Црна Гора је васкрсла
Фото: ДАН
Присуство државног врха васкршњој литургији у Подгорици је тренутак историјске прекретнице — чин који симболише крај једне дуге окупације сопствене суштине. Народ, Црква и држава поново стоје заједно. Душа митрополита Амфилохија, духовног генерала отпора, данас мирно почива. Оно што је бранио – сада је ослобођено.
ПИШЕ: Миленко Јовановић
Деценијама је режим у Црној Гори водио једну опаку, хладну, али перфидну унутрашњу окупацију – не војну, већ идентитетску. Против Цркве. Против народа. Против историје. Све што је мирисало на завјет предака, на косовску етику, на Светог Василија и Његоша, било је систематски сатанизовано и гурнуто у подрум стида. Црна Гора је тада личила на човјека који се одриче мајке, само да би угодио страном старатељу.
И баш зато је слика са овогодишње васкршње литургије у Подгорици историјски чин, не протоколарни догађај. Та фотографија — са митрополитом Јоаникијем пред олтаром, окруженим народом, и политичким врхом државе који коначно стоји уз своју Цркву — има снагу документа о повратку слободе. Кад стоје заједно Црква, народ и држава – то је доказ да је неко побиједио. Да је борба успјела. Да је истина преживјела.
Данас, након деценија духовне окупације, први пут гледамо једну Црну Гору која више не бјежи од себе. Први пут након много година, више није срамота бити Србин у Црној Гори. Више није опасно вољети своју Цркву. Више не пријети хапшење ако пјеваш „Црна и Србија – то је једна фамилија“. Јер, борба коју је народ водио под барјацима Светог Василија, у молитвеним литијама које су потресле свијет, данас добија своју институционалну потврду.
А почело је, од посланика Демократског фронта предвођених Андријом Мандићем који је први подигао барјак и позвао на отпор, а настављено од Цркве. Од митрополита Амфилохија, чији су говори били снажнији од сваке резолуције, а штап којим је ударао по душама био тежи од сваког државног печата. Тај човјек, који је био и владика и пастир и пророк и побуњеник, водио је народ кроз тешко доба. Са трпљењем светитеља и снагом невиђеног војсковође до тада, стао је пред силу и рекао: „Не дамо светиње“. Данас, из небеске Црне Горе, он гледа овај Васкрс и зна – народ га је чуо, и побиједио.
Јер, Васкрс у Подгорици више није само литургија. То је политичка порука. То је духовна објава. То је нова страна у историји земље која је дуго била талац власти која ју је презирала. Онај ко се сјећа само неколико година уназад, сјећа се и клевета, и покушаја отимања храмова, и монтираних закона, и сузаваца на црквене поворке. Данас, умјесто сузаваца – свијеће. Умјесто хапшења – благослов. Умјесто страха – нада.
Црна Гора данас има прилику да постане оно што никад није смијела – да буде своја. Да помири себе са собом. Да врати свето у свакодневицу, и историју у темељ. А то није могуће без Српске православне цркве – не као „вјерске заједнице“, него као народне душе. Као браника смисла, памћења и трајања.
У томе је и највећи страх бившег режима. Они који су хтјели да измисле неку нову, пластичну, непостојећу цркву, знали су да да је ипак Српска православна црква та која све држи. Па су хтјели да је сломе. Нису успјели. Јер Црква није структура, него предање. Није институција, него завјет. Није политика, него истина. А истина не пристаје на прогон, нити на понижење. Она чека свој час – и ево га.
Зато, овај Васкрс је више од празника. Он је печат побједе. Он је порука да нема више назад – ни у мрак, ни у безличност, ни у туђину. Ово је потврда да Црна Гора има душу. Да има народ. Да има част.
И на крају – има и Цркву.
А кад се све то сабере – онда има и будућност.
Христос Васкрсе!!!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Хоће ли Господ Бог дати да се већ једном ратосиљамо од те измишљене нације Црногорске и почнемо да живимо онако како су живели наши славни преци , као брћа као Срби .
