Пише: Данило Дракић
У прошлој 2018. години, у медима су објављење двије политичке анкете и то у марту и децембру. Финансијери су исти и то дужи временски период и то: НАТО, америчка и мађарска амбасада.
Сем рејтинга политичких партија и могуће излазности бирача, један дио исте се односи на повјерење грађана у институције.
У марту, половина институција имало је повјерење преко 50 посто грађана Црне Горе: војска, СПЦ, образовање, здравство, полиција, НВО, и предсједник.
У децембру, само двије инститиције су имале веће повјерење, и то: образовање и СПЦ.
Пад повјерења у односу на март мјесец имамо код свих 14 институција. У марту, повјерење грађана испод 50 посто имали су: делегација ЕУ, судство, Влада, НАТО, Скупштина, политичке партије и тзв. Црногорска православна црква.
У децембру, мање остварење констатујемо код свих. И то: војска за 14, 2 посто ( после учлањења у НАТО), СПЦ 11, 8 посто, Скупштина 10, 6 посто, политичке партије 11, 4 посто, предсједник 11, 2 посто( Филип Вујановић у марти 51, 7 посто, Мило Ђукановић у децембру 40, 5 посто) Влада 10 посто, НВО 8, 9 посто, НАТО 8, 2 посто, делагација ЕУ 6, 2 посто, судство 6,6 посто, полиција 6,2 посто, здравство 6 посто, ЦПЦ 3,5 посто, образовање 3,3 посто.
Највећи проблем је у томе што грађани немају повјерења у скупштину, Владу, предсједника, судство, политичке партије итд, што чини да је Црна Гора умјесто демократије запала у диктатуру.
Повјерење грађана у Скупштину са једном трећином указује на парламентарну диктатуру.
Држава без средње класе каква је Црна Гора не може бити ни демократија. Социјална правда и демократија су условљене категорије. Народ може без државе, а држава без народа не може, а не може ни демократија.
У демократији народ има право да влада сам собом, а не да га терорише мањина као што је случај у Црној Гори. О каквом се терору ради можда најбоље илуструје реченица психолога Ђукановића: „Ниједан политичар не зна како живи обичан народ у Црној Гори“.
Одговор на исти проблем дала је Асоцијација УН за борбу против сиромаштва, када је констатовала, да у Црној Гори 45 посто становника пати, а 45 посто се бори да преживи, обраћајући се свим медијима, али ниједан сем Вијести нијесу објавиле.
Посебно упозорење је било да ће број становника до 2050. бити смањен за 52 000. Претходном, додајмо да је на попису из 2011. године, констатовано смањење броја држављана у односу на пописано стање из 1991. за 26 901. Година 2017. и свака наредна памтиће се по најмањем броју новорођене дјеце и највећем броју умрлих од 1939. године. Стопа заведених бракова је најмања, а стопа разведених највећа у Европи.
Важно је истаћи да је од 1991. до 2017. број здраворођене дјеце по МОНСТАТ-у је износио 224 137, а број умрлих 149 037, и природни прираштај 75 100, а на попису из 2011. године регистровано је смањење броја држављана Црне Горе. Претходно упућује да је природно кретање становништво било негативно у истом периоду.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
