Čudesna izgradnja crkve Svetog Nektarija u Srbiji

Piše: Otac Nenad Andrić

Svaki hram, manastir, bogomolja imaju svoju priču nastanka, pa tako i prva crkva Svetog Nektarija u Srbiji, u gradu Valjevu. Bog ima planove za dobro naroda koji se često ne vide, dok se delo ne završi. Naime, ovaj primer je jasan dokaz da se Bog svojom Promišlju umešao u izgradnju crkve velikog čudotvorca sa ostrva Egine.

Valjevo je grad u Zapadnoj Srbiji, gde su poznati duhovnici Sveti vladika Nikolaj i Prepodobni Ava Justin ostavili neizbrisiv trag i neizmerno duhovno blago darivali, ne samo Srbima, već vascelom Pravoslavlju, kroz svoja bogoslovska dela, liturgijski i svetiteljski način života. Bog ih je proslavio, jer su oni proslavljali Boga. Bili su i ostali Božiji ugodnici, Božiji prijatelji. I ko bi drugi, nego ta dva divna Svetitelja od grada Valjeva. Izmolili su od Boga da Valjevo dobije mošti i hram trećeg velikog Svetitelja, bogoslova, iscelitelja i čudotvorca Svetog Nektarija sa Egine. Čudesan je put dolaska Svetog Nektarija međ Srbe, međ Valjevce…

Najpre je Sveti Justin Ćelijski pisao o njemu žitije i čuda, pa je mati Glikerija, igumanija manastira Ćelije sa sestrinstvom i mitropolitom Amfilohijem i vladikom Atanasijem donela sa Egine deo moštiju Svetog Nektarija Ćelije još nama daleke 1979. godine. Koje su mnoge iscelile i mnogima pomogle da dobiju blagoslov za dobijanje poroda. A onda Božijim promislom Valjevka Natalija iz ugledne familije Filipović, pre blizu tri decenije odlazi u zemlju Svetog Nektarija u drevnu Grčku da živi i radi sa porodicim u Atini, noseći u svom srcu Nikolaja i Justina, Lelić i Ćelije i svoje rodno Valjevo.

Kao uzorna Srpkinja, diplomirani inženjer građevine, sa svojim suprugom Radivojem Kovačevićem isto diplomiranim inženjerom građevine i poznatim evro-azijskim građevinskim projektantom, gaji u srcu želju da svojim prijateljima, svojim školskim drugarima iz Valjevske gimnazije, svojim komšijama, svom Svetosavskom valjevskom narodu i vascelom rodu daruje nešto posebno, što će pomoći, ne samo sada, nego za vekove, jer crkva se gradi sada, ali za vekove. Odlučuju da sagrade crkvu. Samo je Bog znao tu želju Natalijinu, jer ona je i ikonopisac i često je uz Svetitelje kroz njihove likove. Godine su tako polako prolazile i kao da se čekao znak i priziv s visine… Tako je i bilo.

Natalija je upoznala, nedaleko od Atine gde živi, jednog od najvećih duhovnika Grčke, starca Nektarija i eginsko monaštvo u manastiru Sv. Nektarija na tom čarobnom ostrvu.

Sv. Nektarije joj je postao omiljeni Svetac. Inače Sveti Nektarije je iscelitelj od raka, neisceljivih bolesti, pomoćnik za dobijanje poroda i za mnoge životne potrebe. Jednostavno, on je onakav kako ga Crkva i naziva – Čudotvorac.

Za sve to vreme u Srbiji i Valjevu, posebno posle NATO bombardovanja, rastu maligna i druga oboljenja među Srima, a Valjevo je veoma puno bombardovano i zagađeno, pa nažalost puno je bolnih i nevoljnih. Pisac ovih redova moja malenkost imao je u bliskoj familiji puno bolesnih bližnjih, pa i sam je bio oboleo od jedne neisceljive medicinske bolesti. Po savetu svog duhovnog oca, starca Danila, počeo sam da se molim Svetom Nektariju. Tako sam upoznao gospođu Nataliju koja me je vodila kod starca Nektarija i na Eginu, kao i mnoge hodočasnike.

I jednog dana, pošto sam sa ocem Aleksićem uputio molbu za izgradnju manje kapele Sv. Nektariju u Valjevu, upitao sam gđu Nataliju da li želi da pomogne izgradnju, ne znajući za njenu želju od mnogo godina ranije. Natalija je rado prihvatila i to ne da pomogne za kapelu, nego je predložila da ozida hram najmanje od 100 m2 od temelja do krova.

Obavestio sam o tome nadležnog Episkopa valjevskog g. Milutina. Iako sam pre pričao Vladici o izgradnji crkve, sada je imalo konkretnih dešavanja, jer Natalija je poručila da će obezbediti projekat, crep iz Grčke i donirati novac za izgradnju do krova. Sreći nama sveštenicima, monasima i narodu koji je to želeo, nije bilo kraja. Vladika je izrazio želju da upozna Eginu, starca Nektarija i Nataliju. Pa smo 11. 9.2012 god. otišli na Eginu i kod starca Nektarija. Divne uspomene, divni susreti…

Natalija sve što je obećala, sve je ispunila, i više od toga. Njen suprug je zamolio svog kolegu, velikog stručnjaka inžinjera grčkog Atanasija Anaganua da uradi projekat, maketu i detaljan plan oplate, a takođe je savetima pomogao stručno preko Natalije oko gradnje. Po blagoslovu igumanije eginske, Natalija je donela deo moštiju Svetog Nektarija, i tom prilikom Vladika je sačekao mošti i Nataliju na aerodromu u Beogradu, potom su svečano položene u kivot u novosagrađeni hram.

Starac je slao blagoslove sveštenstvu i narodu srpskom pismene preko Natalije više puta, koje je ona čitala na svečanostima kod hrama veoma potresno i jaka emocija se iz tih reči izlivala na narod. Naslikala je Natalija deo ikonostasa, a deo gospođa Tanja Ristić. Donela je starčev epitrahilj hramu na dar u kojem se čitaju molitve narodu, kao i ikone sa Egine, svetu vodicu, tamjan sa moštiju iz Egine za prvu Liturgiju, ali i po blagoslovu starca Nektarija cveće lijander – pikrodafni, bogorodičine suze i grčke ćupove.

Kako je starac Nektarije rekao Nataliji za cveće: ,,Lijander – lep kao Bogorodica a gorak kao suze Bogorodičine na Golgoti.“ Simbol Grčke. Sada je u Valjevu i sa lepim hramom, koji čeka novog Vladiku za osvećenje, jer nekoliko dana pred planirano osvećenje Vladika Milutin se upokojio od korone u bolnici.

Ja sam je molio da mi prevodi pisma starcu često, kao i pri hodočašćima susrete, jer sam vodio i drugi narod, sa i željom da i njima starac i Svetac pomognu, što je Nata i činila usrdno.

Tako je poput neke bajke, valjevsko dete, Natalija, otišlo u Atinu i posle mnogo godina donelo svom Valjevu i Srbiji veliki poklon – crkvu sa svetinjama koja je nova Banja Vitezda za isceljnja duše i tela narodu.