Dolazio je i Milo nekad kada mu je bilo potrebno , tako i ta dvojica su tu sa istim poštovanjem SPC kao i prethodnik.. Ništa im ja ne vjerujem . Protiv svih vrijednosti SPC je evropski dvojac . Za neko vrijeme ne bih se čudio ponovnom nekom napadu na crkvu kao u vrijeme DPS-a. Nema jezika , nema promjene sekulinih i ranjovih znamenja, fašističke tekovine su u toku .. Sve u svemu tekst veze sa istinom nema . Fariseja je puno u CG..
Lijepo je vidjeti pun hram vjernika. A da li su zaista svi pravi vjernici?
Lijepo obucene gispodje, pristojno za hram!
Imaju materijalnog i previse. I kipi materijalizam previse.
A vjerujem, nijesu nikad ucinili neko dobro: da jednu platu godisnje poklone npr. Porodici sa 3, 4 ili 5 -oro djece za polazak u skolu?
I ova gospodja Mandic je zavrsila metalurgiju, kao i ja i jos mnogi. I gospodja radi u IT bransi, a mi ne mogasmo nigdje,pa ni u trgovini, jer: pa gdje sa metalurgijom, vjeciti odgovor od tkz “ nadleznih“ .
Ps:
materijalizam i crkva? Ne Idee . Ali i crkva i svi oko nje materijalsti postaju.
I mnogi u crkvi i oko nje nje, i politicari i politika,, samo za “ svoju ‘ adnjicu
Muka mi od tih Kamera i pracenja svakog oholog politicara, njihove svakodnevne prezentacije, . Politicar- svaki prvi korak u politiku je i posljednji izgubljeni ljudski korak. Gube sve ljudske osobine i postaju hihene. Bez obzira na partiju, pih pih pih
Ваистину Воскресе. Али се нимало не слажем да је тме што су се појавили заједно знак Васкршења. Знак би био да раде у интересу и грађана и државе а то ко год није слијеп види да не раде. Мицхеј и Јаков ко рогиви у врећи. А обојица издали Србске интересе иако су дошли на власт превасходно Србским гласовима. Идеологија им је иста као код ДПСа. Признање геноцида у Сребреници, признање Косова, санкције Русији и подржавање Бандерине Украјине. Недостатак жеље да се призна Србски језик којим и они говоре како су рекли. Мицхеј попу Мила хоће да распрода још ово мало што је остало од ЦГ. Да ни Манду неправедно не прескочимо. Од када је засио у фотељу , Све је мање заинтересован за Србске интересе осим декларативно. Из Цркве није излазио ни Криви био пријатељ са блаженопочившим Митрополитом Амфилохијем па није хтио потписати ТУ. А Амфилохијев избор је он био за мандатара. Ово јуче је фарса или случајност што су дошли у исту богомољу. Јутрос ће свак на своју страну и да се пљују и на Бога и народ забораве
Имаш донекле право Милане, али сам чин и слика је за поздрав. У том контексту и доживљавам овај осврт. Битно је да нису код Мираша, а за остало морамо бити стрпљиви. Зна се добро ко су Мицкеј и овај сељак ментални од Јадова пардона Јакова
Da, i jako je dobro i vazno da je onaj Juda od Zdravka koji je podvaljen mitropolitu, ipak brzo prepoznat kao Juda i najuren i predat prokletstvu. Zdravko prekrečeni.
ZDRAVINJO PROTUVA PIJANA NE POMINJAT VIŠE I U PAMET SE DA NAM VIŠE NIKAD NE POTURE KUKAVIČIJE JAJE KAO ŠTO NEKI KTITORI UVALIŠE PROTUVU PIJANU
Fantasticno receno. Ovo je, uz sve mabe i zamjerke koje se mogu imati, onaj momenat kada mozemo reci da je borba i pobjeda 30.avgusta imala smisla, iako tada niko nije znao za Spajica i Milatovica. Bravo ljudi.