Четири суперхероја из руских епова

Урал-батир међу Башкирима ужива такву славу да се и њихов национали еп тако зове. Цијелог живота овај јунак пожртвовано се борио против разних злих сила и змајева, штитећи људски род, био добар и редовно праштао свом злом брату Шуљгену, који је прешао на демонску страну. Људи су листом волели Урала и слиједили свог хероја.

Његово послање било је да побједи саму Смрт како људи не би умирали, већ вјечно живјели. Међутим једном је срео бесмртног старца, уморног од живота, који му је рекао: Оно што називамо Срмћу, оно што смо навикли да сматрамо злом, само је вјечни поредак ствари… На свијету постоји само једно, што не умире и остаје вјечно младо, а то је добро.

Урал-батирова душа нашла је мир, а срећа га обузела.

Скончао је жртвујући се. Попио је цијело језеро, у коме су се притајили дивови и зли дуси, како би заштитио људе од ала које су му изгризле утробу. Наредивши људима да живе правично и у миру, умро је Урал батир, сахрањен је на високој планини, која је по њему и добила име. А ускоро је и земља око тих планина почела да се назива Урал.

Шатана (Кавказ)

Витка, са свјетлећим очима, налик анђелу. Када се окрене, као да је стријела пролетјела, када прогорови као да је славуј запјевао. Тако се прелијепа Шатана описује у нартском епу карактеристичном за бројне кавкаске народе (Абхазе, Адигејце, Осетинце, Балкаре). Прочула се не само по љепоти, него и памети и лукавству. Када је одлучила да се уда за најбољег нартског богатира Уризмага морала је да га превари, тако што се преобукла у одору његове жене (она је касније пресвисла од зависти).

Свеопште поштовање и статус хероине код Нарта је стекла као изумитељка пива. Када је видела како птица кљуца слад који се сушио на сунцу, после ћега се опија, схватила је какав се опојни напитак може направити од хмеља и слада. Тони Старк можда и спасава Универзум, али измислити пиво је нешто много јаче.

Кулерво (Карелија)

Кулерво, син Калервов, јунак из чувеног карелијско-финског епа «Калевала» можда би се прије могао назвати трагичним јунаком него херојем, будући да стицајем околности постаје негативац, али управо такви слојевити јунаци чешће изазивају саосјећање него «добри момци» (сетимо се само Џокера).

С њим се није требало хватати у коштац, није горео у ватри, нити тонуо у води, био је лијеп и згодан, али није умио скоро ништа да ради, чега год би се ухватио пошло би наопако. Ако је чувао дјецу, нехотице би им откинуо руку, ако би пошао да сјече шуму дунуо би и сва стабла оборио. Одрастао је као роб у кући непријатеља, од дјетињства малтретиран, а и када се испоставило да му је родбина заправо жива, то ништа добро није донијело. У туђини је завео дјевојку, како ће се касније испоставити рођену сестру, која се убила не могавши да истрпи срамоту.

Кулерво је у очајању побио све непријатеље своје породице, осветивши се тако за сву срамоту и несрећни живот, али то му није донело утјеху, јер док је он војевао, његови најближи помрли су од старости. Оставши сасвим сам, Кулерво кога Калевала назива злосрећним јунаком, бацио се на свој мач и тако завршио. Окрутне сјеверне легенде.

Хонгор (Калмикија)

Јунак Џангаријаде, калмичког епа о чувеној земљи Бумба, чији су храбри војници штитили људе од злих духова, Хонгор звани Црвени лав најславнији богатир у тој земљи, по ријечима приповједача обједињавао је у себи свих деведесет девет људских врлина. Ни једна стријела му ништа није могла, а најснажније непријатељске војнике ломио је као сламке.

Умио је Хонгор и да се одмори, па се тако у Џангаријади описује како му је на гозби чаша пуњена 70 пута заредом. Да би и после тога лак као перо ускакао у седло и ишао у сусрет новим изазовима и подвизима у част свог мудрог хана и побратима Џангара. Па и када га су га ухватили зли дуси и затворили у подземље, гдје је бичеван дванаест хиљада пута дневно, Хоногр је успио да се ослободи и побије све непријатеље. За разлику од многих других епова калмички је позитиван: Хонгор и Џангар никада не умиру, они живе вјечно.

Извор: https://rs.rbth.com/arts/87242-cetiri-superheroja-iz-epova-naroda-rusije