalosnih radost.

Na originalnom obrazu koji je projavljen u Ordinki, Sveta Djeva je prikazana u celoj figuri, kako stoji na orlecu (kao Arhijereji tokom bogosluženja), sa Bogomladencem u levoj ruci i patericom u desnoj.

Iznad njene glave naslikan je Gospod Bog Savaot, dok ona stoji nad nevoljnima. Iza njenih ruku, visoko se uzdižu snopovi biljaka koji simbolizuju rodnu godinu, dok u samoj blizini obitavaju sabori angela, lebdeći nad nevoljnicima. Odežda joj je vrlo slična odeždi sveštenoslužitelja, sa felonom, epitrahiljem, pojasom i narukvicama dok joj glavu prekriva beli maforion koji simbolizuje svojom bojom čistotu, radost i prosvećenje, ujedno i blistanje slave u kojoj su se anđeli javljali ljudima. Na glavi joj se nalazi carska kruna a u desnoj ruci paterica/skiptar. Epitrahilj (kao najvažniji deo odežde sveštenoslužitelja, bez kog se ne može da obavljati ni jedna sveštena radnja), je stavljen Bogomajci oko vrata i preko grudi se spušta na dole, do ispod kolena; on označava dvostruku blagodat Svetoga Duha, za onog koji je rukopoložen. Na njoj se nalazi i pojas koji simbolizuje silu koju je Hristos dao sveštenoslužitelju da savlađuje (opasuje) svoje telo i telesna zadovoljstva. Takođe, Prisnodjeva nosi i felon, dugačku, široku odeždu bez rukava koja joj pokriva čitavo telo i ima otvor za glavu. On joj prekriva ramena, a sa prednje strane seže do polovine grudi i zadnje, do članaka. Nije izvezen već je obojen u purpurnu boju koja simbolizuje onu haljinu u koju su Gospoda odenuli radi poruge, u dvorištu Pilatovom. Pošto on obmotava celo telo, on označava Božiji promisao koji bdi nad svim ljudima.

Kruna koja je simbol arhijerejskog dostojanstva, na njenoj glavi, predstavlja trnov venac koji je stavljen na glavu Hristu. U ruci joj se nalazi paterica sa krstom na vrhu, koja je znak episkopske vlasti nad razumnim stadom Hristovim. Paterica podseća na procvetali Aronov žezal, a istovremeno, ona označava vlast Svetog Duha koji pomaže u napasanju i vođenju pastve na putu spasenja. Krst koji se na njenom vrhu nalazi, podseća na slavu Hristovu.

Primetan je pokroviteljski odnos Bogomajke ka svima koji joj se obraćaju jer, upravo od nje, Domostrojem Sina njenog, dobijaju sve ono što od ljudi ne mogu, jer je Ona uistinu, Radost svima žalosnima.

Tropar, glas 8.

K istočniku pritičemo milosrđa, Prečistoj Djevi Bogorodici, pritičemo, ljudi svi, sveštenici i inoci, muževi i žene, deca zdrava i bolesna, pokajno vapijući i umilno govoreći: Vladičice, pomozi grešnim slugama tvojim, javi, kao Blaga, slavu Tvoju, lično smiluj se na nas, isprosi očišćenje duša i tela naših od Istočnika života našega, Boga, Koga rodila jesi, jedina blagoslovena.

Tropar, glas 4.

Danas presvetlo ukrašava se slavni grad Moskva, u ime čudotvorne ikone Vladičice naše Bogorodice, jer Ona, vernima javljanjem čudesa, šalje dar isceljenja. Toga radi i mi, s verom pripadamo i molimo se i na Taj Prečisti obraz oslanjamo se, veličajući kao istinitu Vladičicu našu Prisnodjevu Bogorodicu, i umilno govorimo: pogledaj Mati Božija okom milosti, pruži k nama ruke Tvoje prečiste, kao na ikoni Tvojoj gde sija Tvoja veličina, i podaj svim ožalošćenim radost, bolesnim od svih neduga isceljenje i od beda izbavljenje, jer si Ti brza Zastupnica duša naših.

Kondak, glas 6.

Nemajući od nikoga pomoći, nemajući od nikoga nade, osim Tebe, Prečista Djevo, Ti nam pomozi, Na Tebe se nadamo i Tobom se hvalimo, Tvoje smo sluge, da se ne postidimo.

Veličanje
Veličam Te, Presveta Djevo, Bogoizabrana Otrokovice, i poštujem obraz Tvoj sveti, kojim točiš isceljenje svima koji ti s verom pritiču.

Molitva

O, Presveta Vladičice Bogorodice, Preblagoslovena Mati Hrista Boga, Spasitelja našeg, Svih Žalosnih Radosti, Posetiteljko bolesnih, Pokroviteljko i Zaštitnice nemoćnih, Pokroviteljko udovica i siročadi, pouzdana Utešiteljko majki u nevolji, snago nemoćnih mladenaca i uvek spremna Pomoćnice i sigurno pribežište svih bespomoćnih! Tebi je, o, Svemilostiva, od Svevišnjeg data blagodat da sve štitiš i izbavljaš iz nevolje i bolesti, jer Si i Sama pretrpela veliku nevolju i bol, gledajući dobrovoljno stradanje Svog ljubljenog Sina i videći Ga raspeta na Krstu, kada Tvoje srce probode mač, kao što Simeon proreče. Stoga, o, čedoljubiva Mati, pazi na glas moljenja našeg, uteši nas koji smo u nevolji, kao pouzdana Posrednica radosti: stojeći pred Prestolom Presvete Trojice, sa desne strane Sina Svoga, Hrista Boga našeg, možeš, ako hoćeš, da izmoliš sve ono što nam je na korist. Toga radi, sa iskrenom verom i ljubavlju u duši, pripadam Tebi kao Carici i Vladičici i usuđujemo se da Ti kao psalmopojac kličemo: slušaj, kćeri, i vidi i prikloni uho Tvoje, usliši naše moljenje i izbavi nas iz nevolja i beda koje nas napadaju: jer, Ti ispunjavaš molitve svih vernih, jer si žalosnih Radost i njihovim dušama mir i utehu daješ. Evo, vidiš našu bedu i nevolju: pokaži nam milost Svoju, pošalji utehu našem srcu, ranjenom tugom, pokaži na nama grešnima čudesno bogatstvo milosrđa Svoga, daj nam suze pokajanja zbog očišćenja grehova i stišavanja gneva Božijeg, da sa čistim srcem, dobrom savešću i nesumnjivom nadom pribegavamo Tvom zastupništvu i zaštiti. Primi, Svemilostiva naša Vladičice Bogorodice, naše usrdno moljenje koje Ti prinosimo i ne odbaci nas, nedostojne, od svog milosrđa, nego nam daj izbavljenje iz nevolja i bolesti, zaštiti nas od svakog napada neprijatelja i klevete ljudske, budi nam neodstupna pomoćnica u sve dane života našeg, da uvek ostanemo čitavi pod Tvojim materinskim pokrovom i čuvani Tvojom zaštitom i molitvama Sinu Tvome Spasitelju Bogu našem, kome priliči svaka slava, čast i poklonjenje, sa Njegovim Bespočetnim Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

Elza Bibić

prevod s ruskog: O.B.