Циљ оправдава средства: Подзаконским актима крше Устав у страху од литија
1 min read
фото: EПA-EФE/Борис Пејовић
Предсједник Владе Црна Горе Душко Марковић поручио је да је Црна Гора „демократско друштво европских и евроатлантских вриједности у којем су дозвољена јавна окупљања док год она не угрожавају права других“. О каквим он то вриједностима прича, о каквом праву, о којој демократији, све што ради Влада на чијем је челу, далеко је од вриједности, демократије, права и правде. Осим ако не мисли на права малог броја људи, блиских њему и његовом Господару?
Наиме, мјере које подразумјевају ограничење људских права дефинисаних Уставом НЕ МОГУ трајати дуже од околности које су довеле до привремене суспензије обима тих мјера. Да би се уопште прогласиле, мора бити утврђено ВАНРЕДНО СТАЊЕ. Нема ту препорука, овог-оног. Тренутком обуставе ванредног и ратног стања, противуставно је ограничавати на било који начин људска права.
Ванредна ситуација, која се дефинише у Закону о заштити становништва од заразних болести не постоји као Уставна категорија. Јасно је Постоји само ванредно стање као могућност ограничавања људских права. Све то на страну. Црна Гора је прогласила крај епидемије (на страну што ми епидемију нисмо ни имали узевши у обзир број обољелих и преминулих). Самим тим се има сматрати да су престале околности које у довеле до упитно легитимног дјеловања НКТ.
Закон о заштити од заразних болести, као нижи акт, не може дефинисати узимање права јасно дефинисаних вишим актима, при том користећи институт који није као такав препознат у Уставу, што мора бити имајући у виду обим ускраћивања људских права.
Но, “мјере” које ускраћују људска права, у случају када не постоји ванредно стање нити ситуација јер је проглашен крај епидемије, једноставно нису и не могу бити правно обавезујуће.
samo jedno svaka ti cast na obavjestenju ovako njih treba drati nemogu se umni ljudi varati . zacepio si im usta. jos jednom svaka cast .
Нема епиденије, нема ванредног стања следи и да нема забране окупљања. мило и дуле су у сукобу не само са уставом и законом већ и са самим собом. мило не зна да ли да бежи из ЦГ или да се бори да одржи власт. душко би и да остане на власти, али ако некако може без мила, а опет без њега тешко, а да бежи… опет где да бежи.