Crkva na prodaju: Ko plaća Ukrajinske raskolnike?

Ukrajinski raskoljnici, na čelu sa samoproklamovanim kijevskim patrijarhom Filaretom, već dugo su poznati po svom stremljenju da unište pravoslavlje u zemlji koje se i bez toga, naporima vlasti, urušava već četiri godine.

Kako se ispostavilo, istorija UPC Kijevske patrijaršije, o kojoj je malo ljudi znalo pre skandala sa autokefalijom, je mnogo duža i komplikovanija nego što se činilo na prvi pogled. Sve to je postalo poznato zahvaljujući arhivama Službe bezbednosti Ukrajine, koji su ostali u Donjecku. Njima sada raspolaže Ministarstvo državne bezbednosti DNR-a.

Službenici SBU su pratili versku organizaciju dugo, što potvrđuje višestrani izveštaj o aktivnostima njene ćelije u Donjecku. Pronađeni dokument datira iz 2010. godine, kada su u Ukrajini održani predsednički izbori. Pored toga, neke stavke arhivskog dokumenta ukazuju na to da je nadzor trajao mnogo godina. Iz ovoga se može zaključiti da su se još tada opozicija i njeni „zapadni partneri“ angažovali i bili po svim frontovima nakon neuspeha tzv. „Narandžaste revolucije“ sa svojim neuspelim predsednikom Viktorom Juščenkom.

Dokument je u stvari izveštaj o aktivnostima, kako donjecke ćelije UPC KP tako i celokupne organizacije.

Prema izveštaju, Kijevska patrijaršija ima bogatu prošlost povezanu ne samo sa slavljenjem Boga, već i sa mnogim nacističkim formacijama u zemlji.

U izveštaju se navodi da je „cilj stvaranja organizacije — ujedinjenje aktivnih članova UPC-KP, oživljavanje duhovnih tradicija kozaka, proučavanje istorije ukrajinske crkve, kao i sprovođenje javnih aktivnosti koje bi ukazale na ‘pravu ukrajinsku istoriju“.

Umesto da svetu prenose reč Božju, Kijevska patrijaršija se bavila običnom proukrajinskom propagandom, par godina pre „dostojanstvene revolucije“. Prema podacima SBU može se reći da su se za pravoslavlje, pa čak i za autokefalnost Filareta interesovali u manjem stepenu, jer su još 2008./2009. godine, tokom pregovora sa Carigradskom patrijaršijom, mogli da reše to pitanje.

„Vaseljenski patrijarh Vartolomej Prvi predložio je određenim verskim objekatima da se privremeno pridruže Vaseljenskoj Patrijaršiji pod statusom Ukrajinske mitropolije, što će rešiti problem kanonizacije“, piše u izveštaju.

A to znači da bi već za 5 godina Vartolomej mogao da obezbedi autokefaliju UPC-KP. U tom slučaju, uslovio je Vartolomej, šefa nadbiskupije bi izabrao carigradski patrijarh iz redova tri predstavnika UPC-KP i ukrajinske autokefalne pravoslavne crkve — drugog nepriznatog verskog udruženja u zemlji. Raskoljnik Filaret je, vođen ambicioznošću, odbio ponudu.

Vartolomej je tokom posete Ruskoj pravoslavnoj crkvi 2010. godine izjavio da ni Kijevska patrijarhija ni UAPC ne bi trebalo da pokušavaju da se odvoje. To znači da je još pre osam godina, Vaseljenski patrijarh stavio tačku na ovo pitanje, što Filareta ni dan danas ne sprečava da „radi svoj posao“.

Međutim, postojanje UPC-KP nije bilo zbog pravoslavlja, već zbog običnog profita. Filaret je, sudeći po tom dokumentu, više težio politici nego religiji, i svoju organizaciju je upravo za to i pripremao — da privuče pažnju potencijalnih sponzora. Na kraju krajeva, čak je i SBU primetio da je glavni problem Filareta i njegove zajednice oduvek bio nedostatak novca, kao i to da je bio spreman da uradi bilo šta da bi rešio tu situaciju. Našao je svoje sponzore u licu Julije Timošenko i njene partije „Otadžbina“, kao i „Narodne unije naše Ukrajine“ Viktora Juščenka. Nadbiskup Sergej je čak bio i lice od poverenja Timošenkovoj u Donjecku tokom izbora 2010. godine.

U izveštaju specijalnih službi postoji i stavka „Administrativnu resurs“, što, s obzirom da se radi o navodnoj verskoj zajednici, može izgledati čudno. Ovde specijalne službe procenjuju uticaj Donjecke ćelije UPC KP na lokalne zvaničnike. Tu se posebno istakao episkop Vsevolod, koji je sarađivao sa regionalnom upravom „kako bi se skrenula pažnja na UPC-KP u regionu i stvaranje publiciteta oko ove verske strukture“. Međutim, ta saradnja je u većini slučajeva značila pokušaj diskreditacije kanonske crkve u regionu.

Kijevska Patrijaršija je, sarađujući sa opozicijom, još tada pokušala da okrivi niz zvaničnika za „povrede prava vernika“, pozivajući se na nekoliko parohijana raskoljničke crkve.

Da bi ostvario svoje sebične ciljeve, Filaretu je bilo malo „administrativnog resursa“, tako da se Kijevska Patrijaršija obratila ukrajinskim nacionalističkim formacijama. U izveštaju se navodi da određeni broj „predstavnika UPC-KP Donjecke eparhije održava kontakte sa predstavnicima građanskih i političkih struktura nacionalističke orijentacije“.

Na spisku tih struktura je i Kongres ukrajinskih nacionalista — desničarska stranka koju je osnovao 1992. godine pristalica OUN (Organizacija ukrajinskih nacionalista)*, koja je poznata po tome što ne krije svoje nacističke ideje i veliča Hitlera u Vrhovnoj Radi.

Zatim sledi stranka poznatog radikala Olega Tjagniboka „Sloboda“ i UNA-UNSO (Ukrajinska nacionalna skupština — Ukrajinska narodna samoodbrana). UNA-UNSO je pod vođstvom sovjetskog disidenta Šuheviča, prestala da postoji 2014. godine, i ustupila je mesto „Desnom sektoru*.

Sledeći na listi su „Patriot Ukrajine“ — otvoreno neonacističke paravojna organizacija, koja 2014. godini postaje „Desni sektor“. Upravo su te „patriote“ marta 2014. otvorile vatru na demonstrante u Harkovu, a kasnije je njihov, sada bivši član, Andrej Biletski postao narodni poslanik, a drugi — Vadim Trojan — bivši pripadnik kaznenog bataljona „Azov“, uz pomoć starog prijatelja Arsena Avakova, dobio dobro mesto u upravi Nacionalne policije Ukrajine.

Iz svega ovoga vidimo da je od verske zajednice dugo vremena stvaran nacionalistički placdarm, sredstvo za političku borbu. Filaret je, nakon što je izdao kanone pravoslavlja, obezbedio egzistenciju pod pokroviteljstvom kijevskih vlasti, ali se postavlja pitanje koliko će dugo takva saradnja trajati, s obzirom na lošu perspektivu Petra Porošenka na predstojećim izborima?

Ipak, UPC-KP je poslužila kijevskom režimu i napravila pravoslavni razdor.

Izvor: nevs-front.info