Ћилибар са морског дна могао би садржати трагове цунамија од пре 115 милиона година

Ћилибар који се налази на морском дну могао би садржати трагове цунамија од пре 115 милиона година јер формације у смоли дрвећа указују на масивне таласе који су усисали шуму у море, указује студија објављена у часопису „Scientific Reports“.

Плоча смеђе-сивог камена у каменоломима у Северном Јапану прекривена је слојем златног ћилибара, а фосилизована смола дрвећа је настала услед масивног цунамија, сугеришу истраживачи који су учествовали у студији, преноси Сајенс њуз.

Ови седименти, откривени из каменолома у Јапану, некада су били на дубоком морском дну.Формације у златној смоли указују на древне цунамије, наводе учесници студије.

Наводе да таласасти обрасци у ћилибару старом 115 милиона година указују на то да је давно цунами поплавио данашњи северни Јапан.

Научници су недавно анализирали седименте вађене из рудника песка на најсевернијем јапанском острву Хокаидо.

Геолог из Националног института за напредну индустријску науку и технологију у Цукуби, у Јапану Аја Кубота каже да је то налазиште, које се налазило на дну Тихог океана пре отприлике 115 милиона година, донело неочекивано откриће.

„Наиме, пронашли смо чудан облик ћилибара“, истиче Кубота.

Геолог у Вашингтон Си Гранту у Сијетлу и веза у Центру за истраживање цунамија Националне управе за океане и атмосферу Кери Гарисон-Лејни објашњава да су слојеви ћилибара, са карактеристичном наранџастом нијансом, лежали испресецани са тамнијим слојевима пешчара.

Истиче да су анализе визуелним и ултраљубичастим светлом откриле да се ћилибар на чудан начин испреплиће са пешчаром.

„Конкретно, фосилизована смола формира облике познате као ‘структуре пламена’. Ови облици, који подсећају на пламен или таласе који се уздижу, формирају се када се материјал различитих густина вертикално таложи.  Генерално, они ће се формирати када се гушћи слој таложи преко мекшег слоја“, каже Кери Гарисон-Лејни.

Тим је закључио да уочавање таквих структура пламена сугерише да је ћилибар морао бити мекан када је таложен на морском дну, тако да се испреплетао са пешчаром.

Учесници студије објашњавају да пошто се смола дрвећа формира на копну и стврдњава за само око недељу дана када је изложена ваздуху, нешто је морало брзо транспортовати ту свежу смолу у море и послати је на дно океана, где је остала довољно мекана да формира структуре пламена пре него што се на крају фосилизовала.

То сазнање, повезано са истовременим открићем тима фосилизованих биљних остатака и дрвета дужине преко једног метра у истим седиментима, навело је Куботу и њене сараднике да претпоставе да виде последице неколико древних цунамија, од којих је сваки таложио слој дрвета богатог смолом на морском дну.

Истраживачи су искључили мањи догађај попут поплаве, јер анализирани седименти нису показивали карактеристичан потпис поплаве већих честица на врху мањих честица.

Гарисон-Лејни истиче да је ново размишљати о коришћењу ћилибара као индикатора древних цунамија, али истиче да је потребно више доказа пре него што се овај случај затвори.

За почетак, цунами би утицао на широко подручје, тако да је испитивање већег дела ових наслага ћилибара важно.

Гарисон-Лејни је такође скептична према идеји да би смола дрвета остала мекана када би била изложена хладним водама дубоког океана.

Цунами могу бити разорни и, за све живо у близини, често застрашујући. Али физичка штета коју наносе ови џиновски таласи на крају еродира, обично остављајући мало доказа о свом проласку.

Као резултат тога, постоје оскудни записи о цунамијима који сежу даље од тренутне геолошке епохе, која је почела пре отприлике 12.000 година.

Ту долази до изражаја ћилибар. Смола дрвета је позната по својој издржљивости, а много тога је научено из древних узорака супстанце и створења која су имала несрећу да буду заробљена у њој.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: