Чланство у НАТО повлачи саучесништво у злочинима

Треће октобра НАТО авиони су засули бомбама болницу у Кундузу у Авганистану. Бомбардовање је према изјавама очевидаца трајало најмање пола сата.

Поменута болница је под контролом међународне организације „Љекари без граница“. И иако је НАТО авантура у Авганистану почела 2001, видимо да и данас, 14 година послије, талибани и даље постоје, а цивили гину под савезничким бомбама.

У тренутку писања овог текста побројано је 20 жртава (сви цивили, међу којима и троје дјеце), 30 људи је озбиљно повређено, а много више пацијената и особља се засад води као нестало. Треба истаћи да су Љекари без граница благовремено свим зараћеним странама доставили ГПС податке о болници, те да је морало бити јасно да се ради о цивилном, хуманитарном објекту. И поред тога, најнапредније наоружање алијансе је послало нове цивиле у прерану смрт, а становнике Кундуза оставило без једне од ријетких болница.

Противницима НАТО интеграција у Црној Гори се често спочитава да злоупотребљавају Мурино и бол његових становника. Зато бих желио да у овом тексту, на пет минута заборавимо на Мурино, као да се никад није десило. Можемо зато да погледамо фотографије згаришта у Кундузу, и упитамо се шта чланство у војном савезу значи? Иако не би тамо били наши војници за командама авиона, и поготово наше војно особље не би учествовало у планирању операција, опет се мора признати одговорност свих чланица за сваки злочин који се током њених операција изврши.

Иако многе владе у Другом свјетском рату нису имале на својој територији концентрационе логоре, нити су вршиле чистке оне су и дан данас жигосане термином колаборационисти, било да се ради о француској влади у Вишију, о норвешком Квислингу или о Милану Недићу. Бити савезник, бити члан неке војне алијансе повлачи са собом моралне реперкусије по којем сваки злочин припада свим чланицама, било да су директно или индиректно укључене. Тако да ће и грађани Црне Горе, у случају чланства, можда први пут у својој историји, постати саучесници агресија, бомбардовања, ширења империјалних интереса прије свега САД-а, и наравно бити једни од потписника срамних изјава о „колатералној штети“.

Заборавимо Мурино и помислимо на секунд да је уништење болнице у Кундузу несрећан случај. Шта ћемо онда са убиством 12 сватова близу града Рада у Јемену 12 децембра 2013 године, када су амерички дронови погодили свадбену колону која је ишла по младу? Шта ћемо са бомбардовањем сватова у Дех Бали у Авганистану јула 2008. године, када је стралао 47 цивила, углавном жена и дјеце који су пратили младу на свадбу? Треба поменути и свадбу у Вех Багту новембра 2008. године, када су дронови погодили свадбу у сред церемоније, усмртивши 63 људи, од којих је 37 жена и дјеце. Да не буде да говорим само о свадбама, ту је и бомбардовање градића Мајер у Либији августа 2011. године, гдје је страдало макар 30 цивила.

Ова листа може ићи унедоглед, притом говорећи само о НАТО интервенцијама, ако би говорили о војним авантурама чланица онда број страдалих цивила сигурно премашује становништво читаве Црне Горе (поменимо само масакр у вијетнамском селу Ми Лаи гдје су амерички војници масакрирали 504 цивила). Треба такође имати у виду да НАТО посједује најмодерније наоружање, да има подршку најпрецизнијих сателита, снимака и да је вјероватно било могуће да се сваки од ових злочина избјегне.

Зато треба рећи да Мурино није случајност, него правило за сваку НАТО интервенцију у којој цивили, обични људи као ви и ја страдају у циљу спровођења интереса оних којима је у циљу да продаја оружја не опадне а да цијена барела нафте буде на жељеној разини за тај период. Знајте да се чланство у НАТО савезу плаћа тако да ће макар један цент вашег новца бити употребљен да се финансира бомбардовање болница, свадби, стамбених зграда.

Чланство у војном савезу не значи више туриста или инвеститора што статистички подаци јасно указују (прилив директних страних инвестиција у Хрватској је вишеструко опао од 2009 године и чланства у НАТО), чланство у војном савезу, нарочито када си мала држава као што смо ми, значи саучесништво у бомбардовањима, убиствима, спровођењу интереса који су хиљадама километара удаљени од Подгорице, Бара, Никшића и других црногорских градова.

Пише: Стефан Ђукић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: