Čudotvorna ikona Sv. Jovana Krstitelja u manastiru Sv. Nikola u selu Manastiri

Piše: Đorđe Bojanić

Prilikom obilaska manastira Sv. Nikole u selu Manastiri u razgovoru sa igumanijom Veronikom Matić saznao sam zanimljive detalje u vezi ikone Svetog Jovana Krstitelja. Ikona potiče iz 13. veka. Igumanija mati Veronika ju je pronašla prašnjavu u oltaru manastira koji je i sam bio oronuo i zapusteo.

Po njenim rečima, ikonu su u litijama nosili oko manastira i molili se za spasenje naroda u ovim teškim vremenima punih iskušenja. Sama mati Veronika se molila nad ikonom za ponovno pokretanje i obnovu manastira.

I zaista molitva je uslišana, od tada obnova manastira je išla ubrzanim tokom. Javljali su se donatori i dobri ljudi koji su pružili pomoć. Sada manastir izgleda predivno sa prekrasnom okolinom.

Obiđite manastir, poklonite se svetinji i pomolite se pred čudotvornom ikonom koja DOBROTOM POBEĐUJE, kako mi je prenela igumanija manastira. Takođe u manastiru ima veliki broj ikona koje su delo ruskog ikonopisca Vasilija Rudanovskog iz perioda prve polovine 19. veka (oko 1828).

Kako do manastira

Oko 18 kilometra od Niša, na magistralnom putu Niš-Sofija, na ulazu u Sićevačku klisuru, sa desne strane odvaja se put posle kafane „ĆALE MAGISTRALE“ za selo Prosek, prelazi se pružni prelaz i posle mosta iznad reke Nišava skreće se desno i prva ulica levo. Posle oko pet kilometara solidnog uskog puta sa većim usponom  stiže se do sela Manastiri, uz predivni pogled na krajolike Sićevačke klisure.

Kratak istorijat

Po predanju, selo Manastir je nastalo u 13. veku kada je Sveti Sava 1234. god na putu za Carigrad u Sićevačkoj klisuri „popio i blagosiljao“ seosko vino. Pretpostavlja se da je staro selo vremenom raseljeno, a današnje selo Manastiri nastalo je početkom 18. veka od „zbegova“.

Inače sam manastir pominje se u Turskom popisu iz 1498. godine. Posvećen je svetom Nikoli, a današnji manastir je obnovljen ili izgrađen u prvoj polovini 19. veka, zahvaljujući prilozima meštana.

U porti ove crkve nalazi se staro groblje iz 19. veka. Reč je o živom manastiru o kome brine igumanija Veronika sa još dve iskušenice. U porti manastira napravljen je konak, a samo dvorište je prelepo uređeno, prava lepota.

Srpska istorija

Pročitajte JOŠ:

Srbija uputila protestnu notu Evropskoj komisiji zbog predstavljanja Tesle kao Hrvata