Црна Гора не брине за кризу: Највећа сметња за улазак у ЕУ је Ђукановић

Изјаву актуелног предсједника Француске Емануела Макрона „да нема проширење ЕУ јер ни садашњих 28 чланица не могу да се договоре“, црногорски политичари тумаче на различите начине, али су сагласни у једном – да је то званични став појединца а не Европске уније.

Зоран Микић, извршни директор ГП УРА, сматра да прије свега треба имати у виду да је поменута изјава француског предсједника Емануела Макрона, дата непосредно послије исцрпних неуспјешних консултација највиших званичника ЕУ о новим персоналним рјешењима који ће бити у наредном мандату на челу европских институција.

„Због тога исту доживљавамо као продукт тренутног разочарења и резигнације и као издвојено мишљење високог званичника једне од водећих земаља ЕУ. Сигурно смо да то није и званичан став ЕУ о питању даљег процеса проширења ЕУ на регион Западног Балкана посебно у свијетлу чињенице да смо у претходном периоду имали званичне поруке са бриселских адреса о томе да је Западни Балкан дио Европе и да треба бити интегрисан у породицу земаља Европске уније“, казао је Микић за портал ИН4С.

Према његовим ријечима, улазак Црне Горе и других земаља Западног Балкана у Европску унију је веома важан процес који ће пресудно утицати на стабилност и сарадњу у региону и помоћи процес регионалног помирења.

На питање да ли ће став Макрона, и цијела ситуација у Европском парламенту успорити или на дуже зауставити процес уласка Црне Горе у ЕУ, Микић каже да процес уласка Црне Горе у ЕУ неће заустављати нико осим нас самих.

„Дакле, ствар је јасна. Ако желимо у породицу земаља развијене Европе онда морамо испунити све услове за то. То значи прије свега апсолутна посвећеност владавини права, борби против корупције и организованог криминала, уз поштовање слобода појединаца. Ми смо видјели да су Извјештаји за Црну Гору, као и овај посљедњи, увијек исти по том питању годинама уназад и да владајућа већина није ништа урадила како би напредовали по овим питањима. Ако би се оваква политика наставила заигурно да Црна Гора не би ушла ни приближно у ЕУ око 2025. године“, оцјењује Микић.

Дакле, према његовим ријечима, нико из ЕУ неће ниједну земљу приморати да буде дио заједнице већ ће дати добронамјерене смјернице како друштво уредити и приближити га европским токовима.

„Ми мислимо да са постојећом вишедеценијском владајућом гарнитуром Црна Гора не може постати чланица Европске уније. Треба нагласити да су улазак Црне Горе у ЕУ отежале и “топло-хладне” игре актуелног предсједника Ђукановића у којима је у исто вријеме снажно подржавао ЕУ интеграције и изражавао еуроскептицизам, контрадикторне изјаве и компромитиујуће афере па повјерење међународних институција према њему више не постоји. Ђукановић одавно није и не може више бити патнер релеватних међународних адреса, а Црну Гору у Европску унију мора увести нова емократска власт“, наглашава Микић.

Станић (СДП): Већи дио обавеза у процесу приступања ЕУ је на нашој земљи

Саговорник портала ИН4С, портарол СДП Мирко Станић, каже да помно прате изјаве најзначајнијих европских лидера које су у везу са даљим процесом проширења ЕУ.

„Ово није прва изјава предсједника Макрона која је изречена у овом духу, али је свакако треба  схватитии у духу тренутног момента, уколико знамо да је процес формирања нове органа управљања ЕУ у току“, наглашава Станић.

Кад је у питању процес процес проступања Црне Горе у ЕУ, Станић каже да се он технички одвија задовољавајућим темпом, уколико само пратимо број отворених поглавља који је 32. од 34.

„ Међутим недостаје суштински напредак у испуњавању европских критеријума, посебно у областима 23 и 24. Такође, остаје да се отвори поглавље 27, посвећено заштити животне средине, гдје су потребна улагања стотина, ако не и милијарди еура“, оцјењује Станић.

У сваком случају, додаје он, већи дио обавеза у процесу приступања ЕУ је на нашој земљи, док се спољнополитчке поруке и односи морају с пажњом пратити.

Медојевић: ЕУ је у тешкој политичкој кризи

Са друге стране, лидер Покрета за Промјене Небојша Медојевић сматра да су избори за Европски парламент показали да је ЕУ у тешкој политичкој кризи и да ће лидери земаља чланица у наредном периоду морати да се позабаве унутрашњим реформама.

„Кључно питање легитимитета органа ЕУ је сада додатно изоштрено. Људи су гласали на изборима одређене политичаре и њихове програме, а онда су лидери партија у затвореним и тајним преговорима и трговинама предложили кандидате за најодговорније функције , за које нико није гласао. Ситуација око избора челних људи ЕУ у многоме подсјећа на распад СФРЈ или СССР када се на најодговорније функције на федералном нивоу шаљу кадрови без легитимитета и личног политичког ауторитета, који више раде на рушењу и деструкцији него на јачању федералних структура. Кандидат ЕПП, најјацег клуба посланика у ЕП Манфред Вебер је у унутарпартијским трговинама жртвован и тиме је погажена воља бирача који су гласали управо за њега и његов план реформи ЕУ“, објашава Медојевић.

Урсула вон дер Левен, Франс Тимерманс, Маргарет Вестагер, Марош Шефчович, Жозеп Борел, Чарлс Мичел су кандидати за челне функције у ЕУ, а да за њих нико није гласао, каже Медојевић.

Према његовим ријечима, ово ће само продубити кризу легитимитета у ЕУ и политика проширења неће бити на дневном реду.

„Овакав скандал ће само додатно ослабити ЕУ и блокирати рад институција. Политика проширења ће бити обустављена и прије ћемо видјети реформи ЕУ у правцу јачања националних држава него што ће неко озбиљно отворити питање проширења“, сматра Медојевић.

Такође, наглашава да у оваквом формати ЕУ нико неће ни разматрати проширење.

„Ја очекујем ескалацију кризе у ЕУ, блокаде, опструкције и јачање политичких снага које се залажу за радикалне реформе ЕУ. Сада већ постоји критична маса у ЕП политичких снага који оспоравају легитимитет овако изабраног органа ЕУ. Биће проблема одмах око избора оваквих кандидата . Тешко ће се постизати концензуси, а јавна мњења у земљама чланицама је све више против бирократије у Бриселу. Суверенисти и заговорници смањења моћи ЕК су све јачи у ЕП и њихови аргументи битно утичу и на креирање јавног мњења у државама чланицама“, закључио је Медојевић.

Да ли је све набројано довољна основа за претјерану тврдњу о опасности од распада ЕУ?

Шта да очекују кандидати за пријем у поодмаклим преговорима (међу којима су Црна Гора и Србија)? Шта тек они који чекају одобрење ЕУ за почетак преговора о придруживању – Албанија, Сјеверна Македонија, Босна и Херцеговина?

Остаје нам да сачекамо одговоре и расплет “ЕУ-чвора”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: