CIA & LSD

Priča o opitima kontrole uma počinje 19. aprila 1943. u 4,20 poslepodne, kada je Albert Hofman (Albert Hofmann, 1906–2008), švajcarski biohemičar tada zaposlen u farmaceutskoj fabrici „Sandoz Pharmaceuticals“ u Bazelu (danas „Novartis“), opita radi, namerno progutao 250 miligrama dietilamida lizerginske kiseline-25 (Lysergic acid diethylamide, skraćeno LSD), hemijskog jedinjenja koje je prvi put sintetizovao davne 1938. iz parazitske gljive ergot.

Autor: Dragan R. Mlađenović

Neobične senzacije

Ovim opitom na sebi, Albert Hofman je želeo da potvrdi i istraži „neobične senzacije“ koje je osetio tri dana ranije, kada je slučajno upio nekoliko kapi hemikalije kroz vrhove prstiju.
Hofman je kasnije u svojim memoarima „LSD, moje problematično dete“ (1979), opisao potencijal supstance za neurološke i psihijatrijske studije; u knjizi je opisao halucinacije izazvane svojim „problematičnim detetom“: „Osećao sam se uronjenim u beskrajni tok čudesnih slika, neverovatnih oblika sa intenzivnom kaleidoskopskom igrom boja“.
Za razliku od farmaceuta u „Sandocu“, koje Hofmanovo „epohalno“ otkriće nije izazvalo ni najmanji interes, stručnjaci širom sveta su Hofmanovo otkriće zaista ocenili kao epohalno. U narednih desetak godina, istraživači širom sveta objavili su više od hiljadu studija, verujući da LSD može uspešno da izleči poremećaje kao što su shizofrenija, autizam, depresija, alkoholizam i slične mentalne smetnje i bolesti.
No, već krajem 40-tih godina bilo je jasno da Hofmanovo otkriće dietilamida lizerginske kiseline-25 (LSD) ne leči i ne ublažava mentalne poremećaje, ali se s druge strane pokazalo da u rukama skrivenih struktura koje žele da vladaju svetom u sklopu tajnog projekta „Četvrti Rajh“, ova hemijska supstanca (LSD) pruža moćno sredstvo globalne dominacije čijom se upotrebom može ostvariti kontrola uma svakog čoveka na planeti.
Promena strukture ličnosti
Narkotik LSD je 1949. godine iz švajcarskog „Sandoca“ u Ameriku doneo dr Maks Rinkel, imigrant iz Hitlerove Nemačke.
Već te 1949. godine američka Centralna obaveštajna agencija (Central Intelligence Agency, skraćeno CIA) pokrenula je projekat „Plava ptica“ („Blue Bird“). Zadatak i cilj je bio da se uz pomoć droge LSD utvrdi da li je moguća „upotrebljiva promena ličnosti“ u svrhe špijunaže.
Posle dve godine (1951) projekat „Plava ptica“ menja ime u projekat „Artičoka“ koji je bio „napredniji“, jer je uz (najčešće nesvesnu) upotrebu narkotika LSD dovodio subjekta u stanje transa, a posthipnotička sugestija bila je zatvorena amnezijom pacijenta koji se ničega nije sećao.
Oktobra 1952. godine CIA je započela projekat MK DELTA („mind control Delta“) čiji je zadatak i cilj bila primena droge LSD u tajnim američkim operacijama.
Jedan memorandum iz 1955. godine precizira ciljeve MK ULTRA programa, pokazujući, doslovno i metaforički, pravu nacističku bezdušnost. Evo nekoliko najvažnijih ciljeva ovog mračnog programa:
• Promovisati nelogično razmišljanje da bi se subjekt diskreditovao u javnosti;
• Povećati sposobnost pojedinca da izdrži uskraćivanje, torturu i prinudu u toku istrage i takozvanog „ispiranja mozga“;
• Stvoriti amneziju za prethodne događaje i događaje koji su u toku (setimo se da se Li Osvald, navodni atentator na predsednika DŽ. F. Kenedija u novembru 1963. u Dalasu – Teksas, nije NIČEGA SEĆAO!);
• Stvoriti šok i zbunjenost u dužem razdoblju i sposobnost za tajnu upotrebu;
• Promeniti strukturu ličnosti na takav način da tendencija primaoca bude da postane zavisan od druge osobe; (itd…)
Bilo je mnogo „prominentnih“ naučnika koji su za rad u programu MKULTRA regrutovani iz redova više od 1.600 naučnika i inženjera nacista koji su stigli u SAD kroz program „Spajalica“ („Paperclip”).
Naslednik MK DELTE bio je valjda najmračniji i najtrajniji projekat nazvan MK ULTRA („Mind Control Ultra“) započet aprila 1953. kada je CIA vodio Alen Dals (Allen Welsh Dulles, 1893–1969), poverljivi agent Rokfelerovog bratstva i glavni ideolog „hladnog rata“, a formalno okončan negde posle 1966. O kakvom je projektu reč, govori podatak da je 1966. godine Ričard Helms, tadašnji direktor CIA, naredio da se unište dosijea ovog programa, iako je on nastavljen pod novim imenom i sadržajem (MK NAOMI i MK SEARCH). Svi su ovi tajni programi imali zadatak da uz upotrebu droge LSD razviju tehnike za kontrolu ljudskog uma i ponašanja, što je za finalni cilj imalo ZOMBIRANJE ČOVEČANSTVA kako bi se njime lakše upravljalo i vladalo.
Tako to oni rade
Tek je 1977. godine sazvan Komitet za obaveštajne poslove američkog Senata, koji je tek tada prvi put pokušao da sazna i javno dokumentuje šta se sve dešavalo u okviru mračnog programa MKULTRA. U svom svedočenju pred Komitetom, senator Edvard Kenedi, brat ubijenog predsednika Džona F. Kenedija, između ostalog je rekao sledeće:
„Možda je najviše uznemirenja izazvala činjenica da raspon opita nad ljudskim bićima nije poznat. Dokumentacija o ovim tajnim aktivnostima uništena je u januaru 1973. godine po nalogu tadašnjeg direktora CIA Ričarda Helmsa. Uprkos upornog istraživanja Podkomiteta za zdravstvo i Komiteta za obaveštajne poslove, dodatna dokumentacija ili informacija nije pronađena. I niko, nijedan pojedinac nije pronađen a da se sećao pojedinosti, čak ni direktor CIA koji je naredio uništenje dokumentacije, nijedan rukovodilac programa, niti jedan od njihovih saradnika…“
Kongresna komisija je ipak uspela da utvrdi da je kroz zlokobni program MKULTRA prošlo čak oko 23 hiljade nevoljnih i nesvesnih ljudi. Štaviše, oni koji su radili na odkrivanju i razobličenju ovog dijaboličnog programa, tvrdili su da je ovaj broj neverovatno podcenio stvarni broj žrtava tih stravičnih nacističkih eksperimenata.
Ali, avaj! Niko od „naučnika“ nije kažnjen. Tako to radi CIA, tajna služba i „država u državi“. Danas, naslućujemo, ovi šegrti nepomenika i dalje vrše nacističke opite zombiranja čovečanstva, i – ne odgovaraju nikome.