Ćerka „teroriste“ Branke Milić: Pobjedin tekst provokacija za SPC i moju porodicu

Napisan sa ciljem da isprovocira moju majku, našu porodicu i druge vernike Srpske pravoslavne crkve, članak „150 evra“ je u stvari isprovocirao širu javnost pobuđujući u ljudima emocije kao što su krvoželjnost i zavist a koje su bile prisutne u publici gladijatorskih arena Rimskog carstva ili među pripadnicima inkvizicije u mračnom srednjem veku – navedeno je u pismu dostavljenom redakciji IN4S, a koje je potpisala Jelena Milić, ćerka nevino utamničene Branke Milić u aferi „Državni udar“.

Reakcija Jelene Milić odnosi se na Pobjedin tekst „150 evra“, koji je izašao prošle nedelje, u kojem se napada SPC u Crnoj Gori, a povodom pomoći Mitropolije Branki Milić.

Pismo Jelene Milić prenosimo u cjelosti:

„Napisan sa ciljem da isprovocira moju majku, našu porodicu i druge vernike Srpske pravoslavne crkve, članak ‘150 evra’ je u stvari isprovocirao širu javnost pobuđujući u ljudima emocije kao što su krvoželjnost i zavist a koje su bile prisutne u publici gladijatorskih arena Rimskog carstva ili među pripadnicima inkvizicije u mračnom srednjem veku.

Sa druge strane objavljeno daje povoda da kažem da za ovih 9 meseci, koliko je moja majka u pritvoru, ni jedna od nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih i građanskih prava, pa ni OEBS, nisu odgovorili na obraćanja moje majke niti su joj učinili posetu ako ni zbog čega drugog a ono zbog grubog kršenja prezumpcije nevinosti što od strane medija, što od strane pojedinih činilaca pravosudnog sistema Crne Gore. Moja majka je već odslužila duplo dužu kaznu od one koju je Sud dodelio za priznanje krivičnog dela kojim se tereti i moja majka. Takođe, uvidom u dokaze koje je tužilaštvo Crne Gore prezentovalo Srbiji i Rusiji a u vezi sa državljanima ovih država, koji su takođe obuhvaćeni famoznom optužnicom, obe države su odlučile da ne izruče svoje građane.

Istovremeno, bar jedna od ove dve države sa Crnom Gorom neguje dobrosusedske odnose. Ovo su takođe informacije iz medija i činjenice koja govore u prilog da je pritvor moje majke neosnovan. U opšte, mediji pre moje majke, njenog advokata i mene već znaju šta će se desiti ili šta se desilo u ovom postupku pa je ceo ovaj slučaj nepobitno medijska predstava i prostor za emitovanje nagomilanog nezadovoljstva naroda koji je u suštini pritisnut sopstvenim teškim socijalnim i materijalnim položajem. Da nije tako, ‘150 evra’ ne bi tako bučno odjeknulo u medijskom prostoru.

‘…Propaganda se pokazuje kao dobra onda kada u nekom periodu uspe da podigne i zapali narod za nekom idejom. Ako u tome ne uspe onda je loša. Ako uspe onda je nesumnjivo dobra. Niko ne može reći da je tvoja propaganda okrutna, preterana ili brutalna ili još bolje nedovoljno prijatna. Naime, njena svrha nije u tome da bude prijatna, odmerena, nežna, već da bude uspešna’, rekao je Jozef Gebels (izvor: Bojan Muždeka, Fakultet političkih nauka Beograd, 2006) a ovo je očigledno učenje kojim se vodi i deo današnje medijske scene.

Nije slučajno naslovnica novina Tajms nedavno osvanula sa naslovom: Da li je istina mrtva? Sa obzirom na ove oklonosti, koje ukazuju na odsustvo etike i morala u današnjoj žurnalistici, a kao komentar na eksplozivan članak bombastičnog naslova ponoviću ono što sam rekla i pre 8 meseci – uz moju majku će njena porodica biti do kraja ovog progona. Od mene je napravila čoveka a svoj život je ispunila delima na koje obe možemo biti ponosne i zbog kojih mirno spavamo. Izdržaćemo i ovo breme.

Više nego bilo ko, ko žali obroke koji se serviraju mojoj majci u zatvorskoj kantini, ja želim da ona dođe kući i da ne bude teret budžeta Crne Gore.

Oni koji su kreirali i pozdravili kontekst i karakter ovog članka uzimaju učešće u stvaranju sistema koji je otuđen od zakona. Takav sistem je poput bumeranga, vrati se na adresu sa koje je pošao.

U Novom Sadu,

22. 6. 2017.