Četvrt veka tokom kojih je jedan čovek promenio Rusiju i zaokrenuo – svetsku istoriju

Prošlo je tačno četvrt veka otkako Vladimir Putin prvi put izabran za predsednika Rusije.2000.

Polaganjem zakletve na svečanosti u Kremlju, 7. maja 2020. godine,  Vladimir Putin zvanično preuzeo Funkciju predsjednika Ruske Federacije.

Može se reći da se radi o čoveku koji je obeležio, ne samo rusku, nego i svetsku istoriju. Rusija je tokom proteklih dvadeset i pet godina značajno transformisana, a uloga Putina u tom procesu bila je presudna.

Tada verovatno niko nije mogao da predvidi da će on obeležiti jednu istorijsku epohu. A obeležio ju je i ostavio dubok trag, ne samo u ruskoj, već i svetskoj politici.

Presudno uticao na preporod Rusije

Kada je nešto ranije, avgusta 1999, ruska Državna duma izabrala Putina za premijera, niko nije verovao da će se on na tom mestu dugo održati, jer je za osamnaest meseci pre njegovog izbora na čelu ruske vlade promenjeno pet ljudi, podseća profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka i rukovodilac Centra za ruske studije tog fakulteta, dr Siniša Atlagić.

„Međutim, posle dvadeset pet godina možemo govoriti o čoveku koji je u potpunosti obeležio svetsku istoriju. U poslednjih četvrt veka Rusija je značajno promenjena“, ocenjuje on i dodaje da je prvi izazov za Putina bio rat u Čečeniji.

„Čini mi se da je uloga Vladimira Putina, snaga njegovog imidža i organizacijske sposobnosti da zaustavi taj rat, bila presudna u tom trenutku. Kakva li bi Rusija bila danas u teritorijalnom smislu – on je tada bukvalno spasavao zemlju od raspada“, ističe Atlagić.

Već 2007, tokom svog drugog predsedničkog mandata, Vladimir Putin je mogao da se obrati zapadnim političarima na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji na ravnoj nozi. U tom čuvenom govoru on je naznačio glavne pravce kretanja ruske spoljne politike i upozorio da Rusija doživljava širenje NATO-a na istok kao pretnju.

Rusija je, dakle, svega sedam godina posle Putinovog izbora imala dovoljno potencijala i snage da ne pristaje na svet koji ide u pravcu koji su zacrtali zapadni političari – Putin je u tom trenutku vojno podigao zemlju do tog nivoa da je mogao da se suprotstavi Zapadu.

„I u ekonomskom pogledu, Rusija je potpuno preporođena. Rusija je danas tehnološki razvijena država“, ističe Atlagić.

Najveće priznanje stiglo iz Vašingtona

Ali, čini se da niko nije dao veće priznanje Putinu od Amerikanaca – državni sekretar Marko Rubio priznao je pre nekoliko nedelja da je Rusija globalna sila.

„To smo od Amerikanaca čuli prvi put posle trideset-četrdeset godina, a to je prevashodno zasluga Vladimira Putina. U tom smislu i svet se značajno promenio. Sadašnji pregovori (u Saudijskoj Arabiji) nisu samo pregovori između SAD i Rusije, već su pregovori o dve slike sveta i to govori o tome koliki je značaj Vladimira Putina na globalnom planu“, konstatuje naš sagovornik.

Dolazak Vladimira Putina na čelo Rusije 2000. zanimljiv je primer za istraživače koje zanima uloga istorijskih ličnosti u sveukupnog istoriji, kaže istoričar, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Miloš Ković.

„Upravo je njegov dolazak na vlast primer koliko ličnosti mogu da utiču na istorijska kretanja“, ističe on.

Prema njegovim rečima, pogled iz Srbije nužno je usmeren ka svetskim kretanjima i posledicama u međunarodnim odnosima, sudbini Balkana i srpskog naroda – u tome se vidi ogromna promena.

„Do 2000. živimo u unipolarnom svetu. Već tada se videlo da će neke države, kao što je Kina, izrasti u velike sile. Međutim, od dolaska Vladimira Putina na vlast može da se prati proces promene međunarodnog poretka, iz unipolarnog, koji je vodio u neprekidne ratove NATO zemalja protiv „neposlušnih“ država, da bismo dobili poredak u kome se Rusija vratila na mesto koje joj u istoriji međunarodnih odnosa, bar od 17. i početka 18. i veka pripada“, objašnjava Ković.

Radi se o putu u pravedniji poredak, pre svega pravedniji iz perspektive manjih zemalja koje se ne slažu sa diktatima i nisu spremne da služe interesima SAD, Nemačke, Velike Britanije, Francuske i ostalih zapadnih zemalja, zaključuje naš sagovornik.

Politička karijera aktuelnog ruskog predsednika počela je 1990. u rodnom Sankt Peterburgu, gde je bio savetnik tadašnjeg gradonačelnika Anatolija Sobčaka, jednog od istaknutih zagovornika društvenih i ekonomskih reformi u Sovjetskom Savezu.

U Moskvu prelazi 1996, gde obavlja dužnosti direktora Federalne službe bezbednosti, sekretara Saveta bezbednosti Rusije, a potom i premijera. Vršilac dužnosti predsednika postao je na novu 2000. godinu, kada je tadašnji predsednik Boris Jeljcin podneo ostavku. Na izborima održanim 26. marta 2000, Vladimir Putin je pobedio sa osvojenih 53,44 odsto glasova.

Predsedničku funkciju obavljao je do 2008, kada je ponovo preuzeo funkciju premijera, da bi 2012. ponovo bio izabran za predsednika i na tom mestu ostao do danas, prenosi Sputnik.